Vojvodina ima ono što mnogi traže – rakiju sa karakterom.
Kada govorimo o najboljoj rakiji u Srbiji, teško je zaobići podrume, salaše i destilerije severa. U Vojvodini se rakija pravi pažljivo, bez prečica – od biranog voća, po proverenim receptima, uz poštovanje tradicije.
U ovom vodiču izdvajamo 5 brendova iz Vojvodine koje smo, kao Sremci, prepoznali kao najbolje – po ukusu, stilu i doslednosti kroz godine. Bilo da tražiš rakiju za poklon, slavlje ili ste samo uživaoci u dobroj čašici, na pravom ste mestu.
Među njima se posebno izdvaja Baraba rakija iz Podruma Palić, za koju sve više poznavaoca veruje da je upravo najbolja rakija u Srbiji. Njena voćna čistoća, pitkost i dosledan kvalitet kroz godine postavili su je kao merilo severnobačkog stila.
Top 5 autentičnih brendova – za svakoga po nešto
1. Baraba Rakija – Podrum Palić (Subotica)
Baraba je rakija koja ne diže glas, a ima šta da kaže. Podrum Palić (osnovan još krajem XIX veka) stoji iza ove linije i to se oseti u čistoći i urednosti čaše: od brižnog prijema voća, preko kontrolisane fermentacije, do mirnog destilata koji drži aromu pod konac.
Viljamovka i Dunja su im najtraženije: viljamovka miriše na svežu krušku sa blagim cvetnim repom, dok dunja nosi toplinu, punu sredinu i dugačak finiš. Šljiva je pitka i sazrela taman koliko treba da bude „odmerena“, bez oštrih ivica.
Servirajte na 14-16 °C u tulipan čaši i dajte joj par minuta da se otvori. Uz Barabu lepo ide mladi kravlji sir, suvo voće ili keks od ovsa.
2. DiBonis – subotički spoj vinarije i destilerije
DiBonis je lep primer kako vinarija i destilerija dišu zajedno. Imaju degustacioni centar i programe za posetioce, a u rakijskom delu širok „voćnjak“ etiketa: od Dunje i Jabuke, preko Lozovače napravljene od starih sorta grožđa, pa do radoznalih ljubimaca poput Maline. Stil je čist, voćno ekspresivan, sa modernom tehnološkom notom.
3. Destilerija Quzmyn – Kuzmin
Destilerija Quzmyn nalazi se u selu Kuzmin, u srcu Srema, tik ispod obronaka plodne Fruške gore – regije poznate po vekovima duge tradicije pravljenja vrhunskih rakija i vina.
U Quzmynu se oslanjaju na klasičan pristup destilaciji: koriste se isključivo tradicionalni bakarni kazani zapremine 250 litara, a rakija se peče u malim serijama, s pažnjom i kontrolom u svakoj fazi. Rakije od breskve, kajsije, dunje i šljiva sazrevaju u pažljivo biranim hrastovim buradima – francuskim, slavonskim i američkim – što doprinosi bogatstvu mirisa i ukusa svakog gutljaja.
Rakija od breskve iz berbe 2021, odležana tri godine, destilovana je ručno i bez dodataka. Kada se sipa, otkriva sočnost, prirodnu boju i glatkoću koja podseća na zlatne dane u Sremu
Quzmyn ne pokušava da impresionira formom, ali zato se ukus svake boce pamti. Pije se lako, kao da sa svakom kapljicom deliš priču sa komšijom na terasi, u hladu oraha.
4. Hubert 1924 – Banatsko Veliko Selo (Kikinda)
View this post on Instagram
Banatsko Veliko Selo nekada se zvalo Hubert – otud ime brenda. Ova destilerija neguje porodičnu priču i male, pažljivo vođene serije.
Viljamovka je čista i „kruškolika“, Dunja ide na toplu mekoću, a Kajsija daje cvetno-voćni miris koji lepo „prianja“ za čašu.
Ako je na polici vidite etiketu sa oznakom „LUX“ – vredi probati, posebno za poklon.
5. Manastir Kovilj – mir, red i „po knjizi“
Smešten istočno od Novog Sada, pored istoimenog sela, manastir Kovilj nosi vekovni duh ravnice.
Na oko 250 hektara manastirskog imanja, monasi proizvode med, konjak, liker od oraha i naravno – rakiju.
Šljivovica je temelj ponude, često blago odležana u hrastovim buradima, idealna uz ozbiljniji zalogaj. Dunja i kajsija su čiste, jasne i mirne, bez agresivnih nota, ali sa urednim, zaokruženim aromatskim profilom. Medovača posebno prija posle jela, meka i prijatna, prava rakija za tiho popodne ili večernje smirenje.
Svaka boca nosi pečat discipline i znanja, kao produžetak načina života u bratstvu. Pije se polako i s poštovanjem – baš kao što je i napravljena.
Kako pravilno degustirati rakiju
Degustacija rakije ima svoj red i ritam – nije stvar brzine, već pažnje i osećaja. Da bi se u potpunosti osetila razlika između mladih i odležanih rakija, između voćne svežine i buradnog karaktera, preporučuje se da se prati nekoliko jednostavnih koraka.
