Najpoznatiji Sportisti iz Srema: 10 Legendi Srpskog Sporta

O prirodnim lepotama i istorijskoj baštini Srema smo Vam već pričali, ali verovali ili ne, istoriju ovog podneblja obeležio je i niz sportista rođenih baš u Sremu. Srem je rodno mesto mnogih talentovanih sportista koji su svojim radom, upornošću i posvećenošću dostigli vrhunac u različitim sporskim disciplinama.

Od fudbalu i košarke, preko tenisa do borilačkih sportova, Srem je iznedrio niz šampiona čija su imena nadaleko poznat u istoriji sporta.

Koji su to Najpoznatiji Sportisti iz Srema?

10. Božidar Boško Simonović

Boško, rođen u Šidu 1898.godine, potiče iz ugledne porodice zemljoposednika Radoslava. Poznavaocima istorije domaćeg fudbala ime našeg slavnog trenera je odavno poznato. Širim masama ime Boška Simonovića postaje poznato nakon filma “Montevideo, Bog te video!”.

Iako po zanimanju arhitekta, Boško se nikada nije bavio tim poslom. Njegova strast i život su bili fudbal. Svoju karijeru je proveo kao golman u “Srpskom Maču” i “BSK-u”. U toku igračke karijere on postaje i fudbalski sudija, a poznato je i da je on prvi domaći sudija koji je sudio međunarodnu utakmicu.

Ono zbog čega je “Boža Dunster” na ovoj listi, a svima nam je poznato nakon gledanja filmske priče o prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu, jeste njegova trenerska karijera. Boža je selektor reprezentacije Kraljevine Jugoslavije postao 21.marta 1930.godine.

Kao selektor je ostvario jedan od najvećih uspeha naše reprezentacije, polufinale Svetskog prvenstva. Reprezentaciju je predvodio 30 puta, a upamćen će i ostati meč iz 1934.godine protiv Brazila koji je naša reprezentacija dobila 8-4.

9. Goran Stevanović

Rođen je 1966.godine u Sremskoj Mitrovici, međutim svoju fudbalsku karijeru je započeo u Partizanu. Za seniorski tim Partizana igrao je od 1983 do 1991.

Posle uspesnih godina u crno belom dresu, prelazi u Osasunu, gde provodi 2 godine. U karijeri je još nastupao Farense, Vitoriju Setubal, Kampomajorense, Uniao Madeira. Poslednje dve godine je nastupao za grčke klubove Veriju i Panelefsinijakos.

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije odigrao je jedan meč 1985.protiv Austrije u Lincu.

Trenersku karijeru Gorana Stevanovića obeležio je njegov period u Partizanu. Gde je prvo bio pomoćnik Slaviši Jokanoviću, a zatim je 8 meseci bio šef stručnog štaba. Neopozivu ostavku podneo je nakon poraza od Vojvodine u polufinalu kupa Srbije.

Zapažen uspeh je takođe ostvario kao selektor Gane, gde je stigao do polufinala Kupa afričkih nacija. Nakon poraza od Zambije nije produžio ugovor sa fudbalskim savezom Gane.

Poslednje angažovanje mu je bilo kao selektor U21 Reprezentacije Srbije od 2022. do 2023.godine.

8. Milivoje Ćirković

“Ajmo Milivoje, ajmo Milivoje” su reči Peđe Strajnića, kojim je upisao tadašnjeg fudbalera Partizana u istoriju.

Milivoje je rođen 1977.godine u Novoj Pazovi, gde je i započeo karijeru i odigrao svoje prve seniorske utakmice u dresu Radničkog. Najzapaženiji period u karijeri ovog defanzivca je period proveden u redovima Partizana.

U Partizanu je proveo 11 godina, a ostaće upamćen po jedanaestercu protiv Njukasla 2003.godine. Ovim pogotkom Milivoje je odveo Partizan do dugo očekivane Lige Šampiona.

Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore odigrao je 9 utakmica. Međutm za Svetsko prvenstvo 2006 u Nemačkoj nije dobio poziv iako je bilo očekivano. Time je završio svoju reprezentativnu karijeru.

Nakon završetka karijere 2010.godine, koliko je poznato Ćirković se obreo u svetu biznisa.

