Turističke atrakcije Srema

Top 9 Turističkih Atrakcija Srema

Srem je poseban deo Vojvodine za sve nas čiji koreni su odavde, a i za one koji nam dolaze.

Dok kuckam ovaj članak, razmišljam kako da ne izostavim sve lepote Srema koje su nam ponuđene. Potrudiću se da vam kroz tekst pružim što više  korisnih informacija kako bi što bolje mogli da shvatite ovaj naš Srem i da, ako niste iz istog, dođete i posetite lepote koje nam nudi naša Srbija!

Ceo Srem je turistička atrakcija

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci su mesto u koje dođete jednom i budite sigurni da ćete se sigurno vratiti ponovo.

Mesto koje odiše dušom, toplinom ljudi, lepim vinom i još lepšim znamenitostima.

U samom centru nalazi se trg Branka Radičevića, koji je okružen sa nekoliko zgrada, Gradska kuća, Saborna crkva sv. Nikole kao i Bogoslovija sv. Arsenija Sremca.

U blizini centra nalazi se i Kapela Mira izgrađena u znak sećanja na Karlovački Kongres 1699. godine koji je okončao rat između Osmanskog carstva i Svete lige.

U Karlovcima takođe možete posetiti i Muzej pčelarstva koji se nalazi u blizini grada. A u muzeju, vaša deca mogu da saznaju više o pčelama i procesu pravljenja meda, i mogu da probaju neke od različitih vrsta meda koje se prave u Sremu.

Fruška Gora

Izvor: srbijanadlanu.rs

Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom i time je postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m), Veliki Gradac (471m) itd.

Naziv „Fruška“ potiče od reči etnonima Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu.

Na ovoj planini raste preko 700 lekovitih biljaka, a neke od životinja su jelen, muflon, lasica, divlja svinja (beka), kuna, mačka, zec.

Kao takva, Fruška Gora je pogodna za razne aktivnosti kao što je šetnja, planinarenje, vožnju biciklom, obilazak manastira i jahanje. Ako putujete sa malom decom, ova planina je takođe odlično mesto za vas, jer ovde postoji nekoliko parkova za decu, gde će vaša deca moći da se igraju i uživaju u prirodi.

Manastiri Fruške Gore

Izvor: idemonaput.rs

Fruška Gora je poznata po svojim manastirima, koji su važni istorijski i kulturni spomenici. U Fruškoj Gori se nalazi 35 sagrađenih pravoslavnih manastira, od kojih je 17 sačuvano, oni su izgrađeni u periodu od 15. do 18. veka.

Neki od najpoznatijih manastira su Krušedol, Novo Hopovo, Velika Remeta i Grgeteg. Poseta manastirima Fruške Gore je, ne samo prilika da se uživate u njihovoj lepoti i miru, već i da saznate više o istoriji i kulturi Srema i Vojvodine.

Beočin

Izvor: novisad.travel

Iako je Beočin administrativno sedište Južnobačkog okruga, njegova teritorija se ne nalazi u Novom Sadu. Njegovo geografsko sedište je u Sremu, na obroncima Fruške gore i desne strane Dunava, koje je poznato po svojim vinogradima i proizvodnji vina.

U Beočinu, moguće je da posetite nekoliko vinarija, gde možete da probate neke od najboljih vrsta vina iz Srema. Osim vina, ovde možete posetiti i manastir Beočin, koji je podignut i spomenut u dokumentima 1566. godine.

Manastir Beočin je ženski manastir sa dosta sestrinstva koje će vas vrlo rado primiti u svako doba, poslužiti i saslušati. U samom manastiru vlada posebna energija, tako da ćete moći da osetite poseban mir kada dođete u ovu svetinju.

Rakovac

Manastir koji je posvećen svetom Kozmi i Damjanu, smešten je na svega 10km od Novog Sada, u blizini Rakovačkog potoka. Kako predanja kazuju, manastir Rakovac sagradio je vojvoda Raka Milošević početkom 16. veka, u nadi da će okajati grehe, jer je na mestu gde se danas nalazi manastir, ubio jelena, večnog simbola čistote monaškog poziva u hrišćanstvu.

Međutim, predanja su jedno, a pisani tragovi nešto sasvim drugo. Prvi put se manastir pominje 1546. godine, kada su Turci, u svrhu ubiranja poreza, popisivali sve po Sremu.

