Kada sam kupovala kuću, najviše pažnje sam usmerila na nju, da je u redu, da je useljiva i slično. Nisam dovoljno pažnje obratila na okućnicu. Zajedno sa kućom, kupila sam i za mene ogroman vinograd u kojem su rasle stare sorte grožđa. U trenutku kupovine, nisam ni sagledala to. Kao pala sa Marsa, vinograd i ja, oči u oči, i šta sada ja da radim. Ja, gradsko dete. Grožđe sam jela iz marketa, toliko sam o tome znala.
Vinograd je bio dosta zapušten, a u vinogradu, ako ne radiš dva dana, izgleda kao prašuma. U tom trenutku sam pomislila kako sve to nije za mene i kako ću sve to ja da kontrolišem i da radim nešto o čemu ništa ne znam.
S obzirom na to da nisam neko ko se lako predaje, sagledala sam situaciju u kojoj sam se našla kao priliku da nešto naučim i da se razvijam u smeru u kojem do sad nisam. Malo rada u prirodi nikome ne škodi.
Tako sam započela svoje „putovanje“ u svet vinogradarstva. Da li je uspešno? Ni sama ne znam. Svaka godina je različita. Da li je padalo puno kiše te godine, da li sam pogodila koja je bolest i adekvatan preparat za tretiranje, sve je to priča za sebe.
Kulturno i genetsko bogatstvo starih sorti grožđa Srema
Tražila sam pomoć od komšija, ali svako o svom poslu, pa pomoć nisam dobila u meri u kojoj je trebalo da bih naučila. Jedino što sam dobila od informacija je da su stare vrste grozdja i da imam sreće što su otporne. Stare sorte grožđa nisu samo deo kulturnog identiteta Srema, već i dragoceni genetski resurs koji može obogatiti i modernu vinogradarsku praksu. Neke od sorti koje sam pronašla uključivale su Slankamenku i Sremsku Zeleniku. Ove sorte su bile poznate po svojoj sposobnosti da proizvedu vina s bogatim i specifičnim ukusima.
Pored ovih vrsta grožđa, u vinogradu je, na moju radost, rastao i Muskat Hamburg. Spada u stolne vrste grožđa. Divno je i slatko za jelo. Od njega se prave muskatna vina, a može se peći i odlična lozova rakija.
Moje vinogradarsko iskustvo bilo je ograničeno, pa sam postepeno učila o svakoj sorti, o njihovim potrebama i načinima rezidbe.
Pravilno orezivanje i vreme berbe variraju od vrste do vrste.
Suočavanje s neočekivanim izazovima u vinogradu
Našla sam se pred izazovom koji nisam očekivala, ali ga nisam mogla ni ignorisati. Ništa ja nisam znala o vinogradu. Bila sam zatečena šta da radim sa njim. Bilo mi je žao da gledam kako se razboljeva i propada. Odlučila sam da stvar ne prepustim slučaju, jer svakako i nisam mogla jer vinova loza raste kao „iz vode“ i ako je održavaš njene grane „odu“ da se pozdrave sa komšijskim ružama :).
Rešenja sam tražila po forumima. Slikala razbolelo lišće i preko Google Lensa tražila koja je bolest, čime da prskam. Načitala sam se knjiga o orezivanju i prskanju. Informisala se koje se sorte grozdja u Srbiji sade.
Interesantne su mi bile stare sorte grožđa sa područja Srema, kao i one sorte nastale ukrštanjem na Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Neke stare vrste grozdja nisu nastale na ovom području, ali su rado sađene, pa ću i njih pomenuti.
Vodič kroz stare sorte grožđa u Sremu
1. Sremska Zelenika: Zaboravljena sorta sa bogatom istorijom
Sremska Zelenika je sorta grožđa koja je nekada bila široko rasprostranjena u vinogradima Srema, danas je prava retkost. Poznata je po svojoj otpornosti na suše. Vino od nje je izražajnih aroma i lagane strukture. Zahteva minimalnu upotrebu pesticida i kao takva idealna je za organsku proizvodnju vina. Ova stara sorta grožđa daje vino karakteristične zelene boje sa zlatnim odsjajem. Ukus je voćan i svež.
2. Slankamenka: Vinogradarski biser Srema
Spada u stare sorte grožđa koja potiče iz Srema.
Čokot je bujan. Odrasli list je srednje veličine, okruglast, petodelan sa dubokim gornjim urezima. Zreo grozd je srednje veličine. Ima kupast oblik, srednje je zbijen ili zbijen. Težina grozda je od 150 do 300 grama. Bobica je srednje veličine, izduženo okrugla do ovalna, pokožica je debela. Rodnost je velika i redovna.
Cenjena po tome što se adaptira na lokalne uslove. Kažu da joj je glavna mana što su joj kiseline dosta niske. Ako se ubere ranije, dok još ima kiseline, onda nema dovoljno šećera i bela vina ne budu dobra.
Najbolje je koristiti za jelo, kao stonu sortu ili mešati sa prokupcem ili smederevkom. Kao i sve autohtone balkanske sorte, ume da prerodi što dodatno utiče na kvalitet. Zato se treba ograničiti rod na najviše 5-6 grozdova.
3. Probus
Sorta Probus je priznata 1982. godine. Stvorena je u Sremskim Karlovcima u Zavodu za vinogradarstvo Poljoprivrednog Fakulteta, ukrštanjem sorti Skadarja i Kaberne sovinjon. Može se pronaći samo u nekoliko vinograda na Fruškoj Gori.
