Letovanje u Srbiji 2024: Sremska jezera – sve što treba da znate o biserima srpskog turizma

Sezona letovanja je uveliko počela. Mnogi se odlučuje da svoj odmor provedu na moru, ali treba se odmoriti i pre i posle „mora“ i zvaničnog odmora. Kada upekne zvezda, a u subotu ujutru se probudite u znoju, vreme je da upalite kola i potražite najbliža kupališta.

Sremska jezera su predivna, i ima ih čak 17, i definitivno su odličan izbor. Šelevrenac, Jarkovačko, Dobrodol, Međeš (Šatrinačko), Borkovačko, Kudoš (Pavlovačko), Beli kamen (Bešenovačko), Bruje, Moharač, Sotsko, Ledinci, Vranješ, Majdan, Popovica, Bečmenska bara, Čalmansko, Podvezirac. U Srbiji skoro da niko ne zna za sva ova jezera, a tek poneki Sremac uspe da se seti većinu. Ako vam nijedno ne priraste srcu, problem je definitivno u vama.

„Lokve u beskrajnoj ravnici“. Plave od neba, zelene od šuma, zlate od žita. Većina sremskih jezera su veštačka. Nastala su uglavnom sedamdesetih godina XX veka, pregrađivanjem potoka i rečica što od Gore teku ka obližnjima velikim rekama. Punila su se po tri-četiri godine. Važna su za navodnjavanje ogromnih oranica, voćnjaka i vinograda. Tako su ukroćene i bujice koje su se, posle velikih kiša ili naglog otapanja snega, sjurivale sa bregova Fruške.

Šelevrenac

Šelevrenac-jezero
Šelevrenac

Na južnom delu Fruške gore, na desetak kilometara od Inđije, smešteno je selo Maradik sa oko 2.000 stanovnika. Ono u svom okruženju skriva jedno od najvećih jezera na Fruškoj gori – jezero Šelevrenac ili Šelovrenac. Drugo je po veličini u Sremu, veće je samo jezero Moharač, i to za oko 5 hektara.

Nastalo je osamdesetih godina prošlog veka izgradnjom brane na istoimenom potoku. Zauzima površinu od oko 65 hektara. Brana je dužine oko 250 metara, visine oko 12,5 metara, a prosečna dubina iznosi oko 2 metra. Do njega možete doći automobilom.

Na jezeru kupanje nije dozvoljeno, ali je nezaobilazno kada je u pitanju sportski ribolov. Međutim, za to će vam trebati dozvola jer je jezero u privatnom vlasništvu od 2008. godine. Pomenute godine je firma MK „Komerc“ kupila poljoprivredni kombinat u čijem vlasništvu je i ovo jezero. Firma je ulagala u jezero i njegovo okruženje, tako da danas, osim za ribolov, služi za odmor, razonodu i rekreaciju.

Jezero je veoma bogato ribom poput babuške, soma, šarana, smuđa, deverike i mnogim drugim vrstama. Uz plaćenu dnevnu cenu (karta je prema poslednjim informacijama koje imamo iznosila 1.500 dinara) dobijate i čamac za ribolov uz garanciju za veoma uspešno pecanje.

Jarkovačko (Ljukovsko) jezero

jarkovačko-jezero
Ljukovsko jezero

Na južnim padinama Fruške gore, kod sela Jarkovci, u opštini Inđija (6 km udaljeno od grada), nalazi se Jarkovačko jezero, poznato još i kao Ljukovsko jezero. Ova veštačka akumulacija je nastala 1976. godine pregrađivanjem doline potoka Ljukovo, branom visine 12 i dužine oko 185 metara koja se prostire pravcem istok-zapad. Navigacija je tačna i dovodi vas do jezera.

Ima dve namene:

  • Navodnjavanje okolnih useva i snabdevanje industrijskih pogona
  • Lov i ribolov

Jarkovačko jezero ima prosečnu dubinu od 1,5 metar do 2, ali je najveća dubina izmerena u predelu gde je izgrađena brana i iznosi između 5 i 7 metara. Ukupna dužina jezera je 2 kilometra, a širina oko 300 metara.

Jedno je od najomiljenijih jezera za ribolovce tokom čitave godine, osim u periodu mresta ribe. Mrest riba traje od početka aprila do početka juna, u delu kod mostića na jezeru i par stotina metara južnije. Zbog toga je u tom periodu i na tim mestima zabranjeno pecanje. Vrste riba koje dominiraju Ljukovskim jezerom su šaran, bodorka, babuška, deverika, amur, ali je pecarošima najdraža malo ređa vrsta u ovim vodama – američki patuljasti somić.