Interesantan podatak do kog smo došli je, da je u ovom manastiru 1700. godine odrađen prepis Dušanovog zakonika.

Tokom svoje duge istorije, manastir je više puta rušen, pljačkan  i paljen do temelja, kako od strane Turaka, tako i kasnije od strane Nemaca tokom Drugom svetskog rata.

Manastri Rakovac danas je ženski manastir.

Petrovaradinska tvrđava

Izvor: exitfondacija.org

Petrovaradinska tvrđava je jedna od najvećih i najbolje očuvanih tvrđava u Evropi i predstavlja važan istorijski spomenik. Posebno mesto u mom srcu nosi baš ova tvrđava. Na tvrđavi, moguće je posetite nekoliko muzeja, uključujući i Muzej grada Novog Sada i Svemirski Muzej. Takođe, popnite se  na vrh tvrđave, odakle ćete imati pogled na ceo Novi Sad i reku Dunav.

Na tvrđavi se nalazi par lepih kafića i restorana, pa ako želite da izvedete vašu voljenu osobu na ručak ili večeru, možda i kolače koje restoran Sat pravi po specijalnoj recepturi, ovo je pravo mesto za tako nešto. Posle ručka nastavite sa daljim obilaskom tvrđave, posetite i Galeriju „Likovni susret„, u kojoj se redovno održavaju izložbe savremene umetnosti.

Irig

Izvor: planplus.rs

Irig je mali gradić koji se nalazi u blizini Fruške Gore i poznat je po svojim vinogradima i proizvodnji vina. U Irigu, moguće je da posetite nekoliko vinarija, gde možete da probate neke od najboljih vrsta vina iz Srema. U Irigu obavezno posetite i Galeriju „Lazar Vozarević“, u kojoj se redovno održavaju izložbe savremene umetnosti.

Na samoj teritoriji Iriga nalaze se i četiri manja jezera, prava mesta ukoliko želite da pobegnete i provedete slobodno vreme u miru i prirodi. Ovde se takođe možete  kupati ali i pecati:

  1. Jezero Međeš
  2. Jezero Dobrodol
  3. Jezero Borkovac
  4. Jezero Šelevrenac

Sremska Mitrovica

Pešačka zona u centru Sremiske Mitrovice
Izvor: sailingstonetravel.com

Iako mala, puna je zanimljivih mesta. U Sremskoj Mitrovici, moguće je da posetite nekoliko istorijskih spomenika, srednjovekovnu tvrđavu i crkvu sv. Dimitrija. Takođe, moguće je da posetite i Muzej Srema, koji se nalazi u gradu i u kom se nalazi velika kolekcija istorijskih i kulturnih artefakata iz Srema.

U Mitrovici možete videti i Sunčani sat star 1.900 godina. Obavezno posetite i muzej Uroša Predića, u kome se nalazi poznata sllika sv. Nikole, kao i poznata dela iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Zasavica

Izvor: kompaskazesrbija.rs

Nadmorska visina Zasavice iznosi 78m. Na Zasavici se često pojavljuju retke vrste patki, kao naprimer Aythya Ferina, retka patka gnezdarica, pa ako ste srećnici možda baš vi vidite neku posebnu vrstu životinja.

Zbog svojih geografskih odlika, Zasavica je speciajlni rezervat prirode. Ova lokacije je odlična za obilazak sa decom, obzirom na razne mogućnosti koje pruža baš za male istraživače.

Turističke atrakcije Srema kao predlog za idealan vikend

Eto, ukratko, je ovo moj predlog za top 9 turističkih atrakcija u Sremu koje bi trebalo da posetite. Sva mesta su pogodna i za obilazak sa malom decom.

Pa, šta čekate? Počnite da planirate savršen vikend u Sremu i ostavite mi komentar ukoliko ste posetili bilo koju lokaciju!

Čekam vaše utiske!

šta-obići-blizu-beograda-prirodni-rezervat-Zasavica

Šta obići blizu Beograda: Zasavica je idealan izbor za izlet, ali pazite na ove 4 stvari

Na pitanje šta obići blizu Beograda Zasavica je svakako tačan odgovor! Jedna od brojnih prednosti života u Sremu jeste činjenica da su Beograd i Novi Sad nadomak granica našeg divnog regiona. Tako ljudi koji žive u urbanim sredinama ova dva najveća grada Srbije (ne računajući Niš), vrlo lako užurban način života mogu zameniti izletom u prirodi, a da pri tome ne putuju satima. Ovog vikenda i našoj redakciji je takav mir bio preko potreban. Imali smo prilike da se otisnemo u nepregledne livade Zasavice.