Čokot je bujan. Zreo grozd je mali do srednje veličine, valjkast i izdužen. Prosečna težina grozda je 125,3 grama. Bobica je srednje veličine, tamno plave boje. Vrlo je prinosna i pozna sorta.
Uporedno ispitivanje vina ove sorte, sa vinima stare sorte grožđa, standardnim, tipa merloa i frankovke, pokazalo je da ovo vino ima više ekstrakta i više bojenih materija. Može se reći da spada u vrste grozdja koje daje kvalitetna, puna, osvežavajuća jako obojena vina.
4. Neoplanta: Oživljavanje tradicije u novosadskim vinogradima
Stvorena na institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima ukrštanjem Smederevke i Traminca crvenog. Gaji se u Vojvodini.
Čokot je bujan. Listovi su srednje veličine do veliki, okruglast, sa dubokim gornjim urezima, mrežasto naboran. Drške srednje veličine. Zreo grozd je srednje veličine kupast, ponekad valjkasto-kupast. Srednje zbijen. Bobica je mala, ali ih ima i srednje veličine, okrugla ili izduzeno okrugla. Zelene boje sa žućkastom nijansom. Ukus je muskatan, pokožica srednje debljine.
Srednje prinosna sa srednje, kasnim sazrevanjem. Srednje otporna prema niskim temperaturama i prema bolesti sive truleži. Daje vina finog bukea, sa diskretnim muskatnim ukusom i mirisom, koje podsećaju na ukus i miris Traminca.
5. Sirmijum
Poreklo gajenja je naša zemlja. Spada u stare sorte grožđa. Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, ukrštanjem sorte Sovinjon i Smederevke. Gaji se u Vojvodini i Smederevskom vinogorju.
Čokot je srednje bujan. Grozd zbijen do srednje rastresit. Bobice srednje veličine. Relativno niska izdašnost u soku. Kasna sorta. Jako osetljiva prema prouzrokovaču sive plesni. Grožđe ove sorte daje fina, osvežavajuća vina, harmonična, prijatnog ukusa i mirisa.
Informacije o starim sortama grožđa su preuzete iz knjige „Savremeno vinogradarstvo“, autora prof. dr Dušana P. Burića.
Sorte grožđa koje se nikada ne prskaju
Ukoliko planirate da posadite grožđe za lične potrebe ili za prodaju najbolje je da posadite sorte koje se ne prskaju, a daju dobre prinose.
Možete se informisati i posaditi autohtone regionalne sorte grozdja u Srbiji, i medju njima pronaći sortu koja vam odgovara. Da li želite stone ili vinske sorte grožđa, na vama je da odlučite, u zavisnosti da li želite da pravite vino ili ne.
Ukoliko želite da degustirate vino raznih sorti pre sadnje, u Sremu se često organizuju festivali i manifestacije koje promovišu stare vrste grozdja. Posetioci imaju priliku da degustiraju vina napravljena od sorti koje su retko gde drugde zastupljene.
Sorte grožđa koje se ne prskaju idealne su za one koji žele smanjiti upotrebu hemijskih sredstava na minimum i teže ekološkom uzgoju. Ove vrste grozdja su pokazale otpornost na bolesti i štetočine poput grožđanog moljca, sive plesni, plamenjace itd.
Idealno je za proizvodnju sokova i vina, koje je danas na tržistu cenjeno kao organski proizvodi.
Autohtone sorte grozdja u Srbiji su raznovrsne i one su se vekovima uzgajale na našim prostorima. Neke od poznatijih sorti koje ne zahtevaju prskanje su Tamjanika, Prokupac i Smederevka. Svaka od ovih sorti nosi jedinstvenu aromu i karakteristike koje se odlično uklapaju u profil vina koje potrošači cene.
Kao i novije vrste grozdja koje se ne prskaju Lasta, Ljana, Moldova, Strašenski, Muskat de st. Vallier.
Tehnologija u službi tradicije
Sučavala sam se sa raznim nedaćama i sa bolestima koje su napadale vinograd.
Rekli su mi da vinograd traži slugu, a ne gospodara. Nisam razumela na početku, ali mi se u toku rada sve pojasnilo.
U početku sam koristila obične prskalice koje su zahtevale mnogo snage i vremena. Međutim, sve se promenilo kada sam od oca dobila prskalicu sa akumulatorom, što mi je znatno olakšalo posao.
Prskala sam samo rano ujutru ili predveče, i ovim putem apelujem na sve koji prskaju voće, da misle i vode računa o pčelama.
Opremljena novim alatom i znanjem, postepeno sam vraćala život starim sortama grožđa. Bilo je izazovno, ali i inspirativno gledati kako se vinograd transformiše. Ne samo da sam uspela da obnovim stare čokote, već sam i naučila mnogo o vinogradarstvu i istoriji svoje nove zajednice.
Vinograd: Put do očuvanja kulturnog nasleđa
Moja avantura obnove starog vinograda nije samo priča o poljoprivredi, to je priča o povezivanju s korenima i očuvanju dela kulturnog nasleđa koji je na ivici zaborava. Ova avantura me naučila da, iako neke stvari možda prvo izgledaju kao teret, one mogu postati prilika za rast i učenje.
Nadam se da će moje iskustvo inspirisati druge da istraže i obnove stare sorte grožđa, čuvajući tako dragoceno nasleđe za buduće generacije.
