Danas je Mala Gospojina, praznik koji takođe spada u red Bogorodičinih praznika. Rođenje Presvete Bogorodice – Malom Gospojinom počinje godišnji ciklus velikih praznika, a Uspenje Presvete Bogorodice je praznik kojim se završava ciklus.
Spada u red jako poštovanih praznike od strane vernika i jako važnih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Praznuje se 21. septembra i označava rođenje majke Isusa Hrista, Bogomajke, i u srpskoj tradiciji ima duboko ukorenjeno mesto kao praznik prepun običaja koji su veseli, verovanja i tradicije koja se prenosi sa kolena na koleno.
Mala Gospojina se uvek obeležava istog datuma, što znači da je nepokretni praznik. Jedan je od četiri glavna praznika posvećena Bogorodici. Obeležava se između Velike Gospojine – Uspenja Presvete Bogorodice i jesenje ravnodnevice pa time simbolizuje prelazni period, kako u prirodi tako i u duhovnom životu. Praznik se posti samo ako pada u sredu i petak.
Rođenje Presvete Bogorodice – Šta je Mala Gospojina?
Praznik koji obeležava završetak perioda Međudnevice, tj. vremena između dva velika svetca posvećena devici Mariji.
Devica Marija rođena je od bezdetnih, starih roditelja Joakima i Ane, koji su je suzama izmolili poput starca Avrama i starice Sare kojim je Gospod Bog darivao sina Isaka. Marija beše po ocu carskog roda jer on beše iz plemena Davidova, a po majci svešteničkog roda jer ona beše iz plemena Aronova.
Zbog svoje skrušenosti i iskreno uznesenih molitvi, Bog ih u starosti obradova potomstvom, kćerkom, Bogomajkom, Roditeljkom Života.
Rođena je u Nazaretu. Odvedena je u hram sa tri godine po zavetu njene majke Ane, gde sa tri godine učestvuje u čitanju molitvi, bogosluženju i čitanju Svetog pisma. Vratila se u Nazaret gde je primila blagovesti od svetog Arhangela Gavrila o rođenju Sina Božijeg iz njenog devičanskog i prečistog tela.
Mala Gospojina kao praznik se ne pominje direktno u Svetom pismu već je kroz crkvenu tradiciju dobio svoje mesto. Kroz Mariju svet je dobio Bogomajku primer čistote i poslušnosti. Ovaj događaj je viđen kao početak Božijeg plana za spasenje čovečanstva.
Rođenje Presvete Bogorodice ikona
Ikona prikazuje scenu rođenja Bogorodice, Svetu Anu u postelji i novorođenu Mariju u kolevci. Ona je obavezan motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih fresaka.
Najočuvaniji i najstariji živopis Roždestva Bogorodice, nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, u zadužbini kralja Milutina iz 14. veka.
Mala Gospojina u narodnim običajima, verovanjima i zabranama
Mala gospojina, praznik oko kojega su se kod srpskog naroda, kroz vekove razvili mnogobrojni običaji i verovanja. Za ova praznik vezani su srećni i radosni običaji, rađanja, plodnosti i početka jeseni.
Mala Gospojina se posmatra kao period kada vreme prelazi u mirniji period, a sami običaji sačuvani kroz generacije uključuju različite rituale koji se odvijaju oko plodnosti zemlje, životinja i ljudi.
Nakon Male Gospojine, po pravoslavnom kalendaru se u oktobru mesecu praznuje i Sveta Petka.
Planiranje svadbi i venčanja
Jedan od najpoznatijih običaja koji Mala Gospojina nosi uz sebe kao praznik su jesenje svadbe. Svadbe i veselja najčešće započinju od Male Gospojine. Ukoliko niste dobili pozivnice za svadbu, a imate širok krug rodbine i prijatelja, možete očekivati da će polako početi da pristižu.
Ukoliko ipak ne idete na slavlja i svadbe, veruje se da na dan Male Gospojine svi bi trebalo da se lepo obuku i doteraju, u čast Bogorodice i veselja koje je donelo njeno rođenje. Da će do sledeće godine njihovi domovi biti puni vedrine, veselje i čisti.
Vašari i proslave
Na praznik se organizuju razne svečanosti, razni sabori i vašari. Ljudi iz različitih gradova i sela, okupljaju se oko crkava i manastira da proslave ovaj veliki praznik – Rođenje Presvete Bogorodice, prisustvuju molitvama i liturgiji, i obnove prijateljstva. Najpoznatiji vašari i stočarske aktivnosti, u Srbiji, održavaju se u Šapcu i Negotinu. Negotinski vašar ima veoma dugu tradiciju.
Početak jesenjih poslova i proricanje vremena
Zemljoradnici izuzetno poštuju Malu Gospojinu kao praznik, pa se sa oranjem i setvom ozimnih useva kreće od Gospojine. Priprema se zemlja za zimu i veruje da će Bogorodičin blagoslov biti plodonosno.
Na sam praznik proriče se vreme. Ukoliko na Malu Gospojinu bude vedro nebo, da će jesen biti vedra, a zima neće biti mnogo jaka. Tako da čekamo, da vidimo, šta nam ove godine gospojinski dan donosi kao prognozu.
Verovanja o jajima i pilićima
Veoma zanimljivo verovanje vezano za ovaj period odnosi se na jaja i piliće. Veruje se da jaja položena između dve Gospojine, Velike Gospojine i Male, ostaju sveža čitave godine i kao takva čuvaju se za nasad. Prema verovanju, pilići koji su se izlegli u ovom periodu bi trebali biti dobre nosilje, na radost domaćinstava koja se bave uzgojem živine.
Zabrane na Malu Gospojinu
Kao i za sve praznike verovanja su razna, pa u sklopu njih i zabrane. Mala Gospojina nosi sa sobom određene zabrane za ljude koji poštuju običaje, kao što su:
- Ne rade se kućni poslovi, pogotovo žene.
- Ne pere se veš.
- Ne započinju se nikakvi novi poslovi na ovaj dan, jer to donosi lošu sreću.
- Ne beru se lekovite biljke.
- Ne ide se više u šumu jer izlaze zveri.
Običaji kao i svaki drugi. Neko ih poštuje, neko ne. Svakako su interesantni za pročitati.
Praznik sa dugom tradicijom
Suština svakog crkvenog praznika jeste da se molitveno proslavi. Da se dan u ljubavi i miru provede sa ukućanima i prijateljima. Da se posete crkve i manastiri, da se pomoli za zdravlje porodice, priseti se i pomoli Bogu i Presvetoj Bogorodici za upokojene članove, za njihovo mesto u Carstvu Nebeskom.
Ovaj praznik proslavljaju mnoga mesta, manastiri i crkve širom zemlje i inostranstva. Manastir Strmac u selu Batote, u opštini Brus, u Obiliću, Gračanici, u parohiji Kobaš, u selu Bilišani i mnogim drugim.
Mala Gospojina slavi rađanje, plodnost i obnavljanje. Okuplja ljude da u radosti i zajedništvu obeleže početak jeseni i da se pomole i sete značaja Presvete Bogorodice za hrišćanski svet.