Zasavica, prirodni rezervat od izuzetnog značaja

Ovaj  prirodni rezervat stavljen je pod zaštitu države 1977. godine kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja. Prostire se u severnoj Mačvi, na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Čak 1825 hektara močvarnog područja sa poplavnim livadama i šumama, koje preseca rečica Zasavica, dugačka 33,1 km.

Srem je, inače, bogat vodama, te osim ove rečice, ovde teče potok Batar, kanali Jovac i Prekopac, a postoji i veza sa rekom Savom. Ovaj predeo je, inače, bio rečno korito Save, pa rečno korito Drine. a danas je van hidrografske funkcije i predstavlja fosilno rečno korito.

zasavica-lokacija

Kako doći do Zasavice?

Rezervat prirode se nalazi na oko 12 km od Sremske Mitrovice. Do samog rezervata vas vodi auto-put Beograd – Zagreb, te je iz Zemuna (gde živi autor teksta) vrlo lako stići. Za manje od sat vremena bio sam parkiran ispred izletišta. Od Beograda ili Novog Sada biće vam potrebno oko sat, do sat i po vremena vožnje (ako strogo poštujete ograničenja) do ovog lokaliteta. Savršen brzinski beg iz prestoničke vreve. Inače, od Niša je rezervat udaljen oko 356 km.

Na isključenju sa auto-puta kod Sremske Mitrovice, preći ćete most ka Mačvanskoj Mitrovici, kroz koju ćete proći i na nekoliko kilometara magistralnog puta odatle, između zaseoka Zasavica I i II, pratite putokaz “Camping Zasavica” i skrenite u tom pravcu da biste posle nekoliko minuta uskim asfaltiranim putem stigli na destinaciju.

Na putu ima sitnog kamenja, a dva automobila se veoma teško mimoilaze. Zahvalio sam se lokalcu koji je stao i propustio me je, a on je otpozdravio mahanjem rukom. Mislim da svako ko ima BG tablice treba dodatno da bude učtiv, jer ljudi van prestonice umeju da stvore sliku da su Beograđani bahati.

U tih par minuta vožnje do samog rezervata i Vizitorskog centra, sa leve strane ćete naići na lepo i uređeno mesto za auto-kampovanje u prirodi sa 42 mesta, od kojih je svako obezbeđeno strujom i pijaćom vodom. Ispred samog ulaza imate sa strane zemljani parking, kao i natkriveni deo za nekih 15-ak mesta, pa ćete u slučaju grada proći bez štete. Ovo mi je od prošle godine i strašnog nevremena u Zemunu postalo prilično bitno.

Hrast-zapis – sveto drvo u slavu prirode i zajednice

Na 150 m od Vizitorskog centra Specijalnog rezervata prirode “Zasavica” nalazi se hrast-zapis, spomenik prirode “Zasavički hrast”. Star je 150 godina, impozantnog habitusa i vitalnosti (obim debla 411 cm, širina krošnje 26 m), predstavlјa izuzetno vredan i redak primerak svoje vrste.

Zapis je, prema srpskom istoričaru Veselinu Čajkanoviću, nasleđen iz prethrišćanske religije Srba, u kojoj je imao ulogu hrama. Pod njim su se činile molitve i prinosile žrtve. Za zapis se najčešće i birao hrast, drvo posvećeno Perunu, bogu gromovniku u staroj slovenskoj veri.

hrast-drvo-zapis
Foto: Uroš Matić

Naši preci se okupljali oko svetog hrasta da slušaju govor njihovih duhovnih nastavnika (magova, sveštenika, druida itd.), koji su donosili ljudima prosvetljena znanja. Takođe, zajedno sa njima su učestvovali u obrednim radnjama. Ovo drvo je i danas svetinja za selo u kojem se nalazi. Za zapis se, inače, bira krupno drvo, prvenstveno hrast, a ređe cer, brest, jasen i divlja kruška. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen.

Veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Na njega se ne sme penjati ili pod njim spavati. Plodovi mu se ne smeju kidati niti grane lomiti, pa čak ni same od sebe otpale grane se ne smeju sakupljati.

