Mati Angelina Branković

Despotica koja je izabrala siromašno i ljubav slepog muža do smrti: Ko je Angelina, zaštitnica žena koje stradaju? Nadživela je sve troje dece, a sagradila je čuveni manastir u Sremu

Nakon što je zbrinula ćerku Mariju, koja se udala za potomka čuvene vizantijske porodice Paleolog, sa sinovima je došla da živi u Srem. Na putu do Kupinova nosila je mošti svog muža, despota Stefana Brankovića, koga je beskrajno volela. Do samog kraja. Sagradila je Krušedol, u kojem je sahranila muža i oba sina.

„Koren znanja je radoznalost“

Prepodobna mati Angelina (svetovno ime Angelina Branković), kći velikaša Đorđe Arijanita Komnina, intrigira i danas svojim životom. „Lepa i mudra žena“, kako vele izvori. „Radoznala“, dodaju oni, a nadovezujući se na Platona možemo iskoristiti njegove reči „koren znanja je radoznalost“.

Angelina Srpska je rođena u Albaniji 1440. godine. U roditeljskom domu je stekla odlično obrazovanje i vaspitanje. Ljubav prema knjizi ispoljila je još u ranoj mladosti, o čemu svedoče i tragovi njene biblioteke u manastiru Krušedolu. Kao da je po njenom životu mnogo godina kasnije nastala ona čuvena rečenica Dositeja Obradovića:

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!”

Arijaniti su inače bili ugledna hrišćanska porodica koja je imala istaknute predvodnike u borbi protiv Turaka.

Stefana je upoznala u Albaniji, kada se nakon svrgavanja sa prestola sklonio kod svoje sestre Katarine na njenom imanju u Hrvatskoj, odakle je, preko Dubrovnika stigao u Skadar.

  Zajedno sa bratom Grgurom, Stefana su u Jedrenu oslepeli svirepi Turci. I to na Vaskrs 1444. godine. Kao razlog za tako svirepo delo sultan je navodio prepisku braće sa ocem im Đurđem, u kojoj su oni tobože otkrivali despotu Srpskom tajne Turske carevine.
Zapravo, glavni razlog oslepljenja ovih srpskih plemića bila je turska zavist, zbog njihove lepote i viteštva, i zbog straha da oni ne postanu naslednici i vladari Srpske zemlje i države.
Tužan je bio i prebolan prizor kad su se sreli otac i slepi mu sinovi: deca su posrćući pošla ocu u zagrljaj, ali je stari despot riknuo kao ranjeni lav i stropoštao se onesvešćen na zemlju.

Ljubav kakva se danas retko viđa

Angelina se nije tek tako zaljubila u Stefana. Bila su to vremena kada je fizička lepota bila možda i manje bitna nego osobine. No, Stefan je osim svojom verom, mudrošću i hrabrošću mnoge prevazilazio, kao i svojom prirodnom telesnom lepotom.

Zato su za njega kasnije govorili očevidci, koji su ga već oslepljenog videli, da je pojavom bio „bez prigovora, da se ne može zamisliti čovek dostojanstveniji od njega, i da je visoka rasta i vanredno ozbiljnog i pametnog lica“.

Ipak, najvažnije osobine blaženog Stefana sastojahu se u njegovoj predanosti volji Božjoj, čistom životu i vernosti Crkvi i veri Pravoslavnoj.

Slepi despot Stefan Branković
Slepi despot Stefan Branković

A naša narodna duša ostavila je u narodnoj pesmi zapisane ove reči za njih:

„Mila deco, dva Despotovića, koliko ste jadni i slijepi, toliko ste suviše lijepi“.

U Albaniji su ostali kratko vreme na Skenderbegovom imanju, dok im se nije rodio prvi sin Đorđe. Godinu dana kasnije (1461.) napustili su Albaniju i po preporuci Skenderbega, Angelininog zeta, otišli u Italiju, prvo u Veneciju, a potom se nastanjuju u Furlaniju u stari zamak Beograd na reci Taljamento, koji je Stefan, zajedno sa svojom sestrom Katarinom kupio 1465. godine od goričkog grofa Leonarda.