Idealno je kupalište tokom vrelih letnjih dana, iako nema uređenih plaža. Takođe, posetiocima ovog mesta je omogućena biciklistička staza oko jezera, duga oko 5,5 kilometara radi lakšeg obilaska okoline. Na samoj obali jezera se nalazi i letnjikovac grofa Pejačevića jer je ovaj posed nekada pripadao upravo ovoj porodici.

letnjikovac-grofa-Pejačevića
Letnjikovac grofa Pejačevića

Legende o poreklu imanja

Jarkovci i okolina tog naselja su do početka osamdesetih godina nosili naziv „Moja volja“. Legenda kaže da je grof Pejačević imao 99 imanja, a da je Moja volja bilo najmanje među njima. Grof je bio kockar i boem, te je zbog kocke izgubio sva imanja osim ovog. Tada je njegova žena odlučila da povrati sve kartajući se po svojoj volji na terasi ovog letnjikovca. Uspela je u tome i tada je celo to imanje dobilo naziv „Moja volja“.

Druga legenda vezana za ovaj naziv kaže da je grof imao ćerku jedinicu, koja je volela da šeta kraj jezera i zahtevala da se po njenoj volji tu napravi letnjikovac. Smatra se da ovo imanje potiče iz XIX veka i da zgrada ima osnovu oblika slova „T“, a oko zgrade je bio park, uređena bašta i stazice.

Nakon Drugog svetskog rata imanje je otkupio doktor Kostić, zatim je pripala Mesnoj zajednici. Danas je objekat višenamenski, služi kao škola i vrtić i kao mesna kancelarija i ambulanta.

Ipak, prilično je zapušten, oronuo, kao nemi spomenik davno prošlog vremena, svedoči o nezaintesovsnosti lokalnih vlasti da se očuva kulturna baština.

Jarkovački izvor

Jarkovački izvor, poznat još pod nazivom izvor Ljukovo, se nalazi sa druge strane brane, blizu prelivnog kanala. Izbija jakim mlazom čak i kada su suše, a kako kažu meštani, ne otiče iz jezera.

Dobrodol

Jezero-Dobrodol
Dobrodol

Na južnim obroncima Fruške gore, u blizini sela Dobrodol (130 stanovnika), nalazi se istoimeno jezero. Uokvirilo se na oko 500 metara od naselja, na nadmorskoj visini od 110 metara. Do jezera se dolazi kada iz naselja Dobrodol krenete putem u pravcu Šatrinaca. Nakon 500 metara naići ćete na makadamski put, koji će vodi do jezera.

 

Kao i većina fruškogorskih jezera, nastalo je sedamdesetih godina prošlog veka, podizanjem brane na Dobrodolskom potoku. Namena ove veštačke akumulacije bila je navodnjavanje poljoprivrednih površina, odbrana od bujica, ali i ribolov i razvoj turizma. Danas, mnogi ovo jezero smatraju jednim od najlepših i najčistijih jezera u Sremu. Još jedno odlično kupalište!

Ima ukupnu površinu od 45 hektara, a njegova dubina se kreće oko 6 metara. Jezero krasi izuzetno zdrava i čista voda sa obiljem hrane, što je ovo mesto učinilo veoma pogodnim za život ribljeg sveta. Jedan deo obale je obrastao bagremom, što malo otežava pristup samom jezeru. Dobrodol obiluje krupnim primercima šarana, amura, babuške i smuđa, a ribolov je dozvoljen sa obale.

Preporuka je da se ide posle Preobraženja, kada se voda malo ohladi. Tada deverika i babuška obilato gruzu. Dodatna prednost ovog mesta jeste to što do obale jezera možete prići svojim prevoznim sredstvom.

Međeš

Jezero-Međeš
Jezero Međeš

Jezero Međeš, nastalo je akumulacijom vode nakon podizanja brane na potoku Međeš za potrebe navodnjavanja. Nalazi se na južnoj padini Fruške gore u blizini mesta Šatrinci.

Površina mu je oko 48 hektara, a dubina oko 4-5 metara, s tim što na nekim mestima doseže i do 12 metara. Jezero je bogato ribom i zato je ovo plavo prostranstvo raj za sportske ribolovce.

Čisto orijentacije radi, jezero Međeš nalazi se negde u sredini trougla čija tu temena Irig, Ruma i Inđija. Uglavnom nije ucrtano na mapama. Ako pitate lokalce, valja znati da se naziva i Šatrinačko jezero.

Iz Novog Sada se do jezera može stići starim putem za Beograd, preko Banstola, desno kod putokaza za manastir Krušedol, zatim putem pored manastira (ogromna nova crvena manastir-kapija ostaje sa leve strane), onda na račvanju puta levo (inače odoste za Iriški Venac), pa zatim desno (levi krak odveo bi vas u selo Krušedol). Druga varijanta za dolazak do jezera je preko Iriga.

Iz pravca Beograda, zgodna putanja je Stara Pazova, Golubinci, Putinci, Žarkovac, Mali Radinci i konačno – Šatrinci.