7. Dejan Majstorović

Rodjen 1988. u Starim Banovcima. U lokalnom košarkaškom klubu Dunav je započeo svoju karijeru. Pravi potez je napravio kada je počeo da igra 3×3 basket.

U tandemu sa našim najboljim basketašem Dušanom Bulutom, vladao je svetom gotovo čitavu deceniju.

Tokom karijere zabeležio je neverovatno rezultate:

• 6 Fiba 3×3 svetskih kupova
• 5 Svetskih prvenstava
• 4 Evropska prvenstva
• Bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Tokiu 2020

Individualno je takođe pobrao brojne nagrade kao što su MVP Svetskog prvenstva, najbolji šuter svetskog prvenstva i na kraju najbolji basketaš na svetu.

Trenutno nastupa za Ub sa kojim je prošle sezone osvojio završni turnir.

6. Dušan Lajović

Poznati srpski teniser rođen je 1990.godine u Staroj Pazovi. Sada već davne 2010.godine je započeo svoju tenisku karijeru. U senci Novaka Đokovića, ovaj momak je uspeo da ostvari nekoliko zapaženih uspeha, a to su osvajanje ATP 250 turnira u Umagu i Banja Luci.

Najzapaženiji rezultat svakako predstavlja finale Mastersa u Monte Karlu 2019.godine kada je nažalost izgubio od Fabija Fonjinija.

2020.godine sa reprezentacijom Srbije uspeo je da se domogne ATP kupa koji se igrao u Sidneju. Tada je naš sastav predvođen Novakom uspeo da savlada Španiju u finalu i osvoji prvi ATP kup.

5. Darko Stošić

Još jedan naš Sremac čije ime je naširoko poznato u borilačkom svetu. Darko je rođen 1992. godine u selu Laćarak. U najvećem selu u Vojvodini je i započeo svoju uspešnu karijeru.

Bio je čak 10 puta nacionalni šampion u džudou, a takođe i šampion Balkana. Nakon toga Darko bira da svoju karijeru nastavi u MMA.

Veliki uspeh postiže kada 2017.godine potpisuje ugovor sa najpoznatijom svetskom organizacom UFC. Međutim, uspeo je da zabeleži samo jednu pobedu u četiri meča, te je tako i njegova karijera u UFC bila okončana.

Ali, naš najbolji MMA borac je imao drugačije planove, potpisao je za KSW i napravio pun pogodak. U KSW je na skoru 7 pobeda i 1 poraz, i to protiv De Frisa, najdominantnijeg teškaša u KSW-u.

Jedna od njegovih sledećih borbi se očekuje da bude revanš protiv De Frisa, za pojas šampiona u teškoj kategoriji.

Poslednju borbu Darko je imao na turniru FNC 17 u Beogradu na kom je uspeo da savlada Mirana Fabjana poznatijeg kao Slo Rocky. I tako poboljša svoj skor na 21:6.

4. Zlatko Portner

Za mlađe generacije možda nepoznato ime. Međutim, za one starije Zlatko Portner je legenda rukometa i jedan od naših najboljih rukometaša ikada.

Rođen je u Rumi 1962.godine, a karijeru je započeo u Slogi iz Hrtkovca, zatim u Crvenki, i na kraju u najuspešniji rukometni klub u Jugoslaviji, Metaloplastiku iz Šapca.

U periodu igranja za Metaloplastiku, Portner za jedno sa Vujovićem čini tzv. “Čarobni dvojac”. Kakat tandem su bili jasno govori to da su bili šampioni Evrope 85. i 86.godine.

Međutim uspesima proslavljenog rukometaša nema kraja, sledeći klub mu je bila Barselona sa kojom je osvojio EHF Ligu šampiona.

Bio je član jugoslovenske zlatne generacije koja je bila šampion sveta 1986.godine, osvojila srebrnu medalju na OI 1988.godine i 4.mesto na Svetskom prvenstvu 1990.godine.

Uspešnu rukometnu karijeru Zlatko Portner završava u Švajcarskoj, Bernu.

Nažalost, slavni sportista i jedan od najuspešnijih sportista sa područka Srema, napustio nas je 2020. u 59-oj godini života.

3. Miroslav Raduljica

Možda će neko reći da je ovaj košarkaš zauzeo visoku poziciju na mojoj listi najpoznatijih sportista iz Srema. Odluku da ga stavim na visoko treće mesto je to što je on moj sugrađanin, Inđinčan.

