0 Comments
- Dobar dan Nenade, kako ste? Može li Srbija?!
Dobar dan! Dobro sam, što i Vama želim! Srbija može i mora!
- Kako bi sebe opisali u kratkim crtama? Koja je vaša pozicija u Stranci Slobode i Pravda? Kako uspevate da ostvarite egzistenciju s obzirom da koliko saznajemo, ne radite nigde?
Na prvom mestu sam suprug i roditelj, a porodica mi je prioritet, podrška i smisao života.
Po zanimanju sam ekonomista sa diplomom državnog fakulteta iz vremena kada se to cenilo i nešto značilo.
Što se tiče moje pozicije u Stranci Slobode i Pravde imam tu čast da sam član Glavnog odbora stranke kao i sekretar Gradskog odbora. Trenutno sam, zbog predstojećih izbora, koji treba da se održe u aprilu, na poziciji koordinatora kontrolora za područje opštine Sremska Mitrovica.
Što se tiče moje egzistencije, a to je najčešće izgovarana reč u Srbiji u poslednji 30 godina, a posebno u zadnjih 10, mogu reći da imam 25 godina radnog staža, od čega 2 godine u prosveti i 23 godine u privredi, tačnije u sektoru komercijale. Trenutno sam u fazi priprema za pokretanje privatnog posla, jer smatram da mi višedecenijsko iskustvo u poslovima komercijale i prodaje može obezbediti sigurniju egzistenciju nego rad u nekom preduzeću, koja su ekonomskom politikom ove vlade dovedene na rub propasti.
- Kako ocenjujete stanje u vašoj okolini? Da li je već primetna nervoza pred predstojeće izbore? Ko je najviše nervozan?
Stanje u mojoj okolini je slično stanju u celoj Srbiji. To stanje vidim kao stanje opšte neizvesnosti i zabrinutosti građana za golu egzistenciju. Opstanak porodice, kao najvažnije ćelije jednog društava, je doveden u pitanje. Svake godine veliki broj naših građana napušta Srbiju, ali se ne govori o tome da ti ljudi napuštaju i svoje porodice. Ne zna se kome je gore, onima koji odlaze ili onima koji ostaju. Zaposleni su ucenjeni i posao im zavisi od broja „sigurnih glasova“ koje moraju da obezbede vladajućoj SNS. To je javna tajna, koju svi znaju, ali iz nekog razloga ćute i trpe. Kada ne mogu više da podnesu taj pritisak, pakuju se i odlaze. Sve je veći broj i pristalica SNS koji odlaze „trbuhom za kruhom“ jer ne mogu više da trpe pritiske kojima su izloženi. O ovoj temi bih mogao pričati danima, ali ovo je intervju a ne roman.
Što se tiče predizborne nervoze ona je uvek prisutna kako se približavaju izbori. Naravno da je ta nervoza prisutna i u našem gradu. Vladajuća SNS kreće u lov na „sigurne glasove“, skupljaju se potpisi podrške i od toga mnogima zavisi ostanak na poslu, upis deteta u vrtić, neki dinar za neki sportski klub, paket osnovnih životnih namirnica itd. Jednom rečju predizborni period je vreme pretnji i ucena.
Na pitanje ko je nervozniji moj odgovor je da je to stranka na vlasti. Način na koji oni sprovode izbore i kako obezbeđuju te svoje glasove nije ni približno normalan i civilizovan. Gore pomenute pretnje i ucene svakako izazivaju nervozu i kod njihovih članova, čitaj funkcionera, ali i kod njihovih glasača. Treba sačuvati te pozicije i privilegije koje su stečene u prethodnom periodu, a sami najbolje znaju kako su do njih stigli. Najradije bi mnogi pobegli glavom bez obzira, ali postavlja se pitanje gde otići. Građani koji su im do sada davali podršku to sve manje čine jer više ne veruju u obećanja koja se ne ispunjavaju.
- Otvaraju se neka nova razna udruženja sa imenom „Za našu decu“, za čiju je decu sve to?
Što se tiče udruženja, podržavam sva dečija, sportska, lovačka, kinološka, plesna i udruženja takvog tipa. Društva i udruženja koja se osnivaju u poslednje vreme po mom mišljenju su proizvod neke političke organizacije koja ne može više da privuče građane, pa pokušava da to uradi na neki skriven način. Ako u nazivu takvih udruženja još stoji reč „Deca ili dečiji“, to kod mene izaziva poseban prezir.
Zar treba da se organizujemo da bi nešto učinili za decu? Zar se briga o deci ne podrazumeva i zar to nije obaveza nas odraslih?
- Gradom kruže priče da će predsednik Gradskog odbora SSP, gospodin Djordjo Djordjić postati „preletačević“ i da je ozbiljan kandidat za načelnika za sport? Kako komentarišete tu situaciju?