Tu su proveli više od 10 godina, odgajajući sinove Đorđa i Jovana, kasnije despote i ćerku Mariju. Iako je njegov otac Đurađ Branković bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji u to vreme despot Stefan i Angelina su živeli siromašno.Despot Stefan je umro 9. oktobra 1476. godine, u svojoj 56. godini.

Mati Angelina podigla manastir Krušedol i sahranila oba sina

Mati Angelina ostaje još neko vreme sa decom u zamku Beograd. Ubrzo se obratila za pomoć caru Fridrihu III od kog je dobila zamak Vajtersfeld u Štajerskoj, gde je neko vreme živela sa decom. Tamo udaje i ćerku Mariju 1485. godine, uz carevo posredovanje, za Bonifacija od Moferata, potomka vizantijskih Paleologa.

Ubrzo nakon toga Angelini stiže poziv mađarskog kralja Matije Korvina da sin Đorđe preuzme dostojanstvo srpskog despota. Angelina je krenula sa dvojicom sinova preko Beča i Budima za Srem. Sa moštima svoga muža je u Srem stigla februara 1486. godine.

Prvo stanište bilo joj je Kupinovo (tu se nalazi jedan od kulturnih spomenika Srema, znamenita tvrđava Kupinik), gde je ubrzo podigla crkvu Svetog apostola Luke i položila u nju mošti svoga muža, a podiže i manastir Obed.

Život Svete srpske mati Angeline bio je izuzetno težak – nadživela je muža, oba sina. Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od strane ostale srpske vlastele.

Desetog decembra 1502. godine despot Jovan umire, a Angelina gubi posede. Godine 1509. u Sremu uz pomoć svojih rođaka Jakšića i vlaškog vojvode Njagoja 1512. godine podižu manastir Krušedol (ženski deo), gde sahranjuju mošti despota Stefana i sina Jovana. Tu je sahranjen i Đorđe, koji umire 1516. godine.

Nadživela je i ćerku Maru.

Preminula je 1520. godine i sahranjena je prvo u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana. Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.

Ne postoji tačna informacija kada se Angelina zamonašila, ali se zna da je uprkos siromaštvu bila ktitorka većeg broja manastira.

Sveta mati Angelina se proslavlja 12. avgusta u Donjem Sremu u Kupinovu.

Mati Angelina – Zaštitnica žena koje stradaju

Zbog ljubavi i blagosti kojom je zračila za života, ova svetiteljka se kroz celu službu i danas oslovljava kao – mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena, blažena… Iskazane su i njene hrišćanske vrline – čistota podvižničkog života, bezgranično milosrđe, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke.

Mati Angelina danas se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih. Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno.

Duhovna beda je mnogo opasnija i zato, narod kaže, da na današnji dan svako u molitvi treba da pomene Prepodobnu mati Angelinu kako bi nam ona pomogla da život dovedemo u red.

Veruje se da Mati Angelina naročito štiti žene koje proživljavaju život sličan njenom – onih koje stradaju, žrtvuju se i pate, ali ne odustaju od dobrote i pokušaja da za svoju porodicu učine najbolje. Narod kaže da je takvo stradanje najbolje spoznala Mati Angelina i da zbog toga ni u najtežim trenucima Srpkinje nisu same jer ova svetiteljka bdije nad njima.

Život Angeline, kao i Stefana, bio je prožet teškim trenucima, koje su, čini se, izdržali jedino zahvaljujući velikoj duhovnoj snazi i međusobnoj lubavi. Iako teško zamislivo, možda nas u teškim trenucima koju su sastavni deo svakog života (nažalost) priča o Angelini i jednoj jačini može ojačati. Da ne odustanemo od sebe i drugih.