- Kako biste se predstavili nekom ko vas ne zna? Odakle želja da se bavite politikom?
Prosečan porodičan čovek, čvrsto na nogama, altruista, širokih shvatanja. Uzoran suprug i roditelj. Duže od dve decenije zaposlen u Službi za obezbeđenje Kazneno-popravnog zavoda. Višestruki davalac krvi, ljubitelj čitanja i kvizova. Želja za bavljenje politikom se rađa još za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Uvek kroz neku vrstu opozicionog delovanja jer prosečan čovek u ovoj zemlji uvek mora da razmišlja i deluje kao opozicija jer vlast u ovoj zemlji nikad ne radi u interesu prosečnog čoveka. Prvo ozbiljnije angažovanje u politici bilo je u pokretu ‘Dosta je bilo“ koji je imao odličnu ideju ali lošu realizaciju.
2. Kako ocenjujete stanje u vašem mestu i opštini? Kako gledate na situaciju u državi? Osećate li vi efekte “ekonomskog tigra” kako pojedini nazivaju našu zemlju?
Stanje na lokalu je blago rečeno loše. Nepotizam je prisutan na svim nivoima, od upisa deteta u vrtić pa do lečenja penzionera u bolnicama. Očigledna je loša kadrovska politika na svim nivoima upravljanja gradom. Ne mogu da kritikujem ulaganje u infrastrukturu grada/opštine ali sve je to sporo i skupo. Efekti ulaganja jesu vidljivi ali čovek koji se iole razume u potrošnju javnog novca lako će primetiti razne mahinacije. Siutacija u gradu se preslikava i na državu. Građanima se mažu oči raznim grinfild investicijama, zapošljavanjem i statističkim podacima u kojima se govori kako smo iznad proseka a sa druge strane država produžava ograničenje cena osnovnih životnih namirnica na još 90 dana. Čemu to ako je sve kako treba kako nam se predstavlja u „Dnevniku 2“. Ekonomski tigar je jedna kućna maca na kraju februara. Poprilično olinjala i u društvu sličnih olinjalih mačaka sa tzv zapadnog Balkana. Ljudske resurse, jer prirodnih nemamo, maksimalno koriste kako zapadni tako i istočni „partneri“ naše zemlje. A naš narod nikako da vidi da je besplatan sir jedino u mišolovci. Izlaz vidim u prepisivanju politike neke zemlje koja je po broju stanovnika i resursima slična nama i ulaganju u obrazovanje, ali ne ovo kvaziobrazovanje već pravo obrazovanje kakvo ima recimo Finska.
3. Pokrenuta je peticija za izmeštanje “Metalfera”, dokle se stiglo sa tim, koji su dalji planovi?
Peticija za izmeštanje je jedan od načina da se probudi svest građana o onome od čega nam zavisi život a to je čista životna sredina. Ta fabrika će se teško izmestiti na drugu lokaciju ali možemo naterati državu da primeni sve propise prema Metalferu, šalje inspekcije i meri zagađenje a samim tim i tera menadžment fabrike da koristi sve moguće filtere za tu vrstu industrije i primeni sve moguće HTZ standarde na zaštitu zaposlenih.
4. Koji su dalji planovi vaše stranke na lokalu?
Trenutni planovi SSPa na lokalu su animiranje građana da u što većem broju izađu na aprilske izbore i ako je moguće odaberu neku od opozicinih stranaka ili koalicija. U kancelariji SSPa u toku je obuka kontrolora za naredne izbore kako bi se sprečile nepravilnosti koje su se dešavale tokom prethodnih izbora. Mišljenja sam da je to pored animacije građana najbitnija stvar koju stranka trenutno radi.
5. Da li je Grupa gradjana “Grad za sve nas” Sremska Mitrovica saborac ili vaš protivnik? Šta mislite o Mitrovačkoj alternativi?
Grupa građana „Grad za sve nas“ je svakako veliki saborac naše lokalne organizacije. Dobar deo članstva se međusobno privatno poznaje i sarađuje na svim poljima. Takođe, smatram da je pomenuta grupa napravila dobar posao na prethodnim izborima i pokazala da jedna lokalna grupa građana može da se nosi sa izbornom mašinerijom vladajuće partije. Pratim rad grupe građana u gradskoj skupštini i smatram da se dobro nose sa svim problemima koji se tamo dešavaju. Svakako mislim da možemo biti kvalitetni partneri nakon aprilskih izbora. Mitrovačka alternativa je slabija organizacija ali nikako ne umanjujem potencijal svake opozicione organizacije pa makar ona imala mali broj simpatizera.
6. Šta je po vama najbolji način da se dodje do one grupe ljudi koji ne žele da glasaju ili se vode onim “svi su isti”? Šta bi im poručili?
Uvek će biti onih „svi su isti“ i mišljenja sam da tu ne može mnogo da se uradi. Medijska mašinerija melje i lagano uvlači ljude koji su podložni manipulacijama. Često dolazim u situaciju da ne mogu ni svoje najrođenije da ubedim u loše postupke ove nakaradne vlasti a sve iz razloga što velika populacija starijeg stanovništva veruje onome što vidi u Dnevniku, na Pinku ili onome što pročita u Kuriru ili Informeru. Brzo je ova vlast shvatila šta i koliko vredi medijska propaganda. Rešenje vidim u oslobađanju istih i stavljanju pod kontrolu REMa. Pomenuto telo je okupirano od strane vlasti i apsolutno ne deluje ni preventivno ni represivno.
(SremOnline)