Gradom kruže priče! Kako je to postala česta fraza u našem gradu. Nikako da saznamo ko to, gde i zašto priča. Sve te informacije koje počinju sa „Gradom kruže priče“ se graniče sa naučnom fantastikom. Ne vidim razlog da pitanje vezano za Đorđa Đorđića postavljate meni. On je neko ko je otvoren i dostupan svakome ko želi da ostvari bilo kakav kontakt sa njim. Stalno ga možete sresti svuda po gradu. Tako da preporučujem svima, koji žele nešto da ga pitaju, da mu slobodno priđu i postave pitanja koja ih zanimaju.
Ipak ću se osvrnuti na to pitanje o Đorđu kao „Preletačeviću“. Zašto mislite da bi neko ko će od aprila postati deo vlasti negde preletao. Ne prelazi se na kraju sezone u klub koji ispada iz lige. Đorđo je istinski borac protiv ovog režima, a posebno protiv sistema koji je ovaj režim uspostavio, tako da je to nemoguća misija. Nije ovo prvi put da Đorđu i njegovim saradnicima ti neki „dobro obavešteni“ lepe takve etiketa, ali mi smo našim radom i istupanjima u javnosti svima pokazali ko smo i kakvi smo. To da li će ljudi verovati onome što vide ili onome što im neko servira je ipak na njima. Naše je da budemo to što jesmo i verujemo da danas kvalitet teško dolazi do izražaja ali ipak bude prepoznat.
- Šta očekujete od aprilskih izbora? Mnogi smatraju da je Aleksandar Vučić i dalje nedodirljiv?
Od aprilskih izbora očekujem da svima nama donesu novi smisao i veru da zaslužujemo i možemo da živimo bolje. Aktivno i naporno smo radili u prethodnom periodu i prešli smo dosta kilometara kako po našoj opštini, sremskom okrugu, tako i širom Srbije. Narod se budi. Sve manje je straha u ljudima. Prilaze nam kada se negde pojavimo, dok su pre smo godinu dana sve to posmatrali iz daljine ili su užurbano i pognute glave prolazili pored nas. Trenutno se u celoj Srbiji održavaju treninzi i obuke kontrolora koji će braniti narodnu volju na aprilskim izborima. Raduje činjenica da 50% kontrolora koji nam se javljaju i dolaze na obuke nisu članovi neke stranke. Dolaze i govore da ne žele ni dnevnice za ta dežurstva već samo da zaustave krađu glasova. Građani su postali svesni da ako već odluče da izađu i glasju, te glasove moraju i da sačuvaju. Taj optimizam koji nam ti ljudi donose samo je vetar u leđa da istrajemo u borbi u koju smo se upustili. Namerno koristim reč „Borba“ jer u ovom medijskom mraku i problemima sa kojima smo se susretali u prethodnih dve i po godine, od kada naš odbor postoji, prvenstveno smo se borili sami sa sobom. Možda će zvučati pretenciozno ali ja verujem u pobedu i u ovaj narod jer me je baš taj narod ubedio da je spreman i sposoban da se izbori sa nesrećom koja ga je snašla.
To da je Aleksandar Vučić nepobediv u stvari dolazi sa njegovih medija i iz usta njegovih saradnika, jer čuvajući Aleksandra Vučića oni čuvaju sami sebe. Znaju oni dobro da, što bi rekla naša Marinika, njihov ostanak na vlasti za njih znači ostanak na slobodi. Mnogo su se ogršili i o narod ali i o zakon i toga su svesni. Aleksandar Vučić nikada nije bio tema Stranke Slobode i Pravde. Mi smo fokusirani na naš rad i širenje naše organizacije. Narod je i pored medijske blokade počeo da shvata ko je i kakav je Aleksandar Vučić. Svakodnevne predstave koje se emituju sa medija sa nacionalnom frekvencijom, a pod njegovom kontrolom, su počele da budu kontraproduktivne za Aleksandra Vučića. Jedan dan neko hoće da izvrši atentat na njega, a već sledećeg dana on sam hoće da se obesi o luster, kako on to kaže. Tako se jedan državnik ne ponaša. Predsednik treba da bude lider i primer, a ne da sebe predstavlja kao žrtvu. Da završim, Aleksandar Vučić nije nepobediv i to će se videti posle 3. aprila ove godine.
Na kraju, želim da pozdravim sve građane koji prate Vaš portal i da ih pozovem da 3. aprila izađu u što većem broju na izbore i glasaju za onoga za koga smatraju da može i ume da Srbiju vrati na staze stare slave, a mi smo tu da sa našim kontrolorima sačuvamo narodnu volju. Srbija je zemlja vrednih, časnih i poštenih ljudi.
Svako dobro! Može Srbija!
(SremOnline)
