Aranđelovdan, posvećen Svetom Arhangelu Mihailu, jedan je od najvažnijih praznika u pravoslavnom kalendaru. Ovu slavu, obeleženu crvenim slovom, slavimo 21. novembra po gregorijanskom, odnosno 8. novembra po julijanskom kalendaru. Zauzima posebno mesto u životu mnogih srpskih pravoslavnih porodica koje je slave kao svoju krsnu slavu.
Ko je bio Sveti Arhangel Mihailo?
Sveti Arhangel Mihailo je jedan od najvažnijih anđela u hrišćanskom verovanju, smatran predvodnikom nebeskih sila. Mihailo je poznat kao zaštitnik vere, borac protiv zla i simbol pravde.
Prema Bibliji i predanjima, Mihailo je bio taj koji je zbacio Lucifera i pale anđele iz raja, čime je postao simbol borbe za dobro protiv zla. Često se opisuje kao anđeo sa mačem, koji u jednoj ruci drži vagu pravde, a u drugoj mač svetlosti. Pored toga, ima ulogu vođe nebeske vojske i duhovnog čuvara vernika.
Aranđelovdan kao Krsna Slava
Aranđelovdan je jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, tačniije druga po brojnosti vernika koji je slave kao kućnog zaštitnika, odmah iza Svetog Nikole. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan Sveti Arhangel Mihailo dolazi na zemlju da poseti svoje vernike i zaštiti njihove domove. Veruje se da od toga gde stane, zavisi da li će bolesnik ozdraviti ili ne. Ako stane kod glave, veruje se da će ozdraviti, a ako pak stane kraj nogu bolesnika, neće biti dobro.
Aranđelovdan se slavi bez klasičnog koljačkog rituala jer se Sveti Arhangel Mihailo smatra „živim svetiteljem“. Umesto žrtvenog jagnjeta ili praseta, u fokusu su molitva, osvećenje slavskog kolača, žita (koljiva) i sveće.
Praznični Običaji na Aranđelovdan
Kao i sve „veće“ slave u srpskom narodu, tako i ova, bogata je običajima koji se neguju vekovima u pravoslavnoj tradiciji. Porodica je u centru proslave svog „kućnog zaštitnika“. Okupljanje članova porodice, prijatelja i kumova naglašava nam važnost zajedništva i ljubavi. Ovi običaji odražavaju duboku duhovnu simboliku, poštovanje prema svetitelju i porodičnu povezanost.
Evo nekih od najvažnijih običaja vezanih za ovu slavu:
1. Priprema za slavu
Kao i za sve slave, tako i za ovu, domaćice pripremaju slavski kolač, slavsko žito (koljivo) i slavsku sveću. Ukoliko Aranđelovdan pada u vreme Božićnog posta, pripremaju se isključivo posna jela, odnosno riba, pasulj, krompir, kiseli kupus, razne salate i posni kolači.
2. Osvećenje slavskih darova i praznična liturgija
Na dan slave, domaćin nosi slavski kolač, žito i sveću u crkvu na osvećenje. Nakon povratka iz crkve, slavska sveća se pali u domu i započinje slavlje. Neretko, ako je tako u parohiji organizovano ─ sveštenik dolazi u kuću na dan slave ili dan ranije i osveštava vodu kojom domaćica mesi slavski kolač.
Porodice se mole Svetom Arhangelu Mihailu za zaštitu, mir i blagostanje. Vernici veruju da Arhangel Mihailo na ovaj dan obilazi domove svojih poštovalaca, blagosilja ih i pruža zaštitu.
3. Okupljanje porodice i gostiju
Na Aranđelovdan je običaj da se porodica i prijatelji okupe na slavskom ručku. Proslava je u znaku zajedništva i radosti. Kumovi, prijatelji i rodbina dolaze u goste kako bi čestitali slavu i podelili molitvu sa domaćinima.
Domaćin dočekuje goste sa koljivom, uz hleb i so kao simbolima gostoprimstva. Blagosiljanje trpeze, započinje pre ručka, kada domaćin ili sveštenik izgovara molitvu, a zatim se ručak započinje uz lomljenje slavskog kolača.
Narodna verovanja i predanja
Postoji verovanje da Sveti Arhangel Mihailo dolazi u domove na dan slave, donosi blagoslov i zdravlje porodici. Zbog toga se dom pažljivo čisti i priprema, a gostima se ukazuje posebno poštovanje.
Narodna tradicija Svetog Arhangela Mihaila opisuje kao anđela koji vodi duše pravednika u raj. Postoji verovanje da na dan njegove slave niko ne bi trebalo da započinje teške poslove niti da se svađa, jer Sveti Arhangel Mihailo simbolizuje mir i pravdu.
Narodno verovanje kaže da vreme na Aranđelovdan predskazuje zimu – ako je tog dana sunčano i lepo, veruje se da će zima biti blaga. Ako je oblačno i sneg pada, očekuje se oštra zima.
Još jedno verovanje vezano za Aranđelovdan je da tog dana niko ne bi trebalo da se svađa ili zadržava ljutnju. Praznik je prilika za oproštaj i jačanje porodičnih i prijateljskih veza.
Aranđelovdan je mnogo više od običaja. To je trenutak kada se porodice povezuju kroz molitvu, zahvalnost i sećanje na svoje pretke. Kroz slavljenje Svetog Arhangela Mihaila, pravoslavni vernici izražavaju veru u dobro, pravdu i Božju zaštitu.
Ovaj praznik podseća vernike na važnost čiste savesti, pravednog života i stalne borbe protiv zla, kako u sopstvenim mislima i delima, tako i u odnosima sa drugima.
Zaključak
Aranđelovdan je jedan od najlepših i najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru. Slavljen sa velikom pobožnošću i ljubavlju, ovaj dan okuplja porodice, neguje tradiciju i prenosi poruku vere, nade i ljubavi. Sveti Arhangel Mihailo, kao vođa nebeske vojske, pruža vernicima utehu i snagu da se suoče sa izazovima života, uvek podsećajući na važnost borbe za dobro i pravdu.
Ovaj svetac bogat je duhovnom simbolikom i tradicijom. Običaji vezani za ovaj dan naglašavaju važnost vere, zajedništva i zahvalnosti. Slavljenje Svetog Arhangela Mihaila podseća na borbu za pravdu, veru u dobro i značaj porodičnih vrednosti. Ovaj praznik ostaje duboko ukorenjen u tradiciji srpskog naroda, čuvajući povezanost sa precima i duhovnim nasleđem.