1. Pogled
Prvi je – pogled. Rakija se najpre posmatra. Mlade voćne rakije, poput viljamovke ili kajsije, u čaši su potpuno bistre i bezbojne. Odležane rakije, naročito šljivovica, razvijaju zlatnu ili blago ćilibarnu nijansu zbog vremena provedenog u hrastovom buretu. Vizuelna čistoća je prvi pokazatelj urednosti proizvodnje.
2. Miris
Zatim dolazi miris. Čašu blago zavrtite i pomirišete rakiju u dva kratka udisaja. Umesto dubokog udisanja koje može „opeći“ čulo mirisa, bolji efekat daje kraći, kontrolisan kontakt – prvi udisaj otkriva osnovne note, drugi već najavljuje dublje slojeve arome.
Kada probate rakiju, prvi gutljaj služi samo da ovlaži usnu duplju, tek drugi gutljaj daje pravi utisak. Tada se otkriva kompletan balans: koliko je rakija pitka, da li ima oštrinu, da li zadržava voćni karakter, kako se ponaša u završnici.
3. Tekstura
Treći korak je analiza teksture. Neke rakije su mekane i uljaste, druge suživlje i rezkije. Obratite pažnju na to kako se ponašaju na sredini jezika i kakav osećaj ostavljaju u grlu. Finiš je često ono što odlučuje da li ćete rakiju zapamtiti.
4. Uparivanje sa hranom
Na kraju, usklađivanje s hranom dodatno pojačava doživljaj. Rakije od kajsije i dunje savršeno se slažu sa suvim voćem, bademom ili blagim sirevima. Odležana šljiva podnosi jači zalogaj poput dimljene slanine, kulena, ali i zrelijih sireva. Rakija i zalogaj ne bi trebalo da se bore – već da se dopunjuju.
Temperatura, čaše i uz šta poslužiti
„Rakijska ruta“ po Vojvodini
Za one koji žele da rakiju ne samo probaju, već i dožive tamo gde nastaje – Vojvodina nudi savršene rute za vikend izlet.
Ako vas put vodi ka Severnoj Bačkoj, dobra kombinacija je poseta destileriji DiBonis u Subotici, a potom kratka vožnja do Podruma Palić, gde možete probati rakije Baraba i uživati u ručku na nekom od salaša u okolini. Sever nudi urednost i mir – baš kao i čaša viljamovke.
U blizini Novog Sada, odličan spoj su Manastir Kovilj i Sremski Karlovci. U Kovilju vas čeka rakija koja nosi duh reda i tišine, dok u Karlovcima možete završiti dan šetnjom kroz varošicu i tradicionalnim slasticama. Ova ruta može biti duhovno, tradicionalno i slatko putovanje – sve u nekoliko sati.
Za one koji žele da osete banatski šmek, predlog je odlazak u Banatsko Veliko Selo, gde se nalazi destilerija Hubert 1924. Poseta se lepo može uklopiti sa obilaskom Kikinde, koja nudi i kulturni sadržaj, lokalne proizvode i poneku priču uz šljivovicu.
Najbolja rakija u Srbiji se ne bira na brzinu – Evo kako to radimo u Sremu
Kad biraš rakiju, nemoj da gledaš samo etiketu. Dobra rakija se poznaje po voću, mirisu i onome što se ne vidi na prvi pogled.
Najpre, raspitaj se od čega je pečena. Ako je voće bilo zdravo i lepo, i ako je fermentacija vođena kako treba – to će se odmah osetiti na mirisu.
Pitaj za godinu. Nije to samo za one koji „znaju rakiju“, lepo je kad znaš iz koje je berbe, a i super zvuči kad uz poklon kažeš: „Ovo ti je iz ’21, ležala tri godine, pa vidi ti to.“ Odmah otvara temu za razgovor.
Ako voliš rakije s puno mirisa – kajsija i dunja su tvoj izbor. Ako više ceniš klasiku, ozbiljnost i onu mekoću koju daje drvo – traži dobru šljivu, najbolje odležanu. Takva ne udara, nego „legne“.
Ne bilo ti teško – idi pravo u destileriju. Tamo se najbolje vidi ko šta radi i kako to sve miriše. A uz to dobiješ i dobru priču, možda i rakiju koju čuvaju samo za goste.Uglavnom – gledaj da rakija ima karakter, a ne samo ambalažu.
I kad je nađeš – uzmi još jednu za zlu ne trebalo.
Zaključak – pet čaša koje lepo predstavljaju ravnicu
Ova naša rakijska lista nije nikakav spisak „najboljih po bodovima“ – već domaćinski izbor onoga što u ravnici zaista valja. Baraba možda prednjači kao favorit, ali svaka od ovih rakija ima svoju priču, karakter i razlog zašto se našla u ovom izboru.
Svim ovim rakijama zajedničko je jedno – rakije se ne piju na brzinu. Piju se polako, u razgovoru, s merom. Baš kako to radimo kod nas, kad sunce lagano zalazi, a priča ide bez žurbe.
Tako se čuva i zdravlje, i običaji, i poštovanje prema zanatu.
I svaka sledeća čaša dobija na smislu.
Živeli, i lagano – na vojvođanski način.