Jezero Međeš se u toplim mesecima pretvara u pravo malo odmaralište za sve zaljubljenike u prirodu. Može se prići automobilom, ali put nije najbolji. I ovo je veoma dobar izbor kupališta jer postoji jedna veća plaža sa tuševima koja je posuta šljunkom samo po obali. Pored se nalazi teren za odbojku na pesku i stoni tenis. Postoji i mali restoran u kome možete nešto da popijete i pojedete, ali on radi povremeno. Zato, ipak imajte osveženje i hranu sa sobom. I ovo jezero se nalazi u rukama privatnika, kao i jezero Šelovrenac, s tim što ovo nije toliko urbanizovano i nije ograđeno, pa je pristup slobodan za sve.

Na jezero Međeš se ne održavaju šaranska takmičenja u cilju očuvanja ribljeg fonda. Oko dela jezera postoji staza. Ako nameravate da plivate moj savet vam je da pripazite na oštre betonske blokove na dnu, koji mogu da vas povrede.

U jezeru žive: šaran, som, smuđ, deverika, zlatni šaran, crvendać, ukljeva, štuka, kanalski som.

Borkovačko jezero

borkovačko-jezero
Borkovačko jezero

Na južnim padinama Fruške gore, na svega dva kilometra od Rume, nalazi se akumulacija Borkovac, odnosno veštačko Borkovačko jezero. Nastalo je sedamdesetih godina prošlog veka izgradnjom brane na potoku Borkovac, a punjenje jezera je trajalo oko tri godine.

Do jezera je veoma lako doći jer je ono povezano sa bitnim gradovima u Srbiji, ali ipak najlakše i najbrže se dolazi do njega preko Rume. Jezero jeste zabačeno, ali sam put do jezera je asfaltiran sa lako uočivim smernicama i putokazima, tako da nije moguće izgubiti se.

Prostire se dužinom od dva kilometra. Prosečna dubina iznosi oko 2,5 metra, dok je na centralnom delu izmerena najveća dubina. Iznosi 5 metara. U letnjem periodu temperatura vode dostigne i do 30 stepeni. Boja je zelena, ali bistra.

Na pojedinim mestima je zabeleženo cvetanje vode, što je delimično posledica nekih ljudskih delatnosti. Takođe, bogato je ribama poput soma, smuđa, babuške, amura, a najviše ima šarana. Tako da je popularno za ribolov, a svakog maja se održava i takmičenje. Ribolov noću je zabranjen, a tu je i pravilo da ukoliko uhvatite ribu težu od osam kilograma, u obavezi ste da je vratite u vodu. Iako je prvobitna namena jezera bila navodnjavanje zemljišta, danas više služi kao turistička atrakcija i mesto za odmor u prirodi.

Ostale aktivnosti na Borkovačkom jezeru

Ono što dodatno privlači pažnju posetiocima jeste ekološki Akva-kamp. On se sastoji od četiri kućice koje poseduju nekoliko ležajeva i terase, i veoma su lepo dekorisane. Kućice su smeštene na baržama, a takođe svaka od njih poseduje i čamac za dodatnu razonodu i uživanje.

Kupanje u jezeru je dozvoljeno. Poseduje uređenu plažu sa tuševima, kao i svim potrebnim objektima, a ono što se posebno mladima dopada jeste moguće noćno kupanje. Nedaleko od jezera i plaže se nalazi česma pitke i sveže vode.

U blizini jezera, nalazi se istoimeno izletište. Ovo mesto nazivaju “pluća regije”, zbog svoje lokacije i biljnog sveta, a najviše bora. Izletište se sastoji od nekoliko objekata kao što su kafići, restorani i hotel. Tokom lagane i opuštajuće šetnje ovim kompleksom možete uživati u potočiću, kojeg ne možete da ne primetite, a takođe možete i trenirati na trim stazama uz koje postoje i pomoćni rekviziti za vežbanje. Borkovačko jezero je najposećenije tokom izložbe pasa, slikarske kolonije, a pogotovo kada je Prvi maj.

Nedaleko od uređenih plaža od 2015. godine otvoren je i bazen – Borkovac. U sklopu tog mini-kompleksa se nalaze dva bazena, dečiji i veliki, tako da je prilagođeno svim uzrastima. U velikom bazenu se dubina postepeno povećava, dok je u dečijem bazenu maksimalna dubina osamdeset centimetara, radi što veće sigurnosti dece. Noćno kupanje je takođe dozvoljeno.

Pavlovačko jezero (Kudoš)

pavlovacko-jezero
Pavlovačko jezero

Pavlovačko jezero, poznato i pod nazivom Kudoš, smešteno je na oko 12 kilometara severno od centra opštine Ruma. Nastalo je 1983. godine pregrađivanjem doline potoka Kudoš branom dužine 400 metara. Zbog raznovrsne flore ovo jezero je bogato ribom i zbog toga ga sportski ribolovci posećuju tokom cele godine.

Do jezera vodi put koji je asfaltiran, ali na žalost, oko jezera ne postoje staze koje su uređene i prilagođene za turističke šetnje, već jedino postoje puteljci nastali prirodnim putem.

