U pravoslavnim kalendarima Pokrov Presvete Bogorodice je uvek obeležen crnim podebljanim slovom. Kako za same hrišćane, tako i neke druge religije, ovaj praznik se itekako poštuju. Što bi mi rekli – Ne valja se na praznik raditi.
U ovom tekstu pročitajte priču o prazniku Pokrova Presvete Bogorodice. I da li se na crveno slovo i na praznik “ne valja” raditi!
Sadržaj
ToggleDa li se sme raditi na crveno slovo i praznike?
Kao što rekoh, čuvena rečenica u nas Srba jeste upravo ta da kada vidimo u kalendaru crveno slovo. Odnosno kada se praznuje neki svetitelj, mi se odmah uhvatimo za to da se na taj dan ne valja raditi. A ako se, ne daj Bože, i započne sa nekim poslom, odmah mislimo kako će nas Bog “kazniti”.
Sve ove oko čuvenog “ne valja se” je jedna izmišljotina koja se prenosi sa kolena na koleno.
Crveno slovo i svaki praznik u crkvenim kalendarima nas podsećaju da je tada vreme da odemo u crkvu u kojoj se tog dana služi liturgija. Posvetimo se Bogu i molitvi, a ne da ne radimo ništa.
Pa naravno da nas Bog neće kazniti ukoliko tog dana uzmemo da skuvamo ručak ili usisamo stan, to su životne svakonevnice bez kojih jedno domaćinstvo ne bi moglo da funkcioniše.
Tako da, sada kada znamo zapravo smisao crvenog slova možemo da nastavimo dalje sa temom ovog praznika.
Priča o prazniku
Među mnogim praznicima Presvete Bogorodice uspostavljen je i ovaj koji praznujemo 14. oktobra. Ustanovljen spomen ovog praznika je još iz 10. veka.
Događaj koji se desio na praznik Pokrova Presvete Bogorodice jeste taj da se u vreme cara Lava Mudroga (Filozofa) služilo svenoćno bdenije u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu.
U toku bdenija bila je puna crkva, a na samom kraju je stajao sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U toku službe, u četiri sata iza ponoći, po hršćanskom verovanju, pojavila se Presveta Bogorodica. I to noseći svoj omofor (ogrtač) na rukama.
Presveta Bogorodica je tada bila obučena u zlatnu porfiru i sva je blisitala od sjaja okružena devicama, apostolima, mučenicima i svetiteljima.
Sveti Andrej videći ovo viđenje se tada obraća svom učeniku Epifatiju sa pitanjem:
“Vidiš li, čedo moje, Caricu sveta kako se moli za sav svet?”.
Odgovori Epifanije: “Vidim, oče sveti, kako je pokrila svojim časnim pokrovom, koji je svetliji od munje, sav narod koji je u hramu!ˮ
Ovim blagoslovenim javljanjem Presveta Djeva je potvrdila molitveno zastupništvo i utehu za celi svet.
Kada je krenulo praznovanje ovog praznika u Srbiji?
Praznovanje Pokrova Presvete Bogorodice kod Srba krenulo je krajem 17. i početkom 18. veka. Ovaj praznik se prvo praznovao u Rusiji. Te se u mnogim bogoslužbenim knjigama piše i smatra da je služba praznika ustanovljena kod Rusa.
U Rusiji su već od 12. veka mnogi hramovi posvećeni ovom prazniku. Za razliku od mnogih drugih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici ovaj praznik nema preprazništvo.
Možda vas zanima praznik Mala Gospojina i Velika Gospojina
Kondak praznika
„Djeva danas u crkvi predstoji i nevidljivo se sa svima svetima moli Boga za nas. Angeli se sa arhijerejima klanjaju, a Apostoli se sa Prorocima vesele, jer Prevečnog Boga za nas moli Presveta Bogorodica.“
Tropar praznika
„Danas kao blagoverni narod svetlo praznujemo, obasjani i osenjeni Tvojim dolaskom, Bogomati, i gledajući Tvoj prečisti lik, sa umiljenjem govorimo: Zakrili nas slavnim Tvojim Pokrovom i izbavi nas od svakoga zla, moleći Sina Tvoga, Hrista Boga našeg, da spasi duše naše.“
Verovanja na ovaj praznik
Neka od verovanja u narodu za ovaj praznik su da žene ne bi trebale mnogo da se umaraju. Poznat kao ženski jer ga ponajviše praznuju žene.
U nekim delovima Srbije na ovaj praznik žene izvode svoju decu napolje obavljajući neku aktivnost koja njima odgovora. Neke veruju da se na ovaj dan trebaju spremati kolači sa decom.
Mnoge žene i devojke se na ovaj praznik mole Presvetoj Bogorodici za umnoženje porodice. A one koje nisu našle još uvek partnera se mole da pronađu dobrog muža. U nekim delovima je običaj da se na ovaj praznik kupuju hrizanteme kojima se ukrašava kuća. A sve sa verovanjem da se tako u dom donosi sreća.
Molitva Presvetoj Bogorodici
O, Presveta Djevo, Mati Gospoda višnjih Sila, Carice neba i zemlje, svemoćna Zastupnice grada i zemlje naše! Primi ovo pohvalno i blagodarno pojanje od nas nedostojnih slugu Tvojih i molitve naše uzesi ka prestolu Boga Sina Tvoga da milostiv bude nama grešnima i da blagodat Svoju rasprostre na one što poštuju svečasno Ime Tvoje i klanjaju se sa verom i ljubavlju čudotvornoj ikoni Tvojoj.
Jer mi nismo dostojni da se On smiluje na nas, ako Ga Ti, Vladičice, ne umilostiviš za nas, pošto Ti sve možeš kod Njega. Zato pribegavamo Tebi kao sigurnoj i brzoj Zastupnici našoj. Usliši nas koji se molimo Tebi. Zakloni nas svemoćnim pokrovom Svojim i izmoli u Boga, Sina Svoga, pastirima našim revnost i brigu za duše naše, gradonačelnicima – mudrost i silu, sudijama – pravdu i nepristrasnost, nastavnicima – razum i smirenoumlje, supruzima – ljubav i slogu, deci – poslušnost, zlostavljanima – strpljenje, uvrediocima – strah Božiji, tužnima – blagodušnost, radosnima – uzdržljivost, a svima nama duh znanja i pobožnosti, duh milosrđa i krotosti, duh čistote i pravde.
O, Presveta Gospođo, smiluj se na nemoćne ljude svoje: rasejane saberi, zabludele na pravi put izvedi, starost podrži, mladež ocelomudri, decu vaspitaj i pogledaj na sve nas pogledom milostivog zastupništva
Tvog, podigni nas iz dubine grehovne i prosveti oči srca našeg da gledaju na spasenje. Milostiva nam budi ovde i tamo: u kraju gde ćemo se nalaziti posle preseljenja sa zemlje i na Strašnom Sudu Sina Tvog, a oce i braću našu što su se u veri i pokajanju prestavili iz života ovog, uvrsti u večnom životu sa anđelima i sa svima svetima.
Jer Ti si, Gospođo, slava nebeskih i zemaljskih bića, Ti si po Bogu nada i zastupnica sviju nas koji Ti sa verom pribegavamo. Tebi se dakle molimo i Tebi, kao svemoćnoj Pomoćnici, predajemo sami sebe, i jedan drugog, i sav život svoj, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin!