Uprkos tome što mnoge zemlje Azije i Afrike ne pomeraju svoje časovnike, Srbija, kao i veći deo Evrope i dalje to čini. Zimsko računanje vremena podrazumeva pomeranje sata krajem oktobra svake godine, pa će to biti slučaj i ove godine.
Kada će biti pomeranje sata 2024. godine?
Pomeranje sata za prelazak na zimsko računanje vremena ove godine desiće se u noći između 26. i 27. oktobra. Kazaljke sata vraćate 3 sa časa posle ponoći, na 2. To praktično znači da ćemo svi spavati sat vremena duže.
Kako pomeranje sata utiče na naše zdravlje?
Većina nas primećuje promene kada se pomeri sat. Nekima, doduše, uopšte ne smeta, ali dosta ljudi oseća zdravstvene tegobe. Šta najčešće primećujemo?
Poremećen san
Pomeranje sata nam često može poremetiti san, jer je našem telu potrebno neko vreme da se prilagodi na novu satnicu. Neretko dolazi do nesanice, čestog buđenja noću ili, pak, teškog padanja u san.
Promene u metabolizmu
Izmenjeni ciklusi spavanja mogu dovesti do disbalansa u hormonima koji su zaduženi za apetit i probavu. Možete iskusiti povećan apetit ili želju za hranom. Isto tako, metabolizam se može usporiti, što rezultira sporijim sagorevanjem kalorija.
Promene raspoloženja
Prelazak za zimsko računanje vremena utiče na raspoloženje kod velikog broja ljudi. Poremećen san može dovesti do depresivnih misli ili anksioznosti. Zbog umora i nesanice osećamo se frustrirano.
Postoji i pojava zvana sezonski afektivni poremećaj, što u suštini znači da nam se raspoloženje smanjuje usled nedostatka sunčeve svetlosti.
Smanjena koncentracija
Umor uzrokovan neadekvatnim snom nam često donosi smanjenu koncentraciju. Samim tim, teže nam je da se fokusiramo na donošenje odluka i obavljanje svakodnevnih obaveza. Naročito na poslu ili u školi. Pomeranje sata može da rezultira i „zamagljenim mislima“.
Veći broj srčanih udara
Stres uzrokovan metaboličkim promenama često povećava rizik od srčanih udara. Najkritičniji je period od nekoliko dana nakon početka zimskog računanja vremena. Naravno, veći je rizik sa osobe sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima, kojima se savetuje poseban oprez.
Kako da se prilagodimo na pomeranje sata?
Da ne bi teško podneli promene kod pomeranja sata, važno je da se na vreme prilagodimo. Savet je da što više vremena provodimo napolju na sunčevoj svetlosti, kako bi apsorbovali što više vitamina D.
Možete probati i da prilagodite raspored spavanja nekoliko dana pre nego što se sat pomeri. Na primer, pokušajte da idete na spavanje pola sata kasnije, da bi se telo naviklo na promenu koja mu sledi.
Fizička aktivnost je uvek preporučljiva, pa je to slučaj i kod prelaska na zimsko računanje vremena. Isprobajte meditaciju ili duboko disanje, za koje je poznato da smanjuju stres.
Trudite se da se zabavite aktivnostima koje vam prijaju. Idite u bioskop, posetite neku manifestaciju kao na primer beogradski sajam knjiga, taman da kupite i čitajte omiljenu knjigu – šta god vama prija da se opustite.
Zašto pomeramo sat?
Ideja o pomeranju sata je potekla davne 1784. godine od Bendžamina Frenklina. On je tvrdio da se troši jako mnogo sveća, pa se leti jedan sat uzima iz jutra, a dodaje večeri. Na taj način je duži dan i postiže se ušteda.
Nemačka je prva počela sa praksom uvođenjeg letnjeg računanja vremena, a iste te 1916. godine joj se pridružila i Velika Britanija. Narednih godina priključile su se i Rusija i Sjedinjene Američke države, mada u Americi ova praksa nije zaživela.