Pavlovačko jezero zahvata površinu od oko 65 hektara, a dubina oko šest metara. Doline su mu blago strme i prekrivene obradivim poljoprivrednim zemljištem. Na levoj obali jezera smešteno je nekoliko ugostiteljskih objekata, a na desnoj strani se nalazi nekoliko letnjikovaca, dok je na oko 10 kilometara od samog jezera smeštena banja Vrdnik.

Privučene lepotom prirode ovog kraja, neke od poznatih ličnosti su sagradile vikendice upravo na jezeru Pavlovačkom jezeru. Naš najpoznatiji teniser, Novak Đoković, sagradio je vikendicu na jezeru, tačnije u ataru sela Pavlovci.

Osim našeg proslavljenog tenisera, placeve na ovom jezeru su kupili i mnogi poznati pevači i pevačice, a takođe i neki ljudi iz sveta biznisa.

Na jezeru Pavlovci ne održavaju se šaranska takmičenja. Mislim da je ovo jezero možda interesantnije za ribolovce. Ima prilaz sa suprotne strane, gde nema privatnih imanja, u blizini brane. Ima i pasa lutalica, ali nisu agresivni.

Bešenovačko jezero (Beli Kamen)

Bešenovačko jezero ili jezero Beli Kamen se nalazi u blizini sela Bešenovo, na Fruškoj gori. Udaljeno je oko 20 kilometara od Sremske Mitrovice i Rume. Nastalo je u nekadašnjem kopu, iz kojeg je beočinska cementara izvlačila rudu lapor. U pitanju je jedno od najlepših jezera u Sremu, a karakeriše ga bistra, tirkizna voda.

Kako biste stigli do tog mesta, potrebno vam je oko 45 minuta vožnje od Novog Sada, da biste prešli razdaljinu od nešto više od 30 kilometara od grada. Jezero je „ušuškano“ između Rume i Sremske Mitrovice, u blizini sela Bešenovo u kojem se nalazi istoimeni manastir iz XIII veka.

Istorija i izgled

Bešenovačko-jezero
Bešenovačko jezero (Beli kamen)

Bešenovačko jezero je krenulo da se puni vodom osamdesetih godina prošlog veka, nakon što je kop napušten. Nakon 20 godina, jezero je dostiglo dubinu od 50 metara. Prema nekim informacijama, jezero trenutno dostiže maksimalnu dubinu od čak 57 metara i dubina se i dalje povećava.

Veruje se da je voda bešenovačkog jezera lekovita, zbog svog mineralnog sastava. Isto važi i za blato oko samo jezera, pa nije retkost videti posetioce kako ga nanose na svoje telo. Voda je prozirna, čista i poseduje neobičnu tirkiznu, azurnu boju. Jezero je oivičeno stenama belog kamena, po čemu je i dobilo svoj drugi naziv. Ovakav prelep ambijent učiniće da na trenutak osetite da se nalazite na moru.

Uz Ledinačko jezero, jezero Beli Kamen važi za najlepše jezero Fruške gore.

Gužve na jezeru su najveće vikendom, kada morate poraniti ukoliko želite da zauzmete dobru poziciju i parkirate auto bliže jezeru. Plaže nisu uređene, ali i ne izgledaju „divlje“. Hlada nema, pa vodite računa da ne izgorite. Prednost je i visoka temperatura vode.

Vodi možete prići sa svih strana, s tim da su neke pristupačnije, a za neke Vam je potrebno hrabrosti. Bešenovačko jezero posebno privlači ljubitelje skakanja u vodu, jer je zahvaljujući negovoj strmoj obali omogućeno skakanje u vodu sa visine koja prelazi čak i 10 metara.

Jezero Beli Kamen je nekada bilo poribljeno i predstavljalo je mesto na koje su se ribolovci rado vraćali. Danas u jezeru postoji veoma mali, skoro neprimetan, broj ribe, a mogu se pronaći primerci tostolobika, crvenperke i babuške. Jata sitnih riba se mogu opaziti u plićaku.

Jezero Bruje

jezero-bruje-erdevik
Jezero Bruje

Jezero Bruje, poznato još i pod nazivom Erdevičko jezero, veštačko je i smešteno severozapadno od Erdevika, na izlazu ka naselju Ljubi. Nastalo je osamdesetih godina prošlog veka za potrebe vodosnabdevanja obližnje vinarije, pregrađivanjem potoka Banja, branom dužine 270 i visine 13 metara. Danas, Erdevičko jezero više nema tu namenu i predstavlja idealno mesto za odmor, kupanje i uživanje u ribolovu.

Jezero Bruje se proteže pravcem sever – jug u dužini od oko 1000 metara. Širina jezera iznosi 300 metara i zauzima površinu od oko 17 hektara. Smešteno je na nadmorskoj visini od 110 metara i okružuju ga litice, visine i do 20 metara, koje su obrasle bagremom. Prosečna dubina jezera iznosi 5 metara, a najdublje tačke se nalaze oko brane, gde dubina prelazi i 7 metara.

