Zahtev za razvod braka ─ procedura, trajanje i sudski troškovi

“Zajedno ─ i u dobru i u zlu”! Sa tom idejom počiva svaki brak koji se zasniva.

U Republici Srbiji, brak je definisan Porodičnim zakonom, kao zakonom uređena zajednica muškarca i žene (“Službeni glasnik RS” 18/2005, 72/2011 i 6/2015).

Danas i pored uočljivog trenda da se sve više parova odlučuje na zajednički život, uređen onako kako to njima odgovara, bez formalnog obavezivanja, još uvek postoje i oni koji svoju vezu žele da ozvaniče izlaskom pred matičara.

O prednostima i nedostacima uređenja odnosa oba vida organizovanja zajedničkog života, može se diskutovati više sa one filozofske strane. Zajedničko i za jedno i za drugo je pitanje ─ gde je tu ljubav? Dok postoji spona među parovima, verovatno nije ni bitno kako je ta zajednica uređena.

Međutim, problem nastupa kada partneri ne mogu više da usaglase svoje želje, potrebe, shvatanja i gledanja na budućnost. Tada se u velikoj meri razlikuje da li ćemo se jednostavno pokupiti i otići ili morati prolaziti kroz mukotrpan proces razvoda braka.

Zahtev za razvod braka kao jedino rešenje za izlaz iz loše zajednice

Smatra se da je razvod braka drugi po redu na skali jačine stresora za jednu osobu, bez obzira da li je u pitanju osoba koja je zahtev za razvod braka inicirala, ili duga strana zatečena takvom odlukom partnera. Od razvoda kao stresora, intenzivnija je jedino smrt nekog od bižnjih članova porodice.

U svakom slučaju, razvod braka je gubitak za sve! Od gubitka slike i osećaja večne ljubavi, preko osećaja izgubljene “investicije” sebe u pogrešnu vezu, do izgubljene nade, vere i očekivanja. O posledicama koje nastaju po psihološki razvoj i sazrevanje deteta, naročito se može diskutovati.

Najčešći razlozi zbog kojih se podnosi Zahtev za razvod braka

Statistički trendovi u Srbiji, godinama unazad beleže pad sklopljenih brakova, dok se podaci o razvedenim brakovima uvećavaju. Tako je 2023. godine zabeležen pad zaključenih brakova u odnosu na prethodnu godinu, odnosno ukupno 31.670, dok je porast razvedenih brakova skočio na 10.175 brakova.

Proteklih godina, kao najčešći uzrok razvoda brakova, javljaju se nasilje u porodici, bolesti zavisnosti, gubitak emocija, finansijska situacija, prevara i nedostatak ujednačenih pogleda supružnika oko bitnih stvari u braku.

Kako je kod nas pravno regulisan Zahtev za razvod braka

Prema važećem zakonodavstvu u Republici Srbiji, brak kod živih supružnika može biti okončan poništajem ili razvodom.

U Republici Srbiji, za pravno valjan poništaj i razvod braka, nadležan je isključivo sud. Ovom prilikom ćemo razmotriti institut razvoda braka, koji je regulisan članom 40. i 41., a u vezi sa članom 210. stav 1. i stav 2., članom 219. i članom 225. stav 1. i stav 2. Porodičnog zakona.

Procedura podnošenja Zahteva za razvod braka

Za podnošenje zahteva za razvod braka, stvarno nadležan je osnovni sud, dok se mesna nadležnost suda određuje prema:

• prebivalištu tuženog ili
• poslednjem zajedničkom prebivalištu oba supružnika.

Inicijalni formalni akti kojima se pokreće parnica za razvod braka su:

1. predlog za sporazumni razvod braka i
2. tužba za razvod braka.

Bez obzira na formu akta kojim se pokrećete postupak i činjenice da se eventualno možete dogovoriti sa svojim partnerom oko svih spornih pitanja koja će neminovno uslediti do okončanja razvoda, uvek se savetuje da pored sebe imate adekvatnu pravnu pomoć. U prilog tome, sastavili smo listu najboljih beogradskih advokata za razvode, koje možete angažovati, ma gde da se nalazite.

Advokatska pravna pomoć, pre i tokom postupka razvoda braka, nalazi svoju opravdanost u pravovremenom stručnom savetovanju, tokom izazova pred kojima ćete se zasigurno naći.

Ono što bi vam, iz najbolje namere, svaki iskusan advokat predložio, jeste da, pre svega, pokušate na konsultacijama sa drugom stranom, da se mirnim putem o svemu dogovorite. Za koji god način da se odlučite, ono što će vam od dokumenata biti potrebno, jesu:

• Izvod iz matične knjige venčanih i
• Izvod iz matične knjige rođenih za svako dete ponaosob (ukoliko ste u braku stekli zajedničku decu).

Predlog za sporazumni razvod braka

 

Sporazumni razvod braka, je insitut koji je izmenom zakona pretrpeo značajne promene. Predviđen je u članu 40. stav 1. do stav 3. i članu 210. stav 2. Porodičnog zakona.

Ukoliko je razvod braka među supružnicima neminovan, onda možemo reći da je ovo najidealnije moguće rešenje za sve, a ponajviše za decu, koja kroz sve ovo prolaze sa daleko više trauma. Troškovi su značajno manji i najčešće se završava sa jednim ročištem, jer se po zakonu smatra predmetom koji se rešava po hitnom postupku.

Prvi preduslov za uspešan sporazumni razvod braka jeste da je sačuvana dobra međusobna komunikacija među supružnicima i da su oboje u nameri da sva sporna pitanja reše mirnim putem. Ta pitanja se odnose na dogovor oko vršenja roditeljskog prava i dogovor oko deobe zajedničke imovine (ako su je za vreme trajanja braka stekli). Ukoliko dogovor postoji, pristupa se izradi Predloga za sporazumni razvod braka. Svaki od dogovora po pitanju vršenja roditeljskog prava i deobe imovine mora biti sačinjen u pisanoj formi.

