U poslednjih nekoliko godina, novcem građana Sremske Mitrovice plaćeno je nekoliko projekata koji su potom bačeni u korpu za otpatke:
Najpre je plaćen ugovor za projekt rekonstrukcije bolnice u iznosu 24.940.000 (+PDV), koji je trebao da se završi za 180 dana od zaključivanja 06.02.2019. Onda je novembru 2019, odjednom saopšteno da mora da se gradi nova bolnica. Građani su ostali bez odgovora: Koja je to komisija i koliko stručna odlučila?
Na osnovu javno dostupnih podataka o projektovanju rekonstrukcije bolnice, posle prvobitno završenih i plaćenih projekata, Miroslav Jokić i projektanti su ustanovili da objekti ne mogu da se rekonstruišu i da treba graditi nove.
Nosilac posla za projektovanje rekonstrukcije bolnice bila je firma Quiddita (a uz nju rade i Ensol i Šiping) koja se bavi softverima!!!
Quidita se bavi softverima, Šiping se bavi elektro i mašinskim instalacijama, a samo Ensol se bavi arhitekturom i ostalim inženjerskim poslovima. Da li se ovo može smatrati merodavnim konzorcijumom za procenu mogućnosti funkcionalne rekonstrukcije i energetske sanacije objekata bolnice? Na osnovu koje ekspertize i od strane kojih stručnjaka je zaključeno da je nemoguća rekonstrukcija i odlučeno da se gradi nova bolnica! Ima li Sremska Mitrovica arhitekte i građevinske inženjere koji su mogli zajedno sa rukovodstvom bolnice da analiziraju potrebe i realne mogućnosti rekonstrukcije i energetske sanacije, ili je to neki neznani projektant jednostavno tako odlučio.
Činjenica je da objekti godinama nisu održavani kako treba, ali ne i da su tehnološki neupotrebljivi. Problemi sa novim normativima u pogledu energetske efikasnosti, prisutni susvuda u svetu, ali se stari objekti ne ruše, nego se rekonstruišu i osavremenjavaju. To je zbog toga, što najnovija pravila o održivoj energiji zahtevaju proračun emisije CO2, koja je u slučaju rušenja i gradnje znatno veća nego kod rekonstrukcije.
Uz to, nameću se i druga pitanja. Uvodi li se grad u ogromne troškove bez stvarne i stručne analize? Kako je moguće da se javna nabavka raspisuje, a da prethodno nije prikupljena dokumentacija i napravljena analiza racionalnosti, izvodljivosti? Ovako, prvo je plaćen projekt rekonstrukcije, da bi onda projektant saopštio da mesecima nije mogao da dobije podatke. Na kraju se saopštava da je projektant odlučio da treba graditi novu bolnicu? Ko uopšte sastavlja projektne zadatke i nalaže raspisivanje javnih nabavki za izgradnje i rekonstrukcije? Ima li grad stručnu službu u smislu komisije inženjera ili je to samo stvar nekog službenika za javne nabavke (pravnika ili ekonomiste), kojem je to naložio sada već bivši načelnik koji je kriminolog, kome je možda neko iznad to naložio. Sve je to bilo skriveno od građana.
Tu ničim potkrepljenu odluku o prekidu posla projektovanja rekonstrukcije i potrebi izgradnje nove bolnice – potpisao je Miroslav Jokić
U martu 2021, potpisan je ugovor sa novom projektnom kućom na 37.5 miliona dinara (na to ide još PDV, te je to 45miliona) za projektovanje nove bolnice.Nekim čudom to je baš ista firma koja projektovala osnovnu školu Jovan Popović. Toj projektnoj kući plaćeno je i za projektovanje energetske sanacije vrtića u 29. novembru, ali i za dogradnju stadiona Radničkog kod Hesne, gde on nije mogao da stane (DBA doo Novi Sad). U tom slučaju takođe nije bilo unapred analizirano da li je taj projektni zadatak uopšte moguć, pa je bio napravljen neizvodiv projekt. Posle projekta za dogradnju stadiona Radničkog plaćenog 7,2 miliona, od čega se odustalo, mora da se uradi novi urbanistički plan za izgradnju stadiona na sasvim drugom mestu, što donosi trošak od novih 3,5 miliona dinara.
Zaključak:
1. Sasvim je izvesno da je za projektovanje dogradnje stadiona kod Hesne bačeno 7.2 miliona, jer na novoj lokaciji nije u pitanju dogradnja, već novi projekt.
2. Nesporno je bačeno 25miliona +PDV za projektovanje rekonstrukcije bolnice, jer je firma iz Beograda saopštila da taj projekt rekonstrukcije navodno nije moguće uraditi, već mora da se radi novi projekt.
Očigledno je da se Sremska Mitrovica pokazala kao pogodan teren za projekte koji su izraz političkog voluntarizma i iza kojih mogu se odvijaju razne mahinacije. Jer, kako neko može da baci preko 40 miliona dinara narodnih para, zbog toga što nije urađena prethodna stručna ekspertiza, nužna u ovakvim poslovima. Vlast koja se igra sa milionima narodnih para, kao sa klikerima, ne bi se nikako mogla nazvati odgovornom i izrazom narodne volje.
Privatnici imaju pravo da troše sredstva u svojim poslovima kako žele, ali oni koji upravljaju javnim sredstvima podležu odgovornosti: političkoj i zakonskoj. Ostaje nam da vidimo da li će posle ostavki nekoliko načelnika biti postavljeno i pitanje odgovornosti za ove ’’projektantske igre’’.
(SremOnline)