Voda u jezeru je veoma čista, jer Bruje ima konstantan dotok izvorske vode iz Banje, koja je bogata jodom.

Oko celog jezera se proteže asfaltni put, na oko 3-4 metra udaljenosti od vode. Na putu postoje proširenja, kako biste mogli da parkirate auto.

Turizam na jezeru Bruje

Ukoliko volite da provodite vreme u prirodi, u miru i tišini, posetite ovo jezero tokom radnih dana, kada posetilaca skoro i nema. Vikendom je priča skroz drugačija i traži se mesto više.

Jezero Bruje je udaljeno od Novog Sada svega 45 minuta, pa samim tim privlači veliki broj posetilaca, kao i ostala fruškogorska jezera. Jezero je prijatno za kupanje. Pored jezera se nalazi i bazen, koji se tokom letnjih dana puni vodom iz jezera.

Veći deo plažice je u hladovini a ulaz u vodu je postepen. Ima mesta za roštilj. Odlično je za kampere. Oko brane je plitko i po dnu se nalaze zelene alge,koje su mekane i klizave. Često jezerom pliva porodica labudova. Pored se nalazi i još jedno jezero, ali ono nema ovako lepu plažicu.

Što se ribolova tiče, jezero Bruje je nekada bilo veoma atraktivno. Na njemu ste mogli upecati kapitalne primerke različitih vrsta riba. Danas je situacija skroz drugačija. Jezero je bogato šaranom, amurom, somom, tostolobikom, babuškom, karašom, ali su u pitanju sitniji primerci.

Oko jezera je dozvoljeno kampovanje i paljenje vatre, uz obavezno gašenje. Ukoliko posetite jezero Bruje, ne propustite da u okolini posetite i Banju, jezero Moharač, livade Kosača i okolne izvore.

Jezero Moharač

jezero-Moharač
Jezero Moharač

Na putu za selo Vizić, okruženo vinogradima, oranicama i šumom na oko 60 hektara, prostire se jezero Moharač. Široko je oko 300 metara, dugačako 2,5 kilometara i duboko oko 10 metara. Raj za ribolovce i ljubitelje prirode, jezero pleni svojom raznolikošću, mirom i lepotom.

Od Šida je udaljeno 15, a od Beograda 95 kilometara. Od Novog Sada do Erdevika se stiže za oko 45 minuta. Automobilom možete doći na svega par metara od jezera.

Na ovom jezeru najviše ima pecaroša, koji tokom čitave godine pecaju šarane, somove, amure, štuke, babuške… Preko leta se neretko mogu sresti lokalni kupači i poneki kamper. Mnogi posetioci i ne znaju da se ispod brane nalazi izvor vode Moharač na kome se možete osvežiti.

Biljni i životinjski svet je izuzetno bogat – pored labudova, pataka i gusaka, tu su i kornjače, zečevi, fazani. Možete se prošetati i do čuvareve kućice koja se nalazi nasuprot brane na drugom kraju jezera u dubokom fruškogorskom hladu.

Iskoristite priliku i da odete do jezera Bruje, Banje, livade Kosača, kao i da probate poznata erdevička vina.

Sotsko jezero

Sotsko-jezero
Sotsko jezero

Sotsko jezero, poznato još i kao jezero Sot, smešteno je na zapadnom delu Fruške gore. Nalazi se pored mesta Sot i udaljeno je svega desetak kilometara od Šida, 56 od Novog Sada i 100 kilometara od Beograda. Ova veštačka akumulacija je nastala pregrađivanjem potoka Šidina 1977. godine i pripada Nacionalnom parku Fruška gora.

Jezero Sot se nalazi nedaleko od graničnog prelaza sa Hrvatskom. Neposredno uz njega prolazi put Šid – Ilok.

Osnovne karakteristike

Sotsko jezero zauzima površinu od oko 33 hektara, a prosečna dubina jezera iznosi oko 4 metra. Ukupna zapremina jezera je 880 000 metara kubnih.

Jezero je oivičeno brdovitom obalom, koja se u nekim delovima uzdiže i do 200 metara visine. Okružuju ga livade i šume hrasta, graba i četinara. Ovakav ambijent ga svrstava u jedno od najlepših jezera Fruške Gore, ali i čitave Srbije.

Turizam

Sotsko jezero privlači veliki broj ribolovaca i kupača. Do pre koju godinu, na ovom jezeru je bilo strogo zabranjeno kupanje i unošenje čamaca. Sada je situacija u potpunosti promenjena i na jezeru postoji uređena plaža. Osim uživanja u vodi, posetioci mogu da prošetaju oko čitavog jezera, uređenom pešačkom stazom. Uz samo jezero se nalazi i klupa za zaljubljenje.

Veoma je bogato ribom, a možete upecati amura, šarana, smuđa, tolstolobika, belu ribu, i štuku. Postoji i veći broj labudova.