Kroz fenomen zapisa žive i paganski rituali i hriščanski običaji, i održava se duh jedinstva zajednice, i slavi se život, i neguju se običaji, ali se isto tako pre svega slavi priroda i vraćanje njoj, kroz sveto i tabuirano, ali pre svega kroz ritualno.

Uči se da je drvo dobro i da se mora čuvati. Zapis stoji i kao podsetnik na vremena kada ekologija nije postojala, jer tada nije bilo potrebe za očuvanjem prirode, jer nije ni bila uništavana od strane čoveka, već slavljena i poštovana.

Šta Zasavica pruža?

Za samo 500 dinara, koliko košta karta, dobijate mir, uživanje i aktivan odmor. Predivnu prirodu po kojoj se slobodno hrane domaće životinje. Ako volite seoski turizam i ljubitelji ste prirode i životinja ovo je sigurno pravo mesto za vas. U samom rezravatu primetićete skladnu smenu šuma, livada sa pašnjacima. Sam simbol ovog mesta jeste predivan vidikovac koji se nalazi na samom ulazu u rezervat. Na njegovom vrhu uživaćete u pogledu na dve umiljate rode.

Ali ono što izdvaja ovaj rezervat od svega viđenog na svetskom nivou jeste magareći sir.

zasavica-vidikovac-rode
Foto: Uroš Matić

Sir iz Zasavice na stolu princa Čarlsa

Ni najfiniji švajcarski i francuski sirevi ne mogu da se porede sa magarećim iz Zasavice. Za kilogram ovog sira morate izdvojiti 1.000 evra! Tako je jer se magarećeg mleka preko godine dobija malo, a potrebno ga je mnogo za kilo sira. Slobodan Simić, upravnik rezervata prirode Zasavica, objasnio je ko kupuje ovaj sir i po čemu je specifičan.

– Magareći sir iz Srbije jedinstven je u svetu i jer se proizvodi samo u našoj zemlji i jer je – najskuplja vrsta među svim sirevima na planeti. Robert Hartman, lični pisac kraljevske porodice iz Londona, prvi je od svetskih zverki probao naš magareći sir. Oduševio se, a on je probao sve na svetu, pa je napravio reportažu. Posle smo sir slali princu Čarlsu i Kamili – kaže Slobodan.

On je otkrio da je jedan predsednički kandidat iz Ukrajine svojevremeno je kupio jednom prilikom sve što su imali na lageru. A jednom singapurskom tajkunu prodato je najviše – 12 kg. Njegov čovek je tada došao avionom i uzeo sve to za neku zabavu koja je koštala pet miliona dolara.

Kleopatra se kupala u magarećem mleku da sačuva lepotu

Postoji predanje da se Kleopatra kupala u magarećem mleku zbog lepote. Organizovane farme magaraca nije bilo sve do srednjeg veka, kada su po francuskim sirotištima držali magarce zbog mleka pošto ljudska beba od prvog dana može da pije još samo magareće mleko jer je najsličnije ljudskom. Kasnije se ta proizvodnja malo proširila po Evropi, ali na prostoru jugoistočne Evrope nije bilo nijedne farme nikada.

Pre 21 godinu, na 2.000 godine hrišćanstva stara priča o magarcu na kom je Isus ujahao u Jerusalim inspisisala je Slobodana da kupi nekoliko magaraca. Kada su se namnožili, stvorio je farmu, pa rešio i da pravi sir od mleka.

Inače, ovaj sir je izuzetno dobar za pluća, te se u pandemiji korona virusa tražio gram više. Odličan je i za decu, za obnovu organizma. Tri puta dnevno se muzu magarci kako bi se na 25 litara mleko proizvelo tek kilogram ovog slatkastog sira.

Takođe rezervat Zasavica poseduje i restoran u kome možete uživati u tradicionalnoj hrani (magareće mleko je specijalitet), ali budite spremni da odrešite kesu – nije nimalo jeftino. Na šta još obratiti pažnju?

Ko nema za mleko, neka pije pivo

Ako ste još u čudu koliko košta mleko, i ne primate svakog meseca programersku platu, postoji i opcija B. Pogotovu ako spadate u radničku klasu, poštenu inteligenciju ili progresivnu omladinu, lokalno nefiltirano i nepasterizovano pivo Manguliner od 100 % domaćih sastojaka ne smete propustiti! Nakon pretoplog dana hladno zanatsko pivo prijaće čak i onima koji generalno ne vole ovu vrstu alkohola.

