đeram

Đeram – čuvar tradicije i simbol Srema

Sećam se kada sam sa svojim ocem obilazio razne vašare po Vojvodini, voleo sam da brojim koliko đermova ima do tog mesta. To mi je bio neki vid zanimacije da sebi prekratim vreme.

Takođe sam se prijatno iznenadio kada sam video da đerma ima i u Mađarskoj. Oni to zovu gémeskút, odnosno čaplja kada bi preveli na srpski. Meni iskreno više liči na rodu, ali…

Tata mi je tada ispričao da je onomad kada je Đeram bio u funkciji, bio u skoro svakoj avliji, salašu, vinogradu…

Pričao mi je da su se kao deca igrali sa đermom kao sa klackalicom, ali da su zbog te igre i batine dobijali, jer su mogli u bunar upasti.

Iako ih je sve teže naći, đermova još uvek ima u našoj ravnici i uglavnom služe kao ukras.

Đermovi koji su i dalje aktivni su sve ređi, jer malo ko hoće da drži đeram u avliji ili pred kućom, pošto je nezgrapan i sa današnjom modernom tehnologijom ne služi ničemu.

Znate za onu popularnu pesmu „Škripi đeram, ko je na bunaru“. Kaže tata da đeram lepo škripi samo u pesmi, inače njegova škripa ponekad zna da nervira.

Dok ih posmatram iz auta, đermovi su u daljini bili kao kakve rode koje stoje nad bunarom i piju vodu. Čini mi se da su namerno bili tako visoko dignuti kako bi žednim putnicima omogućili da lakše pronađu bunar kako bi se napili vode.

Kaže jedna zagonetka: „Danju žedne poji, noću zvezde broji.“ Onomad sva deca su znala odgovor na ovu pitalicu. Kada bismo pitali današnju decu, mislim da ne bi znala odgovor.

Konstrukcija đerma

đeram na salašu
Izvor: ravnoplov.rs

Koliko sam uspeo da shvatim funkcionalnost ove naprave, konstrukcija đerma sastoji se od poprečne bagremove grede, koja je trebala da bude vitka ali jaka. Morala je biti i malko uvijena kako bi se lakše klanjala na obe strane. Na jednom kraju je obešen amper, a sa druge strane su visile cigle, kamen, panj ili bilo šta teško što bi omogućilo đermu da funkcioniše kao klackalica.

Iznad ampera je lanac koji se skraćivao po potrebi uzimanja vode jer je nekad voda bila plitka, a nekad duboka. Kaže tata da mu je njegov otac pričao da se dešavalo da bunar u vreme jake žege i presuši.

Iznad lanca nalazi se drvena šipka koja se zove šiba. Voda se uzimala sa kantom koja se negdi naziva kibla, ili vedro, ili kofa.

Poprečna greda koja je nosila sve nabrojano bila je nasađena po sredini na jednu jaku gredu sa rašljama. Ta greda se zove Soja. Ona je morala biti dobro i duboko zakopana.

Bunar

korišćenje bunara

Bunar je morao biti dovoljno dubok da bi dopreo do žive i zdrave vode. Bunar nije bilo lako napraviti. Kopali su ga majstori koje su zvali bunardžije, dobri i hrabri znalci koji su onomad bili jako cenjeni. Danas znam za nekoliko bunardžija, svi uglavnom danas koriste tešku mehanizaciju za kopanje.

Za razliku od današnjih bunardžija, onomad su bili karakterističnog izgleda, kaljavi, bledi i uvek na oprezu. Bili su u stalnoj opasnosti da im se obruši zemlja ili da ih uguši zemni gas, a da niko to ne primeti na vreme. Zato su, kažu, uvek išli u paru.

Kada bunardžija dođe do vode, onda oni puste jedno bure koje je bilo široko i jako, ali bez dna. Zatim se zida bunar pažljivo u krug, sve do vrha. Oko bunara se od dasaka pravila ograda koja se zvala sek. Ona je služila da spreči slučajan i nameran upad u bunar, što ljudi što životinja.

Nekada se u bunaru hladilo vino i lubenica, a takođe domaćice su u bunaru hladile testo za čuvene bunar kifle.

Kraj bunara se u većini slučajeva pravilo pojilište za stoku, i to tamo gde je bilo potrebe , na primer na salašima, poljima gde se izvodila stoka na pašnjak, vinogradima…

Gde se đermovi mogu naći

đeram

Na žalost tate više nema da sa njim i dalje putujem Vojvodinom, da idemo po vašarima koji su i dalje ostali aktivni, da mogu kroz prozor automobila brojim đermove.

Ono što sam uspeo da istražim po raznim forumima, društvenim mrežama i preko prijatelja koji putuju, đerma ima i dalje.

Što se teritorije Srema tiče, Đeram možemo videti u:

  • Jamena,
  • Erdevik,
  • Bačinci,
  • Neštin,
  • Susek,
  • Sviloš,
  • Čerević,
  • Voganj,
  • Šuljam,
  • Hrtkovci,
  • Šatrinci,
  • Čortanovci (malo zapušten, treba da se obnovi),
  • Platičevo,
  • Prhovo,
  • Golubinci,
  • Obrež,
  • Ugrinovci,
  • Boljevci,
  • Bečmen,
  • Stari Slankamen,
  • Ogar,
  • Grgeteg,
  • Pavlovci.