Pre nekoliko godina, na ovom jezeru je upecan kapitalni primerak šarana, koji je težio čak 42 kilograma.

Jezero Sot i oblast oko njega su pod upravom preduzeća Nacionalni park Fruška gora. U neposrednoj blizini Sotskog jezera se nalaze i dva ženska manastira, Privina Glava i Sveta Petka.

Meštani se veoma trude da srede ovaj biser Srema. I to se oseća. Mesto je prelepo i pruža mir.

Ledinačko (Srebro) jezero

Jezero-Ledinci
Ledinačko jezero

Možda najlepše sremsko jezero! Divno za kupanje. Ledinačko jezero ili jezero Srebro je malo veštačko jezero na Fruškoj gori, koje se nalazi u blizini naselja Stari Ledinci kod Novog Sada. Jezero je nastalo tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, kada su oštećene pumpe u napuštenom kamenolomu Srebro. Prestali su da crpe vodu iz kamenoloma, pa su podzemne vode, kao i vode iz dve reke, Lukine svete i Srebrnog potoka, počele da pune kamenolom.

Tako je nastalo ovo prelepo jezero. Do Ledinačkog jezera možete doći iz više pravaca. Predlažemo Vam da koristite „Google map“, koja će vas dovesti do ovog mesta bez problema. Nekada je bilo pravo malo turističko odmaralište, planirano da postane centar parka prirode, ali je postalo biser u privatnom vlasništvu. Ili ipak ne?

Sremska jezera bi i da naplate: Ne nasedajte!

Kada stignete blizu, naići ćete na „čuvara“ jezera, prilično neprijatnog. Ako mu ostavite kintu za pivo, neće vas „daviti“. Ali, vi to ne morate, štaviše ne treba da radite.

Čovek upozorava sve pridošlice da je portir, ali ne jezera (kako se predstavlja), već zapuštenog hangara i firme „Kamenolom Rakovac“. Dakle, ne Ledinačkog jezera. Vlasnik preko 99% preduzeća „Kamenolom Rakovac“ je zapravo firma „Milinković-Kop“ iz Ledinaca. Preduzeća, ponavljamo, a ne Ledinačkog jezera. Jezero nije privatno! Ova firma je vlasnik magacina na putu prema Ledinačkom jezeru, kojim je blokiran pristup jezeru.

Ali lagano kroz šumicu (staze su obeležene) i tu ste odmah! Ne treba vam posebna fizička sprema, a pogled je prelep. Samo treba pripaziti na odron, koji se neretko dešava zbog stena koje ga okružuju.

Da li znate da je jezero ostalo poznato i po tome što su na tom mestu snimani filmovi „Čarlston za Ognjenku”, „Mi nismo anđeli 3”, kao i spot Zdravka Čolića „Ao nono bijela”.

Jezero Vranjaš

Jezero-Vranjaš
Jezero Vranjaš

Jezero Vranjaš nalazi se jugoistočno od naselja Manđelosa i pripada teritoriji opštine Sremska Mitrovica. Udaljeno je oko 12 kilometara od centra ovog grada, 44 od Novog Sada i 70 kilometara od Beograda. Proteže se pravcem sever-jug, na nadmorskoj visini od 112 metara. Zauzima površinu od oko 20 hektara i predstavlja jedno od omiljenih mesta među ribolovcima na Fruškoj gori.

Nastalo je 1976. godine. Vodom se puni iz istoimenog potoka, ali i iz lokalnih izvora. Ima i svoju otoku, potok Manđelos. Desna strana doline jezera je blago strma i ogolićena, dok je leva strana strmija i pretežno obrasla vrbom. Visina dolinskih strana kreće se oko 10 metara.

Prvobitno, jezero je napravljeno zarad potrebe navodnjavanja okolnih njiva i vočnjaka, dok danas u njemu najviše uživaju ribolovci. Bogato je babuškom, šaranom, amurom i tostolobikom. Osim ribolovaca, nije retkost naići i ljude koji tragaju za antikvitetima (rimskim i austrougarskim novčićima).

U blizini jezera možete posetiti izvor Vranjaš i manastir Sveti Vasilije Ostroški.

Zekino jezero ili Beočinski majdan

zekino-jezero
Beočinski majdan

Zekino jezero ili Beočinski majdan ne nalazi se na spiskovima fruškogorskih jezera na koje možete naići u bespućima interneta. Ipak, saznali smo nešto. Nalazi se na 15 km od Novog Sada, na samom ulazu u Beočin. Kod prvih kuća se sa glavnog puta skreće levo i vozi nekih 600 metara – lokacija je ucrtana na „Google maps“, pa je lako dostupna.

U pitanju je, zapravo, površinski kop Beočinske fabrike cementa. Ceo krajolik sa stepenasto odsečenim liticama podseća na Bešenovačko, pa i Ledinačko jezero, a u daljini se vidi mehanizacija koja nemilosrdno napada susedne fruškogorske bregove.