1. Velika vlaga

Moramo istaći i (uslovno rečeno) mane. Ne samog mesta kao takvog, koje nekome može prijate ili ne. Pored cena, bitno je da ne pogrešite vreme kada obići rezervat. Devetog juna, kada smo oko 16 časova stigli, definitivno nije dobro za obilazak. Vlaga je velika. Imali smo osećaj da udišemo vodu. Kao da smo u Indiji, a ne u Srbiji. Bukvalno smo jedva disali, sparina je ogromna, a mokre majice neminovnost.

Na to budite spremni ako se oglušite o naš savet i idete u leto. Ako je pak tako, birajte rano ujutru ili kasno popodne, ne pre 18 časova (inače rezervat radi do 20). I obavezno se naprskajte sprejem protiv komaraca. Ipak, kasna jesen i rano proleće je neuporedivo bolji izbor.

Dakle, cene, velika vlažnost vazduha, komarci i oprez kod životinja (pogotovu konja) su četiri „opasnosti“ koje bismo ovom prilikom izdvojili.

2. „У нас есть врач“

Druga stvar: domaće životinje nisu 100% domaće! Nikako ne puštajte decu da sami prilaze magarcima, mangulicama, kravama, a konjima pogotovu.

Zašli smo već duboko u rezervat, kada smo sreli grupicu dece koju su predvodile dve učiteljice. Svi Rusi. Bili smo okruženi konjima. Prelepi su, naizlged pitomi, ali ne dovoljno. Beže kada im se približite. Andrej, dečak od nekih 10 godina, napravio je veliku grešku. Čuo se samo tup zvuk, veoma jak, kao kada otresete tepih da izađe prašina. Anrej je bio na zemlji. Plakao je savijen. Potrčali smo. Dečaka je konj udario kopitom jer mu se približio preblizu.

Srećom, nije udarac bio u glavu, ali nam je lekar koji se sasvim slučajno zatekao rekao da je slezina mogla vrlo lako da pukne, i da treba ispratiti stanje dečaka u narednim satima. „У нас есть врач„, rekle su nam učiteljice na ruskom (u prevodu „imamo lekara) i vidno uznemirene krenule nazad ka „civilizaciji“.

Aktivan turizam je u ovom mestu, dakle, i te kako zastupljen. Ali, pazite koliko se približavate životinjama. Sav krajolik koji se pruža pred vašim očima je zaista čaroban i sigurno će vas ostaviti bez daha. Jako je zanimljivo da je ovo mesto takođe i stanište veoma retkih vrsta ptica i životinja koje nestaju a ovde su našle svoje utočište.

3. Dabar i umbra – ugrožene vrste

Stanište je više stotina ptica, životinja i riba. U ovom rezervatu obitava riba umbra, a od 2004. godine i porodice dabrova, koji su uništeni pre oko stotinak godina u celoj državi. 2005. godine Prirodnjački muzej iz Minhena darovao je 16 porodica dabrova koji su se dobro prilagodili u novoj sredini – neke porodice već su dobile prinove, a sve su već izgradile sopstveni dom – na vodi i pod vodom – u koji u proseku ugrađuju 25-30 m³ drva.

Što se tiče umbre, ova riba, koja se još zove i mrguda, danas u Srbiji živi jedino u vodotoku Zasavica. Hrani se larvama insekata, račićima, mekušcima, a ponekad i ribom. Napada plen iz zasede, slično štuki. Uglavnom su vezane za muljevito dno. U celoj Evropi ima status ugrožene vrste i pod najstrožijim je režimom zaštite (EN). Na listi je zaštićenih vrsta Uredbom Bernske konvencije.

4. I vozić i brodić

Pesma kaže „U tom Somboru, svega na volju, svega ima, to istina…“ a mi ćemo biti slobodni da Sombor zamenimo Zasavicom. Za ovu priliku samo, ne zamerite. Idealno se poklapa. Bilo da volite bicikl (dve staze, ukupno više od 10 km), panoramsko razgledanje prirode iz vozića ili plovidbu brodom (od 60 mesta). Brod od 2003. godine ima plovni put kroz najlepši deo rezervata od Valjevca ka šumarevoj ćupriji u dužini od 7 km. Za ljubitelje ribolova Zasavica nudi 25 vrste riba. Od ukupnog broja, desetak vrsta ima ekonomski značaj.

