Ulazak u oktobar u Srbiji za vinogradare obično znači da je berba već završena za najveći deo sorti. Rane i srednje sorte, poput Muskat Hamburg, Smederevke i Prokupca, skinute su tokom septembra. Grožđe tih sorti već je u podrumima, u fermentaciji ili odležava u buradima.
Oktobar ostaje rezervisan za kasne sorte. Cabernet Sauvignon, Frankovka i neke selekcije Vranaca ostaju na čokotu duže kako bi dostigle potrebnu tehnološku zrelost. U vinogradima širom Šumadije, Fruške gore i južne Srbije vinogradari sada pažljivo prate vremenske prilike, jer svaka kiša ili nagli pad temperature može da utiče na kvalitet grožđa koje još čeka berbu.
Kraj berbe ne znači i kraj posla. Upravo sada počinju najvažnije jesene radnje koje odlučuju kakvo će biti zdravlje loze i kakav rod će vinograd dati sledeće godine.
Vinograd koji je posle berbe očišćen, zaštićen i dobro pripremljen, na proleće će biti snažan i stabilan.
1. Berba grožđa i završni poslovi u podrumu
Berba je najvažniji trenutak u vinogradarskoj godini i ujedno početak pripreme za novu sezonu.
Saveti za pravilnu berbu
- Izbor pravog trenutka – meri se sadržaj šećera i kiselina u bobici, ali se vodi računa i o aromi i čvrstini pokožice.
- Vreme branja – berba grožđa se obavlja ujutru ili u kasnim popodnevnim satima, kada su temperature niže i bobice očuvane.
- Pažljivo rukovanje – grožđe se bere u gajbice ili kante, bez gnječenja i povreda koje ubrzavaju kvarenje.
- Sortiranje na licu mesta – bolesne ili trule bobice odmah se izdvajaju, da ne dođu u kontakt sa zdravim plodovima.
Preporuke za transport i preradu
- Brz transport do podruma – grožđe ne sme da stoji na suncu ili u zatvorenim posudama duže vreme.
- Sortiranje pre muljanja – zdravi plodovi idu na dalju preradu, a oštećeni se odstranjuju.
- Čistoća opreme – svaka presa, muljača ili sud moraju biti oprani i dezinfikovani pre upotrebe.
Dodatni saveti
- Ne čekati da kiša padne, jer vlažno grožđe donosi veći rizik od truleži i smanjenja šećera.
- Voditi evidenciju o količini i kvalitetu ubranog grožđa po parcelama, jer ti podaci kasnije pomažu u planiranju đubrenja i zaštite.
- Obratiti pažnju na listove i čokote posle berbe – njihovo stanje daje prvu sliku o tome kako je loza prošla sezonu i koliko je iscrpljena.
2. Uklanjanje bolesnih i osušenih čokota
Posle berbe u vinogradu se jasno vidi stanje čokota. Neki su zdravi i spremni za sledeću sezonu, dok drugi pokazuju znakove bolesti ili su potpuno suvi. Takvi čokoti ne smeju da ostanu u zasadu. Oni su izvor zaraze i opasnost za ostatak vinograda. Najčešće bolesti drvenastih delova, poput eske ili apopleksije, ne zaustavljaju se same od sebe – jedino rešenje je uklanjanje.
Čokot se izvlači zajedno sa korenom i odnosi van parcele. Najbolje je da se ostaci spale, jer svako ostavljanje u blizini rizikuje ponovno širenje patogena. Ovaj posao nije samo sanitarna mera, već ulaganje u zdravlje i budućnost zasada.
Na manjim površinama to se obavlja ručno, ali kod većih vinograda svaka greška i kašnjenje stvaraju ozbiljan problem.
U takvim uslovima kao napredno rešenje može da se koristi robot kosilica. Konstruisana je i za rad u vinogradima, poseduje nisku šasiju i noževe koji se prilagođavaju visini zemljišta. Zahvaljujući senzorima i stabilnoj konstrukciji može da se kreće kroz uzak prostor između redova i da ravnomerno uklanja travu bez oštećenja čokota.