U Inđiji je i započeo karijeru u KK Mandeks gde je već tada po rečima trenera pokazivao talenat i bio ispred svojih vršnjaka. 2002.godine Raduljica prelazi u mlaše kategorije FMP-a iz Železnika. Za ovaj tim debituje u sezoni 2005/06, narednu provodi na pozajmici u Borcu iz Čačka.

Zapaženi rezultati dolaze u sezoni 2009/10 kada je izabran za najkorisnijeg igrača domaće lige. Potom potpisuje ugovor sa Efes Pilsenom, ali povreda stopala ga je poslala na pozajmicu u Albu, Partizan a zatim ukrajinski Azovmaš.

NBA karijeru je proveo u Milvoki Baksima i Minesoti od 2013. do 2015., upisao je ukupno 53 meča i bečežio u proseku 3.6 poena i 2.1 skokova pomeču.

Po povratku u Evropu, igrao je za Panatinaikos i Olimpiju iz Milana. Sa oba kluba je osvojio nacionalne kupove. Potom sledi period od 4 godine tokom koga je igrao u Kini. Nastupao je za 3 kineska kluba i ostavio veliki trag u kineskoj košarci.

Trenutno nastupa za grčki Marusi, gde u poznim godinama beleži odlične partije. Iznenadio je mnogo odlukom da ode u Grčku, nakon teške sezone u Crvenoj Zvezdi.

Dobro poznata brada je dugo godina bila jedan od simbola reprezentacije. U mladjim kategorijama je osvojio svetsko za igrače do 19 godina i evropsko prvenstvo za igrače do 18 i do 20 godina, a zatim i Univerzijadu 2009.godine.

Te 2009.godine upisuje svoje prve nastupe za seniorsku reprezentaciju i postaje član naše selekcije koja je osvojila srebro na Evropsko prvenstvu u Poljskoj.

Stalni i neizostavan član reprezentacije postaje od 2014.godine. U ovom uspešnom periodu za našu košarku, “Braduljica” je igrao značajnu ulogu u osvajanju srebra na SP 2014 i OI u Riu 2016.godine.

Na SP 2019 u Kini, osvaja sa reprezentacijom peto mesto. Upravo mu je to i bio poslednji turnir u dresu reprezentacije. Ostaće Raduljica upamćen kao jedan od najboljih centara reprezentacije Srbije.

2. Aleksandar Kolarov

Zasluženo drugo mesto na ovoj listi je morao poneti naš dugogodišnji kapiten i jedan od najboljih fudbalera sa ovih prostora. Mnogi će osporiti ovakve reči, ali kako da mi Sremci ne volimo svog čoveka.

Kolarov, koji je rođen i živeo u Vojci kod Stare Pazove, svoju karijeru je ipak započeo u Crvenoj zvezdi. O njegovom talentu dovoljno govori činjenica da je prošao mlađe kategorije našej najtrofejnijeg kluba.

Seniorsku karijeru je započeo u Čukaričkom koji je tada igrao nižu ligu, a presudan detalj karijere mu je prelazak u OFK Beograd, tadašnji rasadnik talenata. Posle svega jedne sezone zavredio je pažnju velikana evropskog fudbala, Lacija iz Rima.

U Rimu provodi odlične 3 godine, gde uspeva da osvoji Kup i Superkup Italije.

Za veliko milionsko obeštećenje, Kolarov prelazi u Mančester Siti. Ovaj klub je u tom periodu krenuo da gradi šampionski tim, a jedan od važnih šrafova za prvu titulu posle mnogo godina je bio naš čovek, Aleksandar Kolarov.

I u engleskom velikanu je uspeo da ostavi neizbrisiv trag. Deo je tima koji je vratio Siti na mapu evropskog fudbala. Premijer ligu je osvojio dva puta u sezoni 2011/12 i 2013/14, dva puta je osvojio i Liga kup, a po jednom FA kup i Komjuniti šild.

Nakon 7 godina igranja u Engleskoj, Kolarov se vraća u Seriju A, ali sada na drugu stranu Rima. Razočarao je navijače Lacija i potpisao za Romu. Za tri godine provedene u tima sa Olimpika, nije uspeo da podigne nijedan trofej, ali je stekao ljubav navijača Vučice.

