Mašine u hali rade isto kao prošlog meseca, potrošnja u kilovat-časovima je gotovo identična, a račun za struju je ipak veći. Vlasnik ga otvori i vidi da najveća stavka uopšte nije utrošena energija, nego nešto pod nazivom obračunska snaga, pojam za koji većina ljudi van struke nikad nije ni čula, a kamoli znala da na njega može da utiče.
Kod firmi sa proizvodnjom ili skladištem ta jedna stavka zna da nosi 30 do 50 odsto celog računa. Ušteda se, dakle, ponekad ne krije u tome koliko struje trošite, nego u tome kako i kada je trošite tokom dana, bez ijednog dinara uloženog u novu opremu.
Iz čega se zapravo sastoji račun za struju u firmi
Račun za struju za privredne subjekte gradi se iz tri celine, ne samo iz potrošene energije.
Prva je aktivna energija, odnosno broj kilovat-časova koje ste stvarno potrošili. Druga je obračunska ili vršna snaga, maksimalna prosečna snaga izmerena u periodu od 15 minuta tokom meseca. Treća je reaktivna energija, deo energije koji mašine i uređaji troše da bi uopšte mogli da rade, ali koji se ne pretvara u koristan rad.
Operator distributivnog sistema propisuje granicu racionalne potrošnje reaktivne energije preko takozvanog faktora snage, poznatijeg kao cos fi, i ta granica iznosi 0,95. Sve iznad te granice naplaćuje se po duplo većoj ceni od redovne cene za reaktivnu energiju.
Kad znate iz čega se račun sastoji, jasnije je i gde tražiti uštedu. Neke mere deluju odmah na sledećem računu, dok druge zahtevaju veću investiciju, ali i donose veću dugoročnu uštedu.
Kompenzacija reaktivne energije, mera sa najbržim povraćajem
Ako vaša firma redovno prelazi granicu cos fi 0,95, verovatno na računu vidite stavku za prekomernu reaktivnu energiju. To se najčešće dešava kod pogona sa mnogo elektromotora, transformatora ili starije rasvete, jer upravo ti uređaji troše dosta reaktivne snage da bi održali svoje magnetno polje.
Rešenje je ugradnja kompenzacionih uređaja, najčešće kondenzatorskih baterija, koje lokalno nadoknađuju tu reaktivnu komponentu
Investicija u kompenzaciju je po pravilu jedna od najjeftinijih mera na ovoj listi u odnosu na uštedu koju donosi, jer se penal za prekomernu reaktivnu energiju plaća svakog meseca, dok se oprema za kompenzaciju kupuje jednom.
Upravljanje vršnom snagom
Vršna snaga se meri kao najveća prosečna potrošnja u bilo kom petnaestominutnom intervalu tokom meseca. To znači da nije bitno koliko energije trošite tokom celog dana, nego koliko uređaja radi istovremeno u tih petnaest minuta kad je opterećenje najveće.
Način da se to smanji jeste razmicanje pokretanja velikih potrošača, na primer da kompresori, rashladni uređaji i veće mašine ne startuju u isto vreme, nego sa razmakom od nekoliko minuta.
Kod pogona sa više velikih potrošača isplati se i ugradnja mrežnih analizatora koji prate potrošnju u realnom vremenu i signaliziraju kada se približavate vršnoj vrednosti.
Za firme koje već razmišljaju o sopstvenoj proizvodnji struje, baterijski sistem uz solarnu elektranu takođe može da odigra ovu ulogu, jer preuzima deo opterećenja baš u trenucima najveće potrošnje i tako direktno snižava obračunatu snagu.
LED rasveta u proizvodnim i skladišnim prostorima
Zamena stare rasvete i dalje spada u mere sa najbržim i najizvesnijim povraćajem investicije. LED rasveta troši između 50 i 80 odsto manje energije od klasičnih izvora svetlosti, u zavisnosti od toga šta se menja.
Kod zamene 100 metal-halogenih svetiljki od 400W LED svetiljkama od 150W, ukupna snaga rasvete pada sa 40 kW na 15 kW. Ako takva rasveta radi 12 sati dnevno, ušteda iznosi 300 kWh dnevno, odnosno preko 100.000 kWh godišnje.
Povraćaj investicije u ovakvim projektima najčešće se kreće između godinu i po i tri godine, nakon čega rasveta praktično donosi čistu uštedu do kraja svog radnog veka, koji kod kvalitetnih LED svetiljki ide i preko deset godina neprekidnog rada.
Termička izolacija i redovno održavanje rashladnih sistema
Hladnjače i rashladni magacini troše struju kontinuirano, po ceo dan i po ceo mesec, pa svaki gubitak toplote direktno povećava potrošnju.
Dobra izolacija zidova, vrata i krova smanjuje koliko često i koliko dugo kompresori moraju da rade da bi održali zadatu temperaturu.
Redovno održavanje ide ruku pod ruku sa izolacijom. Zaprljani kondenzatori, oštećene brtve na vratima hladnjače ili neispravna automatika teraju rashladni sistem da troši više energije nego što bi trošio u ispravnom stanju, a da to na prvi pogled ne bude vidljivo dok se ne pregleda račun za struju.
Sopstvena proizvodnja struje za objekte sa stabilnom dnevnom potrošnjom
Kad su mere energetske efikasnosti već iscrpljene ili paralelno s njima, firme sa velikom i stabilnom dnevnom potrošnjom sve češće razmatraju sopstvenu proizvodnju struje.
Ovde je ključna reč stabilna dnevna potrošnja, jer se proizvedena energija najbolje iskoristi kada se troši odmah, u istom objektu u kome nastaje.
Za proizvodne hale, hladnjače, magacine i logistiku, kao i za poljoprivredna gazdinstva sa pumpama i rashladnim sistemima, česta opcija je solarna elektrana od 100 kw. Priključna snaga od 100 kW nosi do 160 kWp panela i u praksi proizvodi između 180.000 i 200.000 kWh godišnje, u zavisnosti od lokacije, orijentacije krova i broja sunčanih sati.
View this post on Instagram
Kod objekata koji troše energiju tokom celog radnog dana, najveći deo te proizvodnje koristi se odmah, bez čekanja da se preda u mrežu. Povraćaj investicije za sistem ove snage najčešće iznosi od tri do šest godina, a uz baterije se dodatno može smanjiti i vršna snaga, što utiče na onaj deo računa o kome je bilo reči na početku teksta.
Za privredne subjekte, elektrane snage do 150 kW mogu da steknu status kupca-proizvođača, što znači da se višak proizvedene energije predaje u mrežu i finansijski vrednuje po ugovoru sa snabdevačem, a taj iznos se odbija od računa.
Ovo je drugačiji princip od neto merenja za domaćinstva, gde se višak i preuzeta energija prebijaju kilovat-čas za kilovat-čas.
Najčešća pitanja
Zaključak
Smanjenje računa za struju u proizvodnji i skladištenju retko zavisi od jedne velike investicije. Najčešće je reč o kombinaciji nekoliko mera, počev od jeftinijih kao što su kompenzacija reaktivne energije i bolji raspored potrošača, preko zamene rasvete i ugradnje frekventnih regulatora, do sopstvene proizvodnje struje kod objekata sa stabilnom i velikom dnevnom potrošnjom.
Redosled kojim se te mere uvode obično određuje koliko brzo će se investicija vratiti i koliko će ukupna ušteda na kraju biti vidljiva na računu.
