Brak se smatra osnovom porodice i njenom najznačajnijom potporom. Kada nastupe momenti gde ta potpora nema uporište u jednom od partnera, nažalost, neretko jedini način izlaska iz komplikovane porodične situacije je prekid bračne zajednice. U tom slučaju, kao najbezbolniji vid razvoda, svakako je sporazumni razvod braka.
Sporazumni razvod braka je pravni institut, koji je izmenom Porodičnog zakona, u osnovi pretrpeo dosta promena (“Službeni glasnik RS” 18/2005, 72/2011 i 6/2015). Regulisan je članom 40. stav 1. do stava 3. i članom 210. stav 2. Porodičnog zakona.
Kroz ovaj članak ćemo razmotriti sledeće bitne činjenice za postizanje Sporazumnog razvoda braka, a one su:
- u kom delu Porodičnog zakona je regulisan,
- proceduru podnošenja Predloga za sporazumnim razvodom braka,
- obrazac za sporazumni razvod braka i
- iznos minimalnih taksi za podnošenje Zahteva za sporazumnim razvodom braka.
Sporazumni razvod braka kroz zakonsku regulativu
Izmene zakona poboljšale su prvobitno rešenje u smislu da je zakonodavac predvideo pooštrene uslove da bi se zahtev za sporazumni razvod braka uopšte mogao podneti. Tako je novim rešenjem na neki način „disciplinovao“ supružnike da se zaista potrude i ulože napor da postignu dogovor oko najbitnijih stvari koje ostaju kao tekovina braka.
Najbitnije stvari koje tom prilikom moraju biti rešene dogovorom i pritom predstavljaju satavni deo predloga za sporazumni razvod braka su:
- Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava (zajedničko ili samostalno) i
- Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine.
Ovakvim rešenjem, najveća dobrobit doneta je za one najugroženije u ovoj pravnoj stvari, a to su deca. Sud je po tom pitanju nadležan da ne prihvati Sporazum o razvodu braka, ukoliko nije u najboljem interesu deteta.
Opšte je poznato, da razdvajanje roditelja, ma kako mirno i civilizovano bilo, ostavlja dubok trag u kasnijem psihološkom i emotivnom razvoju deteta. Stoga je postupak za Sporazumni razvod braka, postupak u kome je od strane suda, neophodno sa izuzetnom pažnjom pristupiti. Pritom, sud prilikom odlučivanja, mora imati u vidu mišljenje Centra za socijalni rad i u skladu sa njihovim mišljenjem doneti konačnu presudu.
1. Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava
Ovaj sporazum može biti definisan:
- u formi zajedničkog vršenja roditeljskog prava ili
- samostalnog vršenja istog.
Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava regulisan je članom 75. stavom 1. i stavom 2. Porodičnog zakona. Stav 2. ovog člana predviđa da roditelji mogu vršiti zajednički roditeljsko pravo i u situacijama kada ne vode zajednički život, ako su zaključili sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, a uz obaveznu procenu suda da je to u najboljem interesu deteta.
Sam sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava regulisan je članom 76. u stavu 1. i stavu 2. Porodičnog zakona.
Samostalno vršenje roditeljskog prava predviđeno je članom 77. i 78. Porodičnog zakona.
Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata:
- sporazum roditelja o poveravanju deteta jednom od roditelja,
- sporazum o načinu održavanja odnosa deteta sa drugim roditeljem i
- sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od strane drugog roditelja.
Onaj roditelj koji ne vrši ovo pravo, može i dužan je da izdržava dete, sa njim ima lične odnose i odlučuje o bitnim pitanjima koja imaju uticaj na život deteta (pitanja poput obrazovanja, promena prebivališta, raspolaganja imovine veće vrednosti i većih medicinskih zahvata).
2. Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine
Sporazum o deobi zajedničke imovne je pravna forma dogovora supružnika o raspodeli imovine koja je stečena tokom trajanja bračne zajednice.
Regulisan je članom 40. i član 179. Porodičnog zakona i zaključuje se u formi javnobeležničke izjave. Značaj postizanja ovog formalnog akta, ogleda se i u parničnom postupku, odnosno postupanja po tužbi za razvod braka, gde se pre parničenja nastoji postići nagodba među supružnicima. Nagodba će se smatrati uspešnom ukoliko dođe do dogovora po pitanju podele imovine i vršenja roditeljskog prava.
Obrazac za sporazumni razvod braka
Izvor obrasca preuzet sa portala scribd.com.
Kako bi vam olakšali, za vas smo pripremili jedan od mogućih obrazaca sporazumnog razvoda braka, na osnovu koga možete sastaviti svoj Predlog sporazumnog razvoda braka.
Ovako sačinjen formalni akt podnosi se osnovnom sudu, po mestu prebivališta ili boravišta supružnika, ili prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta.
Iako ovako predložen obrazac supružnici mogu sami sačiniti, ipak moramo naznačiti značaj angažovanja najiskusnijih poznavaoca Porodičnog prava, jer najbolji advokat za razvode znaće da prepozna potencijalne pravne manjkavosti druge strane i iskoristi ih do okončanja postupka.
Iznost taksi koje je potrebno uplatiti
Kada govorimo o ceni razvoda braka putem sporazumnog rešavanja, bitno je razdvojiti troškove koje propisuje sud i troškove angažovanja vašeg advokata. Što se tiče advokatskih troškova, oni se određuju prema aktuelnim advokatskim tarifama. Iznos koji nalaže država, za podnošenje zahteva za sporazumnim razvodom braka, na ime suda, neophodno je uplatiti 2.660,00 dinara. Po okončanju postupka i donošenju presude, uplaćuje se isti iznos.
Rok za donošenje presude nije deklarativno definisan. Kako se ovi predmeti smatraju predmetima postupanja po hitnom postupku, sud je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga zakaže ročište. Ako ne postoje značajne nesuglasice, sam postupak se najčešće rešava u jednom ili dva ročišta.
Šta iz svega ovoga zaključujemo
Nesumnjivo je danas, čini se, lakše potpisati razvod braka, negoli staviti potpis na pristanak bračne zajednice. U prilog toj neslavnoj tvrdnji stoje brojke koje nam daje Republički zavod za statistiku. Ovaj trend kao takav, beleži se iz godine u godinu.
Ako bi se osvrnuli na brojke, neslavno bi nas odvele na pomisao da li je danas potrebno i isplativo izaći pred matičara. U prilog tome govori podatak da je sve više zajednica koje svoj odnos regulišu neformalnim načinom organizovanja.
Bilo kako bilo, čovek nije jedinka koja funkcioniše izolovano. Svako od nas ima potrebu za sigurnošću, pripadnošću, nežnosti, intimom i pronalaženjem osobe sa istim ili sličnim sistemom vrednosti. Jedan „promašen“ brak, ne mora da znači da ljubav ne postoji!
