Kitnikez – Stari vojvođanski slatkiš koji oduševljava

Kad šlag na tortu meni dođe kada se na astalu nađe stara vojvođanska poslastica –  kitnikez. To je poslastica koja se pravi posebno i služi dragim gostima i porodici. Bar je tako bilo kod moje bake Mariške za Božić.

Doduše, u ovom periodu uveliko se kuva pekmez od trešanja, jagoda pa i kajsija, a uskoro će raznorazni dumstovi (kompoti). Kitnikez se uglavnom pravi u septembru ili oktobru.

Kitnikez, kitnkez, kotonjata, kotonjada ili sir od dunja u slobodnom prevodu sa nemačkog jezika (Quitttenkäse) je sir od dunja. Doduše kod nas u selu se uglavnom govori od gunja. Za razliku od današnjeg izobilja slatkiša i kolača, to je onomad bila jako cenjena poslastica i čuvala se na dobro skrovitom mestu da ga deca ne bi potamanila.

Za dobar kitnikez nalaze se razni recepti. Svaka reduša svoj recept za kitnikez neće da otkrije i u tome je i tajna dobrog vojvođanskog slatkiša. Kada ga napravi neka buduća udavača, maltene se taj recept u miraz davao, jer je ta udavača znala recept od svoje bake koja je samo njoj dala na dar.

Sadržaj

Toggle

Kitnikez

Stari tradicionalni vojvođanski slatkiš

5 from 1 vote

Štampaj Recept Pin Recipe

Vreme pripreme 30 minutes mins

Okvirno vreme kuvanja 3 hours hrs

Ukupno Vreme 3 hours hrs 30 minutes mins

Obrok Dezert

Kuhinja Srpska

Porcije 4 sosbe

Kalorije 70 kcal

Oprema

• 1 Serpa
• 1 varjača
• 1 blender, štapni mikser ili mašina za mlevenje mesa

Sastojci

  

• 1 kg dunja
• 800 g šutog šećera (može i belog običnog šećera ako nemate žutog)
• 1 kom limun
• 80 g seckanih oraha

Instrukcije

 

• Operite dunje, očistite ih od semenki i isecite na kockice.
• Stavite dunje u šerpu i prelijte ih vodom toliko da ogreznu. Ukoliko želite jači ukus dunja, isecite jednu do dve dunje na krupne komade.
  
• Ukoliko želite da smanjite preteranu slatkoću od dunja, dodajte sok od jednog limuna.
• Kuvajte na tihoj vatri dok dunje ne omekšaju (oko 30 minuta) ili dok ne budu pihtijastog izgleda.
• Kada su dunje dovoljno omekanile, procedite ih. Sačuvajte odprilike 150 ml tečnosti od kuvanja. Ispasirajte dunje mašinom za mlevenje mesa, štapnim mikserom ili blenderom dok ne dobijete glatku kašu.
• U širu šerpu stavite skuvane dunje, šećer, sačuvanu tečnost od kuvanja i kuvajte na tihoj vatri. Stalno mešajte da ne zagori i dok se smesa ne sjedini i zgusne (nekad mu treba pola sata, nekada i više, u zavisnosti koliko strpljenja imate).
• Pred sam kraj, po vašoj želji možete dodati seckane orahe i nastavite da kuvate još nekih 10 minuta, dok smesa ne postane dovoljno gusta da ostavlja jasan trag kada prođete varjačom po dnu šerpe ili kad počne da se teško skida sa varjače.
• Premažite tepsiju uljem ili navlažite vodom. Kašikom ili sa nekom ravnom spatulom rasporedite smesu i izravnajte površinu koliko je moguće, otprilike da bude 1 cm debljine.
  
• Ostavite kitnikez na sobnoj temperaturi da se hladi.
• Nakon tri sata, prevrnite kitnikez na masan papir. Ako želite možete posuti prah šećerom i odložite u frižider. Neka ga tamo najmanje dva dana.
• Posle par dana nakon što se stegao, izvadite ga iz kalupa, isecite na komade ili iskoristite raznorazne modle koje imate pa ih lepo odložite do posluženja.

Ključne reči dunja, kitnikez

Kao takav kitnikez može stajati u hladnoj prostoriji mesecima, pa i do Božića ako pretekne, a ukus će se poboljšavati kako se bude sušio.

Dunja – kraljica ravnice

Dunja kao voćka nije puno izbirljiva, ona može čak i u ravničarskim terenima da raste i rađa. Visina kao drvo prosečne jabuke 5 do 7 metara. Kasno cveta, negde u maju i junu. Plodovi su zreli krajem jeseni. Ona lepo i uspeva i moguće je gajiti skoro na celoj teritoriji Srbije.

Malo je istraživanja rađeno na temu dunja, baš iz razloga njene slabe rasprostranjenosti. Kao i svaka biljka, voli i traži sunca i vodu. Njeno poreklo vodi sa Kavkaza, a može se naći u Aziji i Evropi.

U Srbiji se gaje stare, autohtone vrste dunja: Leskovačka i Vranjska, koje su jako osetljive na bakterije koje napadaju voće, između ostalog na erviniju.

Namena ploda dunje je pre svega za industrijsku preradu, što se odnosi upravo na kitnikez, ali i džemove, sokove i rakiju.

Cena jedne litre rakije od dunje, koja je namenjena za izvoz za nemačko tržište, iznosi više od 3.000 dinara.

Ono što ostaje nerazvijeno, jeste plasman dunje za stonu upotrebu. U toku zime, dunja je u stanju da zadrži ukus i miris, a cena varira od 250 do čak i 700 dinara po kilogramu, što je izuzetna cena da podstakne poljoprivredne proizvođače da se pozabave stonom proizvodnjom ove kraljice.

Jedno stablo dunje može da rodi čak i 100 kg ploda koje se bere isključivo ručno. Dunja je niskokalorična voćka, sadrži svega 57 kalorija na 100g.

Lekovitost dunje

Njen plod pun je vitamina i minerala. Sadrži vitamin C u velikim količinama, zatim vitamin B1, B2, niacin, karoten, kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, natrijum, cink, gvožđe, mangan, natrijum, hlor i sumpor. Takođe, sadrži proteine, dijetalna vlakna, ugljene hidrate (15, 3 g), i malo masti (0,1 g).

Ovo voće poboljšava varenje, leči anemiju i koristi se kao dodatak kozmetičkim preparatima. Kuvani plod dunje koristi se protiv upale želudačne i crevne sluzokože.

Semenke dunje sadrže amigdalin ili vitamin B17, koji ima antikancerogeno dejstvo. Čaj od dunjinih semenki leči nesanicu, ublažava napetost i otklanja neprijatan zadah, dok sluz od semenki leči opekotine i rane. Čaj od semenki je dobar narodni lek protiv kašlja i upala disajnih organa.

Da zaključimo

Kada dođe neki praznik ili vam gosti dođu nenajavljeno, vi ste spremni da ih ponudite i to rečima “morate koštati kitnikez, to je nešto štogod“!

I jeste štogod! Prijatno vam bilo!