Jezero nema nikakvu turističku namenu, nema objekata niti uređene plaže, nema ni neke hladovine i zavetrine, mada prozirna i čista voda sugeriše da bi jedno letnje kupanje možda i bilo moguće.

Na sve strane su ostaci stena laporca, a njihovi pljosnati oblici su idealni za pravljenje ”žabica”!

Popovičko jezero

Popovičko-jezero
Popovičko jezero

Popovičko jezero nalazi se na Fruškoj gori, u blizini vikend-naselja Popovica. Ovo malo jezero, smaragdne boje, smešteno je u blizini samog izletišta. Do njega možete doći kada kod raskrsnice, pokraj izletišta, nastavite kretanje Jezerskim putem. Popovičko jezero se nalazi odmah pokraj puta i okruženo je veoma gustom šumom.

Nalazi se na severnim padinama Fruške gore i udaljeno je svega 13 kilometara od Novog Sada i oko 8 kilometara od Sremske Kamenice.

Lepo mesto za šetnju, nedaleko od autobuske petlje na Popovici. Staza oko jednog dela je dosta zarasla. Inače, mirno i tiho mesto. Nije za plivanje.

Ne posećuje ga veliki broj turista, tako da Vam ovo mesto pruža sjajnu priliku da se u potpunosti prepustite prirodi. Veoma je bogato ribom, jer se u njemu mresti šaran. Kada se približite vodi, moći ćete da primetite veliki broj jata ribe. Jezero je, kao mrestilište, zaštićeno i pecanje je strogo zabranjeno. Pored jezera, niz padinu, nalazi se zemljani putić, koji će vas odvesti do obližnjeg izvora.

Izletište Popovica

Popovica je naziv planinskog vrha na Fruškoj gori, ali i naselja u Sremskoj Kamenici, nadomak Novog Sada. Na kraju naselja se nalazi malo mesto za kampovanje, kod Doma penzionera. Sa ovog mesta se može krenuti ka ostalim lokacijama na Popovici, kao što su Popovičko jezero, izvor i vidikovac sa kojeg se pruža prelep pogled na Novi Sad i Dunav.

Popovica je poznata i kao mesto starta Fruškogorskog maratona, koji se organizuje u proleće svake godine.

Bečmenska Bara

becmenska-bara-jezero
Bečmenska bara

Bečmenska Bara je atraktivna destinacija za ljubitelje ribolova i prirode. Dolazi se preko Surčina, a put je odlično obelež i samo se držite putokaza. Po ulasku u Bečmen posle nekoliko stotina metara skrećete desno.

Za ribolovce koji dolaze iz unutrašnjosti,najlakše je obilaznicom preko Ostružničkog mosta isključiti se na novootvorenoj petlji za Surčin i dalje do prvog semafora,na semaforu skrećete desno i posle pratite putokaze, i sa Novosadskog auto-puta uključite se na auto-put prema Šidu, zatim prema Obrenovcu i Čačku i dolazite do iste petlje, odakle nastavljate već gore opisanim putem.

4 jezerceta

  • Jezero 1

Jezero 1 je najposećenije i najbolje uređeno jezero u Bečmenskoj Bari. Ima površinu od 17 hektara i može primiti do 180 ribolovaca. Ovo jezero je bogato ribom, uključujući šarane teške do 18 kg, amure do 20 kg i somove do 45 kg. Posetioci ovde mogu uživati u raznolikoj ponudi riba kao što su šaran, amur, štuka, som, babuške i mnoge druge vrste. Jezero je idealno za ribolovce koji vole da pecaju sa obale, a dostupne su i platforme za lakši pristup.

  • Jezero 2

Jezero 2 je najmanje od četiri jezera, sa površinom od 11 hektara. Iako manje uređeno, jezero je poznato po principu „uhvati i pusti“, što ga čini popularnim među sportskim ribolovcima. Ovdje se mogu uloviti šarani do 10 kg, a u poslednje vreme je počelo ubacivanje većih primeraka. Babuška je takođe česta riba u ovom jezeru, a ribolovci često koriste mladi šećerac i vanilu kao mamac.

  • Jezero 3

Jezero 3 je najveće jezero u Bečmenskoj Bari, sa površinom od 25 hektara. Iako je još uvek u procesu uređenja, ovo jezero je poznato po sportskim aktivnostima kao što je skijanje na vodi. Planirano je da se veći deo jezera uredi za ribolov. Trenutno je poznato po velikoj štuki i babuški, koje se prirodno mreste u vodi. Ovo jezero pruža odlične uslove za ribolovce koji vole veće izazove.

  • Jezero 4

Jezero 4 obuhvata površinu od 12,5 hektara i nudi komercijalni ribolov. Dnevna dozvola za ribolov košta 800 dinara, a jezero je bogato šaranima, babuškama i štukama. Posetioci ovde mogu uživati u pecanju tokom dana i noći, a jezero je poznato po svojoj mirnoj atmosferi i uređenom okruženju.

