Kontakt Informacije

Sremska Mitrovica

Dostupni smo 24/ 7.

Postoje poslovi koji se obavljaju sa velikom pažnjom i ljubavlju. Postoje tekstovi u koje se uloži više truda, iako tvrdimo da svi sve radimo najbolje što možemo. Za vas smo pripremili jedan poseban intervju sa posebnim sagovornikom. Sa velikim zadovoljstvom i ponosom možemo da Vam predstavimo intervju koji je specijalno za naš portal dao gospodin, legenda srpske kinematografije Tihomir Stanić!

Ove godine je tačno četiri decenije Vaše glumačke karijere. Kada i kako je sve krenulo? Kog datuma je sve počelo? Kakve Vas uspomene vežu za taj period?

  • Nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom sadu otvorena je premijerom predstave Dolnja zemlja u režiji mog profesora Dejana Mijača 28.3.1981. godine. Neki od naših drugara sa klase, (Mihajlo Pleskonjić,Gordana Kamenarović..) imali su uloge a mi ostali smo statirali i igrali kadrile i menuete. Bili smo veoma ponosni.Upaznali smo Ljubu Tadića koji je tu igrao glavnu ulogu i mnogo godina kasnije, kad sam ga sa Brankom Cvejićem mrtvog uneo sa stepeništa zgrade gde je pao i preminuo u njegov stan, sećao sam se uzbudjenja sa kojim smo ga gledali i slušali u pauzama proba. To prvo iskustvo ,statiranja u mnogoljudnoj predstavi,predstavi kojim se otvara nova zgrada pozorišta,koju režira moj profesor,u kojoj glume moji drugari i uzbudjenje koje je vladalozbog svega prizivam svaki put u sećanju i doživljavam ga iskreno celim telom svaki put kad se po hiljaditi put diže zavesa i počinje predstava…

Teško je prebrojati sve vaše uloge. Da li postoji neka koja je ostavila poseban utisak na Vas? Možda neka za koju ste se najduže pripremali? Sa kojim to likom koji ste tumačili je Tihomir Stanić najsličniji?

  • Neću da izdvajam uloge. U stvari ne mogu jer iskreno mislim da sam mnoge odigrao odlično i da bi spisak bio dug. Svaka od tih uloga je bila to što sam ja ili bih mogao biti ja da sam se našao u tim okolnostima. Kad nije bilo tako onda nije ni valjalo I taj bi spisak mogao biti poduži ali sve je to prošlost i kakva god da je bila ona je takva. Načini na koje je prizivamo mogu biti drugačiji ali suština se ne može izmeniti. A budućnost je nešto na šta možemo uticati tako da su mi ipak najdraže buduće uloge…

Rođeni ste u blizini Laktaša, univerzitetsko obrazovanje ste stekli u Novom Sadu. Kao član Ateljea 212 odigrali ste predstave u gotovo svakom većem gradu SFRJ. Kada uporedite to vreme i današnje doba modernih tehnologija. Šta smo dobili, a šta izgubili? Koliko se promenilo društvo, stil i način života?

  • Izgubili smo mladost i zdravlje a dobili teret godina. Siguran sam da je svet iz dana u dan bolji i lepši a da nas ograničenost u percepciji i poredjenje sa “divnom prošlošću” sprečava da to jasno vidimo i prepustimo se lepoti koja buja oko nas.

U jednom intervjuu ste izjavili „Beograd, kakav god da je, grad je koji je od mojih dečačkih dana za mene centar sveta.”. Kako vam se dopada kod nas u Sremu? Da li postoji neko mesto koje bi voleli a još uvek niste stigli da posetite?

  • Srem ,Srem ,Srem… lepo je živet u njem… bio sam svuda i znam mnoge ljute Sremce. Sremice slabije jer sam ceo život oženjen ali rado bih na neki svinjokolj došao i na sveže kobasice ako me pozovete.

Stiče se utisak da serija „Kamiondžije“ ljudima vraća osmeh na lice. Koliko teško je bilo prebaciti se iz lika ozbiljnog i opasnog Marjanovića (Ubice mog oca) u Žiću (Kamiondžije)?

  • Ponosan sam na Kamiondžije i reakciju publike na likove koji su suštinski dobri, koliko je i narod u celini dobar. Razni sadržaji u službi očuvanja sistema koji je davno prevazidjen i koji mora da se menja, neprestano pokušavaju da nam dokažu da smo loši ljudi i da zato živimo loše. Nije tako. Loši nas drže u toj zabludi i koriste privilegije koje im vlast pruža. I samo malo je potrebno da se ljusi prepoznaju, udruže i rastersju tu maglu i prodavce magle…

Postoji li neka uloga koju ste oduvek želeli da glumite, a do sada niste imali prilike da je tumačite?

  • Postoje dve tri uloge koje me čekaju… jedna od njih je Molijer u drami Mihaila Bulgakova Molijer ili bratsvo licemera. Sledeće godine ću to režirati i igrati u pozorištu The atrium u dvorištu rektorata u Kapetan Mišinom zdanju.

Kako ocenjujete stanje u našem društvu? Stiče se utisak neke stalne napetosti, da smo okruženi samo lošim vestima i negativnom energijom? Kako se boriti protiv toga?

  • Od moje dece učim i verujem im da je SOLIDARNOST lek za sve nevolje koje su nas zadesile. Solidarnost unutar profesija, komšiluka, ljudi iz najbližeg okruženja. To su za sada shvatili samo političari na vlasti i zahvaljujući tome i opstaju. Kad to shvati većina naroda oni će nestati i sve će krenuti na bolje…

Autor: Srem Online

Share:

administrator

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.