Upravlja se pomoću daljinskog sistema koji omogućava potpunu kontrolu pravca i brzine. Operater može da reguliše intenzitet rada i da nadgleda proces sa bezbedne udaljenosti. Na taj način postiže se ujednačena površina, uredan izgled vinograda i značajna ušteda vremena.
Pored funkcije košenja, dostupni su i dodaci za prskanje. Robot kosilica može da se opremi prskalicama zapremine 30, 50 ili 200 litara, što omogućava istovremeno tretiranje vinograda tokom kretanja između redova. Ova kombinacija donosi preciznu i ekonomičnu primenu preparata, smanjuje troškove i štedi vreme. Takav sistem posebno koristi većim vinogradima gde je potrebna efikasnost i stalna kontrola nad biljnim zaštitama.
Najvažnije preporuke
- Uklanjati bolesne i osušene čokote sa korenom i spaljivati ih van vinograda.
- U većim zasadima koristiti mehanizaciju i automatizovane alate za izvlačenje.
3. Čišćenje vinograda od opalog lišća
Oktobar je mesec kada lišće polako otpada i prekriva tlo između redova. Na prvi pogled to može delovati bezazleno, ali opalo lišće predstavlja idealno stanište za prezimljavanje spora plamenjače i pepelnice. Ako se lišće ostavi u vinogradu, u proleće će biti prvi izvor infekcije.
U praksi postoje dva puta: ručno skupljanje i iznošenje lišća, ili njegovo usitnjavanje i uništavanje u samom vinogradu.
Najvažnije je da lišće ne ostane netaknuto. U manjim zasadima vinogradari često koriste grabulje i paljenje. U većim površinama, bolja rešenja su mašinsko usitnjavanje i kombinacija sa plavim prskanjem, koje dodatno uništava patogene.
Saveti vinogradarima
- Ne ostavljati lišće u redovima preko zime.
- U manjim vinogradima spaliti lišće van parcele.
- Kod većih površina koristiti mulčere ili specijalne seckalice.
4. Đubrenje zemljišta
Nakon berbe loza je iscrpljena i zemljište ostaje siromašnije hranljivim materijama. Jesen je pravo vreme da se taj bilans popravi.
Đubrenje vinograda se ne svodi samo na stajnjak – koristi se i kompost, kao i mineralna hraniva u zavisnosti od analize zemljišta.
Jesenja ishrana ima dugoročni efekat jer se hraniva tokom zime raspadaju i u proleće postaju dostupna korenu.
Loza koja uđe u vegetaciju dobro ishranjena, razvija snažnije izdanke i otpornija je na bolesti.
Vrste đubriva koje se najčešće koriste
| Vrsta đubriva | Osnovna uloga | Kada se primenjuje |
| Stajnjak | Poboljšava strukturu zemljišta, humus | Svake 2–3 godine u jesen |
| Kompost | Organska materija i mikroelementi | Redovno, svake godine u jesen |
| Mineralna hraniva | Precizna dopuna azota, fosfora, kalijuma | Prema analizi zemljišta |
Preporuke
- Ne unositi đubriva bez analize zemljišta.
- Kombinovati organska i mineralna hraniva.
- Kod mladih zasada prednost dati stajnjaku i kompostu.
5. Zgrtanje čokota zemljom
Kada temperature počnu da padaju, posebno u vinogradima gde se očekuju jake zime, obavezno je nagrtanje zemlje oko čokota.
Ovaj posao štiti koren i donji deo stabla od smrzavanja. Najviše se preporučuje kod mladih loza, jer su one osetljivije na niske temperature.
Kako pravilno naneti zemlju
- Zemlju zahvatiti iz sredine između redova.
- Nabaciti je oko čokota tako da prekrije donji deo loze.
- Voditi računa da nagrnuti sloj bude dovoljno debeo da zadrži toplotu i zaštiti od mraza.
Kada i gde je obavezno?
- U vinogradima na većim nadmorskim visinama.
- U zasadima sa mladim lozama.
- U regionima gde temperatura zimi pada ispod –15 °C.
Dodatni savet
U novije vreme koriste se i specijalne zaštitne cevi ili mreže, ali zgrtanje zemlje ostaje najjednostavnije i najpouzdanije rešenje.