Poslednje dve godine karijere proveo je u Interu iz Milana. Odmah prve sezone uzima šampionsku titulu sa Interom i osvaja Superkup Italije. Krunu na svoju zavidnu karijeru stavlja osvajanjem Kupa Italije u sezoni 2021/22.

Karijeru je završio 2022.godine nakon gotovo 20 godina igranja. Za reprezentaciju Srbije odigrao je 94 utakmice i postigao 11 golova.

Ako je meni po nečemu ostao upamćen, a to je gol na Svetskom prvenstvu u Rusiji protiv Kostarike. To je ta leva noga i razorni šut zbog koga ga često i porede sa Sinišom Mihajlovićem.

Sa reprezentacijom je odigrao dva Sveska prvenstva, a nekoliko godina je nosio i kapitensku traku u reprezentaciji.

1. Branislav Ivanović

I za kraj, meni lično naš omiljeni fudbaler i prva asocijacija kada pomislim na reprezentaciju. Dugogodišnji kapiten naše selekcije, rođen je u Sremskoj Mitrovici. Karijeru počinje u Sremu iz rodnog grada.

Iz svog matičnog kluba seli se u OFK Beograd gde će i izrasti u velikog igrača. Nakon 55 utakmica u dresu Romantičara, Bane prelazi u Lokomotivu iz Moskve. Tada je na čelu Lokomotive bio naš trener Slavoljub Muslin.

Dve uspešne sezone u Rusiji bile su viza Banetu za dalje uspehe. Međutim nije odlazak u Čelsi u početku delovao tako dobro. Trener Čelsija, Skolari nije računao na Ivanovića. Pa je Bane morao da čeka 8 meseci za svoj debi u dresu plavaca.

Tek je dolaskom Gusa Hidinka počeo da dobija šansu. Dobro je svima poznat Banetov meč protiv Liverpula u četvrtfinalu Lige Šampiona. Tada je Bane pokazao svoje oružje, udarac glavom. Uspeo je dva puta da zatrese mrežu Liverpula i zasigurno obezbedi mesto u srcima navijača Čelsija.

Uspeo je da osvojio 2011. Ligu šampiona, 2013. Ligu Evrope, a u domaćem šampionatu 3 Premijer lige i 3 FA kupa i po jedan Liga kup i Komjuniti Šild. Priznaćete zavidna karijera.

Ako na to dodamo da je titulu šampiona Lige Evrope upravo Bane doneo Čelsiju golom u poslednjim trencima meča, jasna vam je njegova pozicija među navijačima tima iz Londona.

2017.godine prelazi u Zenit iz Sankt Petersburga gde provodi tri godine i osvaja 2 trofeja šampoiona Rusijei jedan kup. Poslednju sezonu u karijeri odigrao je u Vest Bromič Albionu. Odigrao je jednu sezonu, 14 mečeva u timu sa ostrva i na kraju sezone 2020/21 okončao karijeru.

Za nacionalni tim je odigrao 105 mečeva i dao 13 golova. Verovatno je najbolji desni bek kojeg je naša reprezentacija ikada imala. Za reprezentaciju je igrao na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi na kom je naša reprezentacija doživela veliki neuspeh. Do 2018.godine je bio neizostavan deo tima, ali je taj period bio veoma težak za naš tim. Nosio je dugo kapitensku traku i predstavljao oličje upornosti i načina na koji se nosi dres reprezentacije.

Ipak nije bio pozvan u tim za Svetsko prvenstvo u Rusiji iz i dalje nejasnih razloga. Na taj način je završio svoju priču sa nacionalnim timom.

A zašto je Bane završio na prvom mestu ove liste dovoljno govore titule i trofeji koje je tokom karijere osvojio, ali i komentari svakog navijača na pomen njegovog imena.

Zaključak

Ma, ko kaže da mi Sremci ne možemo potrčati za loptom?! Verovali ili ne, mnogo je sportista poteklo sa naših prostora, mnogo se sportista iz Srema vinulo u sam vrh svetskog i evropskog sporta. U ovom spisku je samo nekolicina njih koji su obeležili istoriju našeg sporta.

Put karijere ovih ljudi je inspiracija i danas mnogim mladima koji tek započinju svoju sportsku karijeru.