Sporazum o vršenju roditeljskog prava može biti uređen kao:

1. Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava (regulisan u članu 76. Porodičnog zakona) i
2. Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava (regulisan u članu 78. Porodičnog zakona).

Sporazum o deobi zajedničke imovine sud ne ispituje, već ostavlja na volju supružnicima da se dogovore kako će tu imovinu podeliti, dok sporazum o vršenju roditeljskog prava sud može odbiti i ne prihvatiti, ukoliko nije u najboljem interesu deteta.

Tužba za razvod braka

Tužbu za razvod braka može podneti bilo koji od supružnika, ako su odnosi među njima do te mere narušeni, da dalja komunikacija nije moguća. Predviđena je članom 41. i članom 219. Porodičnog zakona.

Zakonodavac je u skaldu sa preporukom Saveta Evrope, članom 229. do člana 246. Porodičnog zakona uneo novi insitut i predvideo postupak posredovanja (medijacije) u bračnom sporu kada je postupak pokrenut tužbom za razvod braka.

Posredovanje ─ medijacija u bračnom sporu

Posredovanje ili medijacija u svojoj osnovi predstavlja mehanizam rešavanja sporova alternativnim putem. Medijator kao analitična i neutralna figura, pospešuje rešavanje spora kompromisnim rešenjima.

Poseban značaj posredovanja ogleda se u porodičnim sporovima, gde su u velikoj meri prisutni uznemirujući momenti, kako za supružnike, tako još više za decu.

Sam postupak posredovanja (medijacije) podrazumeva dve etape:

1. postupak za pokušaj mirenja (u kome je osnovna svrha medijatora da eventualno pokuša da reši zavađen odnos među supružnicima, kako do razvoda ne bi ni došlo) i
2. postupak za pokušaj sporazumnog rešavanja spora (gde je glavna cilj preduzimanje koraka u postizanju sporazuma o vršenju roditeljskog prava i sporazuma o podeli zajedničke imovine)

Postoje situacije u sporu kada posredovanje nije moguće:

• ako jedan od supružnika nije sposoban da rasuđuje,
• ako makar jedan o supružnika ne pristaje,
• ako supružnici, ili makar jedan od njih žive u inostranstvu ili
• ako nije poznato boravište jednog od supružnika.

Mirenje u bračnom sporu

Svrha mirenja je da se među supružnicima, odnos koji je po svojoj prirodi konfliktan, razreši tako da do razvoda ne dođe. Sprovodi se samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom.

Mirenje kao institut je regulisan članovima 233. do 239. Porodičnog zakona i rešava se u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu ili ustanovi zaduženoj za sprovođenje postupka mirenja.

Nagodba u bračnom sporu

Nagodba kao institut je predviđena za situacije kada mirenje nije dalo rezultata. Regulisana je članom 240. do člana 246. Porodičnog zakona. Svrha nagodbe je da se nakon razvoda braka, bez konflikta, razreši poremećen odnos među supružnicima.

Smatraće se uspešnom ona nagodba u kojoj je postignut sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o podeli zajedničke imovine.

Zakon je predvideo i mogućnost povlačenja tužbe, do momenta zaključenja glavne rasprave. Ukoliko želi, tužilac može tužbu da povuče i nakon glavne rasprave, ali u tom slučaju uz saglasnost tuženog.

Vremensko trajanje procedure razvoda braka

Vremensko trajanje brakorazvodne parnice u velikoj meri zavisi od stava kakav zauzmu obe strane u sporu. Postupak u slučaju postizanja sporazumnog razvoda braka, relativno brzo se rešava, jer sud ročište zakazuje po hitnom postupku, odnosno 15 dana od podnošenja zahteva.

Situacije gde strane nisu u korektnom odnosu i ne postoji komunikacija, dodatno komplikuju činjenice oko utvrđivanja roditeljskog prava, deobe zajedničke imovine, utvrđivanja alimentacije, situacija gde je došlo do nasilja u porodici i slično.

U tom slučaju najbolje što možete je da potražite iskusnog advokata iz oblasti porodičnog prava, koji ima dugogodišnje iskustvo u brakorazvodnim parnicama, jer je postupak mukotrpan i neretko veoma dug.

Troškovi razvoda braka

Ako govorimo o troškovima koji mogu nastati u toku postupka, Zakon kaže da o njima odlučuje sud po slobodnoj oceni, pri tom vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Svakako ćemo se osvrnuti na gore navedene razloge u korist postizanja sporazumnog razvoda braka, gde smo već konstatovali da je to jeftiniji način okončanja braka.

Sudska taksa za pokretanje postupka, bez obzira na formu akta, plaća se u iznosi od 2.660,00 dinara, a isto toliko taksa na donetu presudu.

Advokatski troškovi u velikoj meri se razlikuju od sudskih. Razlikuju se i u zavisnosti od samih advokatskih kancelarija ponaosob. Kao prosek izdvojili smo one najčešće troškove u iznosu od:

• 29.250,00 dinara na ime troškova za izlazak advokata na ročište,
• 24.750,00 dinara na ime troškova za sastavljanje podnesaka,
• 16.875,00 dinara na ime troškova za neodržano ročište i
• 49.500,00 dinara na ime sastavljanja žalbe na presudu.

Naravno, neophodno je napomenuti da su ovo troškovi uzeti u proseku i diktira ih mnogo faktora. Ako uzmemo u obzir da postupci pred našim sudovima u slučaju parničenja, traju po više godina, troškovi daleko nadmašuju ove cifre.