6. Plavo prskanje bakarnim preparatima
Plavo prskanje je obavezna jesenja mera zaštite vinograda. Kada opadne većina lišća, vinogradar mora da izvrši tretman bakarnim preparatima. Cilj je da se unište patogeni koji prezimljavaju na kori, lastarima i ranama od rezidbe.
Ako se ova mera preskoči, sledeće proleće vinograd će biti izložen jakom pritisku bolesti već na početku vegetacije.
Najbolje vreme za tretman je kada se lišće skoro potpuno osuši i otpadne, a dan bude suv i miran, bez vetra.
Temperatura vazduha treba da bude iznad 5 °C. Vinogradarima se preporučuje da pažnju obrate na svaki čokot, jer bakar mora da pokrije celu površinu da bi zaštita bila potpuna.
Najvažnije preporuke
- Prskati tek nakon opadanja većine lišća.
- Izabrati suv i miran dan, sa temperaturom iznad 5 °C.
- Odraditi ravnomerno, da svaki čokot bude potpuno pokriven.
7. Rezidba i uklanjanje oštećenih lastara
Iako se glavna rezidba loze obavlja u toku zime, jesen je trenutak kada se vinograd može očistiti od polomljenih, suvih i nepotrebnih lastara. Time se vinograd rasterećuje, a čokoti ulaze u zimski period u boljem stanju. Rezidba u ovom trenutku nije konačna, već pripremna, ali olakšava rad kada vegetacija potpuno utihne.
Rezidbom se sprečava širenje bolesti kroz oštećene grane i smanjuje rizik od napada gljivičnih infekcija. Vinograd koji se u jesen bar delimično sredi, u zimu ulazi zdraviji i lakše podnosi hladnoću.
8. Sadnja novih čokota i popunjavanje praznih mesta
Jesen je pogodan period za sadnju loze. Zemlja posle letnjih kiša i ranih jesenjih padavina ima dovoljno vlage, što omogućava da novi čokoti bolje prime koren i ukorene se pre zime. Ako su tokom sezone neki čokoti propali, sada je trenutak da se prazna mesta popune.
Sadnja se obavlja u jamice ili rovove, u koje se dodaje stajnjak ili kompost. Bitno je da sadnica bude zdrava, sertifikovana i da se posadi na pravoj dubini. Takođe, nakon sadnje obavezno se vrši zalivanje kako bi se koren spojio sa zemljištem.
Najbitniji saveti
- Koristiti zdrave i sertifikovane sadnice.
- Dodati stajnjak ili kompost u jamicu.
- Zaliti odmah nakon sadnje.
9. Plitka obrada zemljišta između redova
Posle berbe i osnovnih sanitarnih radova, zemlja između redova ne sme da ostane tvrda i zbijena. Radi se plitka obrada zemljišta koja sprečava stvaranje pokorice, čuva vlagu i pomaže zemlji da ostane prozračna. Za razliku od dubokog oranja koje pripada ratarstvu, u vinogradarstvu je dovoljna plitka obrada jer loza ima dubok koren i nije potrebno narušavati dublje slojeve.
U praksi se koriste kultivatori ili tanjirače koji rastresaju površinski sloj. Ovim se omogućava bolja infiltracija vode i olakšava prolećna priprema.
10. Dodavanje zelenog đubriva i malčiranje
Dodavanje organske materije je jedna od ključnih mera nakon berbe. Zeleno đubrivo unosi se setvom biljaka koje se kasnije zaoravaju, dok malč služi kao zaštitni sloj preko površine zemljišta. Ove dve prakse zajedno obezbeđuju zemljištu stabilnu strukturu, čuvaju vlagu i hrane mikroorganizme.
Koje biljke se koriste za zeleno đubrivo?
- Detelina i grahorica – vezuju azot.
- Raž i ovas – poboljšavaju strukturu zemljišta.
- Facelija – dobra za privlačenje korisnih insekata.
Kombinacija malča i zelenog đubriva daje najbolji rezultat. Dok se jedno razgrađuje u dubini, drugo stvara zaštitni sloj na površini.
