Izgled narodne nošnje Srema uveliko je diktirala vojvođanska klima. Vrela leta i oštre zime uslovljavali su i korišćenje dostupnih materijala, a to su uglavnom bili lan, kudelja u pamuk. Stočarstvo je u Sremu uvek bilo zastupljeno, pa se pored ovih materijala koristila i vuna i jagnjeće i ovčije krzno.
1923. godine u Staroj Pazovi, na inicijativu Vukosave Šimić, osnovano je Kolo srpskih sestara koje je (pored mnogobrojnih aktivnosti) želelo da se narodna nošnja Srema vrati u modu. Članice su se u nošnji pojavljivale na raznim događajima, a inicirale su i njeno uvođenje u školski sistem.
Sremska narodna nošnja je postala deo njihovog identiteta, nakon što su se u njoj pojavile na Sveslovenskom balu u Beogradu 1930. godine.
A kako tačno izgleda?
Narodna nošnja Srema – komad po komad
Narodna nošnja Srema razlikuje se od kraja do kraja, ali neki standardni odevni komadi su:
Oplećak – košulja
Sremačke košulje su bele boje, a napravljene su od tankog pamučnog platna. Rukavi su ravni, i dugi, a sama košulja ide do bokova. Na nekim primerima, rukavi su završavani uskim trakama od belog ažura.
Izrez oko vrata je znao biti ukrašen crvenim koncem, kroz koji se mogla provući pantljika, da bi se košulja nabrala oko vrata.
Narodna nošnja Srema je najčešće ukrašavana motivima crvene boje, pa je to slučaj i sa oplećkom, a te ukrase možemo videti na rukavima.
Preko košulje – prsluk
Prsluk, ili jelek, se u sremačkoj narodnoj nošnji nosio preko košulje. Pravili su ga od tamno crvenog pliša, a svakodnevni primerci su bili potpuno bez ukrasa, ili sa veoma diskretnim ukrasima na grudima ili leđima.
U svečanim prilikama, iz šifonjera su se vadili specijalni jeleci, ukrašeni gajtanima, šljokicama zlatne boje i zlatnim vezom. Ovakva nošnja slična je šumadijskoj.
Suknja
Sremačka narodna suknja doseže do pola listova, napravljena od platna i nabrana u struku. Bele je boje, a često se može videti ukrašena čipkom duž ivice, ili crvenim ornamentima – kao što je već spomenuto, crveni ukrasi su karakteristični za Sremce.
Zimi, kad je platno nedovoljno da zaštiti od hladnoće, Sremice su nosile vunene suknje. Materijal se tkao u 2 niti, crvene vune i crnog konca, pa je suknja izgledala tamno crveno. U struku se vezivala pomoću učkura.
Ovi komadi narodne nošnje ukrašavani su raznobojnom vunom, i to uz donju ivicu, a šare su se kombinovale sa pregačom koja je išla preko suknje.
Pregača
Pregače, ili kecelje su neizostavni komadi narodne nošnje Srema. Žene su ih vezivale preko struka, a postoji nekoliko vrsta.
Šara se kombinovala sa suknjom, pa su žene vešte u tkanju tehnikom klečanja, ukrašavale kecelje bogatim ornamentima koji su bili nalik na makedonske i kosovske motive.
U Vojki postoji originalni primerak pregače koji je takođe urađen tehnikom klečanja sa crvenom čipkom po obodu i cvetnim motivima.
Najjednostavnije su bile crne pregače od glota, koje su bile iste dužine kao suknja.
Gunj
Zimi se, kao zaštita od hladnoće, nosio kožni gunj, poznat i kao kožuh. Gunj je bio dugih rukava, često ukrašen vezom ili nitima od ogledalaca. Nosili su se i oni bez rukava.
Narodna nošnja Srema u detaljima
Od obuće, Sremice su najviše nosile papuče i opanke, ali i cipele su bile zastupljene. Naravno, bez čarapa se nije išlo, i to onih do kolena.
Od ukrasa na glavi, Sremice su nosile marame, a često su ih ukrašavale cvetnim motivima ili inicijalima, i kapu čiji je obod iza uži, a napred širi.
Još su se kitile dukatima, i perlama.
A šta nose Sremci?
Muška narodna nošnja kod Sremaca je dosta jednostavnija od ženske. Obuvali su papuče, obično na bosu nogu. Letnja odora se sastoji iz širokih, dugih pantalona (iliti – gaća), koje idu do članaka. Bele su boje, a šiju se od lana, pamuka ili kudelje.
Muškarci gore nose bele košulje i tamno crveni ili crni prsluk, bez ukrasa. Za svečane prilike, Sremci su stavljali preko formet, koji je u suštini vezeno platno.
Kad krene zima, Sremci su gaće menjali pantalonama. Čakšire su dugačke do članaka, i nabirane na kukovima. Obavijali su sa vunenim obojcima, opet crvene boje, pa onda obuvali opanke. I zimi su nosili papuče, ali ovoga puta sa čarapama.
Oficirske pantalone su služile kao nošnja bogatijim Sremcima, ali samo u svečanim prilikama. Ove pantalone su bile gore široke, a dole oko članaka sužene, da bi mogle da se obuju duboke crne čizme.
Po hladnom vremenu, deo odeće čini i kožni pršnjak, koji je iz dva dela, pa se ispod pazuha zakači sa dva dugmeta.
Najlepši deo muške narodne nošnje čini široki pojas, koji su ukrašavali nitnama, kožnim pleterom i suvim pečatom u bojama srpske trobojke.
Sremačka nošnja – jednostavna, a lepa
Belo platno i široke nogavice – da se lako kosi i voda nosi, to je prvo što meni padne na pamet kada se spomene narodna nošnja Srema. A kolo isto tako, lagano i jednostavno. To su Sremci, od srca i sve lagano.