Smeštaj Zasavica

Kada govorimo o smeštaju u Zasavici ovo mesto vam nudi savršen odmor u prirodi. Sam rezervat poseduje smeštajne kapacitete tako da možete uživati u ovoj netaknutoj prirodi i više od jednog dana. Na Zasavici je izgrađen objekat za posetioce – sa više ležajeva, a otkako se dabar vratio održavaju se kampovi prirodnjaka iz Srbije i više zemalja Evrope.

Postoje i privatne kuće od drveta koje nude smeštaj, a nama je posebno bilo zanimljivo da se vratimo u prošlost, kada se za vađenje vode koristio đeram. Ipak, meštani kažu da takva voda nije obezbeđena adekvatnim merama zaštite i dezinfekcije, pa je njena ispravnost pod znakom pitanja.

đeram-zasavica
Foto: Privatna arhiva

Mi vam preporučujemo Brvnaru, gde imate domaću hranu i udoban smeštaj. Nekih šest dana je oko 350 evra. Doručak u prirodi je nešto što svi često poželimo, ali malo nas se može pohvaliti ovakvo fotografijom. Pravi sremački fruštuk.

doručak-zasavica
Foto: Arhiva

Stranica smeštaj Zasavica vam nudi više informacija o smeštajnim jedinicama.

Kućice Buzzoffski – Glamping u Zasavici

Kako vam se čini ideja da beg od stresa i užurbanosti pronađete u srcu Specijalnog rezervata prirode Zasavica? Buzzoffski kućice vam upravo to mogu pružiti. Glamping kao pojam postaje sve popularniji, kako spaja lepotu boravka u prirodi sa luksuznim smeštajem.

Vlasnica Buzzofski kućica prilikom pokretanja ovog projekta imala je na umu dobrobiti koje sa sobom donosi buđenje i ispijanje jutarnje kafe sa pogledom na floru i faunu Zasavice. Cenovnik ovog smeštaja varira u zavisnosti od broja osoba, te je naša preporuka da se o tome lično raspitate. Za digitalni detoks na raspolaganju su vam:

  • Kućica Mirka: Smeštena je na svega 5-10 minuta hoda od Vizitorskog centra, namenjena je boravku maksimalno dve osobe i u njoj se mogu smestiti i kućni ljubimci.
  • Kućica Mozak na ispašu: Savršena za smeštaj do 4 osobe i udaljena 15ak minuta hoda od Vizitorskog centra, a možete povesti i pse da vam prave društvo.
  • Moram da ne moram: Spavanje pod zvezdama u najlepšem rezervatu Srbije? Ne moramo ništa više da vam kažemo, ali hoćemo. Ova moderno opremljena kućica savršen je spoj prirodnog i glamuroznog, spremno će dočekati dva gosta i smestiti ih u prostran krevet na otvorenom.

Domaćinstvo Čikić

Seoska atmosfera u domaćinstvu udaljenom svega 2 km od Zasavice idealan je izbor za smeštaj svih zaljubljenika u rustičan odmor. Za sebe vole da kažu da su spoj prirode i ukusa koji se retko gde može pronaći. Ovo domaćinstvo obgrljeno je Savom i Dunavom, a može se pohvaliti i brojnim životinjskim vrstama koje borave u njihovoj okolini.

Možete se odlučiti za smeštaj na bazi noćenja, polupansiona ili punog pansiona u dve dostupne sobe.

Obezbeđen vam je internet, sobe opremljene centralnim grejanjem i klimom, a domaćini su raspoloženi za organizovanje veselja i zajedničkih druženja uz živu muziku. Boravak u domaćinstvu Čikić pravi je užitak, dvorište sa letnjikovce i pečenjarom uvek okuplja veliko i euforično društvo, a miris domaćih specijalitet ispunjava vazduh od ranih jutarnjih sati.

Pošto smo dobro ogladneli u prirodi nakon celog dana, u povratku smo svratili do Sojenice u Sremskoj Mitrovici, Ipak, iako se ovakvi tekstovi obično završe potpuno pozitivnim utiskom, procije u ovom restoranu su prilično male (ako, na primer, volite karađorđevu šniclu, iskreni da budemo, uzmite dve). No, ne mari, na pitanje šta obići blizu Beograda Zasavica definitivno zaslužuje svaku preporuku!