Restoran „Bečmenska Bara“

Restoran „Bečmenska Bara“ nalazi se u sklopu ribnjaka i nudi razne riblje specijalitete. Restoran ima kapacitet od 80 mesta, a tokom toplijih meseci posetioci mogu uživati u letnjoj bašti koja može primiti do 100 gostiju. Restoran je otvoren svakog dana od 09 do 22 časa i nudi idealno mesto za opuštanje posle dana provedenog u ribolovu.

Cene su pristojne, a riblji specijaliteti odlični.

Čalmansko jezero

Čalmansko-jezero
Čalmansko jezero

U Sremu, na levoj obali reke Save i pod južnim delom Fruške gore, nalazi se najveće gradsko naselje, kojim je okružena Fruška gora. U pitanju je Sremska Mitrovica, koja u svojoj opštini skriva još jedno fruškogorsko bogatstvo – Čalmansko jezero, smešteno tik uz istoimeno selo.

Čalmansko jezero je veštačka akumulacija i ono zapravo predstavlja skup tri manja jezera: Čalma I, Čalma II i Čalma III. Izgrađena su sedamdesetih godina XX veka, kada je prvobitna zamisao bila da jezero bude jedna celina. Međutim, zbog geoloških uslova napravljena su tri manja. Pune se podzemnim vodama i izvorima, ali veliku ulogu u tome ima i Begov izvor.

Ovaj izvor se nalazi kod Čalme I i puni jezero, a ono svojim prelivanjem puni preostala dva. Pecaroši na ovom mestu su veoma retki, a kupači još ređi, niti ima uređenih plaža, tako da se za Čalmansko jezero može reći da više liči na rezervat prirode. Posetioci su uglavnom samo ljudi koji uživaju u netaknutoj prirodi, željni istraživanja.

Zanimljivosti u okolini

U okolini jezera i istoimenog sela su uglavnom njive, voćnjaci i vinogradi, a od šuma dominiraju grab, cer i lipa. Na samom prilazu jezeru se nalazi voćarska zadruga, koja je danas napuštena, ali zato život ovom okruženju i dalje doprinose čobani koji svoje ovce čuvaju u društvu magaraca ili pasa. Kažu da ovde boravi i određeni broj šakala.

Ukoliko ste u poseti Čalmi, morate znati da se na ovoj lokaciji i danas vrše istraživanja i iskopavanja vezana za praistorijske epohe. Pronađeni su ostaci oruđa i oružja, a ono što stalno iskopavaju jesu starorimski građevinski materijali. U ovom selu je 1766. godine podignuta crkva Svetog velikomučenika Georgija. Godine 2008. je završena spoljašnja rekonstrukcija, a tako i danas izgleda.

U središtu sela se nalazi jedan od spomenika NOB-a, odnosno spomenik Narodnooslobodilačke borbe. Spomenik je delo srpskog vajara Pavla Radovanovića, a radio ga je kombinacijom kamena i bronze.

Podvezirac – Parloško jezero

jezero-podvezirac
Podvezirac – Parloško jezero

Maleno osamljeno jezero, skriveno u karlovačkim atarima, kao da se guši u ovom krajoliku. Usled pojedinih doba u godini, ponekad ostavlja utisak bare. Nivo vode u jezeru pre svega zavisi od pročišćenosti kanala sa kojim je spojen, i u koji otiču atmosferske vode sa Stražilova. Jezero se, srećom, nalazi na gugl mapama, te je time posao oko njegovog pronalaženja, značajno olakšan. U jezeru postoji sitnija riba.

Naziv je dobilo verovatno po brdu Vezirac ispod kog se nalazi, a samo brdo poznato je po spomeniku Vezirac i bici koja se dogodila 5. avgusta 1716. godine između habzburške i otomanske vojske. Pobedili su hrišćani.

Brioni – Ponos Srema

Jeste reka, ali morali smo da dodamo i ovaj ponos Srema. U pitanju je mitrovačka plaža Brioni.

To je oduvek bilo mesto dobrog provoda i oaza odmora, a brojni sadržaji sportsko-rekreativnih i ugostiteljskih objekata dovoljan su razlog da ovo kupalište bude sve posećenije.

Jedna od najlepših plaža u Srbiji nudi bogat sadržaj i za odrasle i za decu. O bezbednosti brine spasilačka ekipa. Sezona kupanja na gradskoj plaži zvanično je počela 10. juna. Zato smo, iako nijie jezero, ipak ovo kupalište morali da izdvojimo.

Sremska jezera danas su lep i značajan deo turističke ponude ovog dela Srbije. Nisu uteha ni za šta, nego pravo blago. Iz Beograda do najbližeg od njih treba manje od pola sata, iz Novog Sada ni toliko. Blizu su većih gradova, čista su, za svakoga ima ponešto.

A koje je vaše omiljeno jezero i zašto? Pišite nam u komentarima.

 

Autor teksta:

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

  +  56  =  57