11. Zaštita od glodara
Zimski period donosi rizik od glodara, naročito kod mladih zasada. Miševi i voluharice lako pronalaze sklonište oko čokota i često prave nepopravljivu štetu.
Mere zaštite u manjim vinogradima
Na malim površinama vinogradar može postaviti zaštitne cevi ili mreže. Redovno obilazak i čišćenje tla oko čokota smanjuju šanse da se glodari zadrže.
Veće površine i organizovana zaštita
Na većim zasadima koriste se mamci i zamke, ali uz nadzor i uz poštovanje propisa. Cilj je zaštita čokota, bez ugrožavanja drugih životinja.
Najvažnije je da se vinograd redovno obilazi i da se svaka aktivnost preduzima pre nego što šteta postane očigledna.
12. Održavanje i popravka naslona
Čvrst i stabilan naslon osnovni je preduslov za dugovečan vinograd. Posle berbe i uklanjanja vegetacije, stubovi i žice ostaju „goli“ i tada se lako primećuju oštećenja. Jesen je trenutak da se sve sanira.
Najčešći problemi i rešenja
| Problem | Uzrok | Rešenje |
| Labave žice | Opterećenje tokom leta | Zatezanje ili zamena žice |
| Slomljeni stubovi | Vetar, teret roda | Ukloniti i zameniti novim |
| Oštećeni vezovi | Sunce i kiša | Zamena plastičnim ili metalnim vezom |
Održavanje naslona sada znači manje brige u proleće, kada svaka greška može dovesti do većeg loma.
13. Analiza zemljišta i planiranje đubrenja i zaštite
Jesen je idealno vreme za uzimanje uzoraka zemljišta. Rezultati analize pokazuju koji hranljivi elementi nedostaju i omogućavaju precizno planiranje. Na osnovu toga određuje se vrsta i količina đubriva, ali i plan zaštite za narednu sezonu.
- Uzimanje uzoraka iz različitih delova vinograda.
- Slanje u ovlašćenu laboratoriju.
- Tumačenje rezultata uz pomoć stručnjaka.
- Izrada plana đubrenja i zaštite.
Analiza je ulaganje koje se uvek isplati. Umesto da se đubriva bacaju nasumično, vinogradar dobija tačne podatke i vodi računa o svakoj meri u narednoj sezoni.
Često postavljana pitanja
1. Da li vinograd treba zalivati u jesen posle berbe?
Ne. Posle berbe zalivanje nije potrebno, jer loza ulazi u period mirovanja i kiše u tom periodu obično obezbeđuju dovoljno vlage.
2. Kada je najbolje vreme za unošenje stajnjaka u vinograd?
Najbolje je tokom jeseni, odmah posle berbe i osnovnih radova, kako bi se do proleća razgradio i oslobodio hranljive materije.
3. Da li se u jesen obavlja kalemljenje loze?
Ne. Kalemljenje se obavlja u proleće ili rano leto, kada loza aktivno raste i lakše srasta. Jesen nije povoljan period.
4. Treba li vinograd štititi mrežama u jesen od ptica ili insekata?
Ne. Mreže imaju smisla tokom zrenja grožđa, ali u jesen, posle berbe, nema potrebe da stoje u vinogradu.
5. Može li se u jesen obaviti krčenje celog starog vinograda?
Da. Jesen je pogodan period za potpuno uklanjanje starih zasada jer je zemlja dovoljno vlažna, a ostaje dovoljno vremena da se parcela pripremi za novu sadnju na proleće.
Poslednja poruka za ovu sezonu
Zatvorena je još jedna vinogradarska godina. Grožđe je već u podrumima, vinogradi su očišćeni od roda i lišća, a čokoti čekaju hladne mesece. Jesen nije samo kraj berbe, već trenutak u kojem se gradi temelj za narednu sezonu.
Vinogradar koji uloži pažnju u ovom periodu, na proleće će ući u sezonu sa zdravim i stabilnim zasadom. Zato jesen treba posmatrati kao vreme ulaganja, a ne kao odmor.
Loza pamti svaku brigu i uzvraća dobrim rodom kada joj posvetite pažnju upravo sada, kada se priprema za zimu.
