Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja – 8 Običaja, značaj i post

Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja, u našem narodu poznat kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.

Ovaj praznik pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva svrstavaju u slave, i kao takvog ga proslavljaju 11. septembra. Dan kada se obeležava je dan kada je osvećena crkva koju su podigli car Konstantin i carica Jelena, na grobu Svetog Jovana Krstitelja. U istoj crkvi su položene mošti Jovanovih učenika Jeliseja i Avdije.

Sveti Jovan Krstitelj – jer je krstio Isusa Hrista, a po predanju je i Preteča jer je najavljivao Hristov dolazak.

Ovaj dan je posvećen podsećanju na stradanje Svetog Jovana. Na ovaj dan strogo se posti iz poštovanja prema velikom isposniku Jovanu Preteči i dan se provodi u molitvi uz odlazak na liturgiju.

Postoji više praznika vezanih za ovog svetitelja. Srpska pravoslavna crkva praznuje Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja 11. septembra, Sabor Svetog Jovana Krstitelja 20. januara i Rođenje Svetog Jovana 7. jula.

Stradanje – Usekovanje Glave Svetog Jovana

U vreme propovedi Jovana Krstitelja, gospodar Galileje beše Irod Antipa. On je bio sin starog Iroda ubice mladenaca Vitlejemskih, u vreme rođenja Isusa Hrista.

Irod je bio oženjen sa ćerkom arapskog kneza Arete, ali je oterao svoju zakonitu ženu i uzeo za nezakonitu ženu Irodijadu. Irodijada je bila žena njegovog brata Filipa koji je još uvek bio u životu, što je još veće zlo.

Jovan, primer nepokolebljive i čvrste vere, odvažnosti i poštenja, govorio je javno o nemoralu cara Iroda koji je sa svojom snahom živeo u grehu. Ovo je dovelo do toga da je Sveti Jovan bačen u tamnicu i kasnije do samog Jovanovog stradanja.

Irodijada je sa Filipom imala ćerku Salomiju – Salomu, koja je prilikom jednog pira na dvoru u Sevastiji Galilejskoj igrala pred gostima poznati ples „Sedam velova“, kojim je očarala Iroda koji je bio pijan i toliko zanesen da je obećao dati plesačici sve što od njega traži, pa makar to bilo i pola carstva.

Poučena i povučena majčinom zlobom zatražila je glavu Jovana Krstitelja. Irod je naredio da se želja ispuni i posekli su u tamnici Jovana, te njegovu glavu doneli na tanjiru.

Irodijada je iglom izbola jezik Jovanov, a glavu zakopala na nečisto mesto. To je učinila u strahu da Jovan ne vaskrsne. Učenici Jovanovi su uzeli telo i časno ga sahranili.

Bog je kaznio počinitelje ovakvog dela kroz postupak Kneza Arate. Knez Arata da bi oprao čast svoje ćerke, sa vojskom je potukao Iroda. Irod je od kesara rimskog Kaligule osuđen najpre na prognanstvo u Galiju, pa u Španiju gde su on i Irodijada živeli do kraja života u poniženju i bedi.

Salomija je umrla zlom smrću na reci Sulu – Sikorisu.

Običaji vezani za Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja

Kao i za sve praznike, tako i za Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja postoje razni običaji. Narod voli, prati i pridržava se običaja barem jednog vezanog za svaki praznik.

Sveti Jovan je kod Srba na trećem mestu po broju onih koji ga slave, a najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihail. Tako da veliki broj pravoslavaca proslavlja kao kućnu slavu Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja.

Na dan praznika Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja, kažu običaji nikako ne treba:

1. Da se uzima nož u ruke u znak sećanja na Jovanovo stradanje.
2. Ne jede se i ne pije ništa crveno, ni sok, ni jabuka, niti se deci daje. Crvena boja simbolizuje svetiteljevu prolivenu krv.
3. Ne veseli se na ovaj praznik.
4. Ne jede se ništa iz tanjira, niti iz tacne.
5. Ne obavljaju se teži poslovi, ni u kući , ni u polju, niti se išta radi oko semenja. Čak se pazi čitave godine da se na dan kad je „palo“ Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja ništa sa semenima ne radi.
6. Žene nikako ne smeju da rade sa pletivom, makazama i iglom jer neće imati zaštitu ovoga svetca.
7. Na Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja se bratimi i kumi.
8. Ovaj dan je idealan za polazak na put, ako ste ga planirali, jer će vas svetac zaštititi.

Sveti Jovan zaštitnik je muzičara, kožara, pevača, gostioničara, zatvorenika, obolelih od epilepsije, osuđenih na smrt i mnogih drugih. Zaštitnik je Jordana, Malte i brojnih gradova.

Ko je bio Sveti Jovan

Jovan Preteča ili Sveti Jovan Krstitelj, čiji praznik Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja pominjem u tekstu, je živeo u pustinji kao veliki isposnik koji se hranio divljim medom i pustinjskim biljkama. Njegovi roditelji su bili sveštenik Zaharije i Jelisaveta. Jelisaveta je bila nerotkinja i Jovanovo rođenje pravo čudo jer su bili u poodmaklim godinama.

On je u reci Jordanu krstio sve ljude koji su se pokajali. Mnoge je preobratio u hrišćanstvo i njegova poruka „Volite jedni druge“ jedno je od glavnih načela koje je sačuvano do danas.

Spada u najvećeg proroka koji je, kada je video prvi put Gospoda Hrista rekao: “ Gle, Jagnje Gospodnje koje nosi grehe celoga sveta“, „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim.“ On je znao da Hristos ne treba da bude kršten tj. pogružen u reku Jordan, jer je bez greha, ali ga je ipak krstio u reci jer je Hristos to tražio.

Hristos je dobrovoljno se ponizio kao da je grešan, da ispuni svaku pravdu, iako dvostruko bezgrešan i kao Bog, i kao čovek, rođen od Prečiste devojke.

Prilikom krštenja tj. dobrovoljnog poniženja javio se Bog vodama reke Jordan. Otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca da je Isus njegov sin.

Simbol vere i žrtve

Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja je praznik koji nosi duboko duhovno značenje. Podseća na žrtvu ovog velikog proroka i isposnika, koji je hrabro govorio protiv greha i nepravde. Njegova smrt ostaje simbol hrabrosti, vernosti Bogu i moralnih principa. Obeležava se kroz post kao većina praznika, molitvu čime se odaje postovanje prema njegovom životu i stradanju.

Narodni običaji i zabrane vezane za Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja, kao i običaji vezani za Bogorodičine praznike i praznike Vezane za Isusa Hrista, dodatno naglašavaju značaj ovog praznika u pravoslavlju, i tim se nastavlja duhovno nasleđe i inspirišu pravoslavni vernici širom sveta.