Ko-Čang-ostrvo

Ko Čang ostrvo kod Sremskih Karlovaca – Najlepše kupalište na Dunavu

Ko Čang ostrvo je egzotični peščani sprud kod Sremskih Karlovaca. Do njega se ide čamcem, a kako kročite na peščanu plažu imate utisak kao da ste otišli u neku daleku okeansku zemlju. Ovo ostrvo Sremci zovu još i „Majmunsko“ ili „Karlovačko ostrvo„, ali i „Dunavski Maldivi„. Za razliku od ostalih sprudova, koji se u ovo doba godine javljaju na Dunavu, Majmunsko ostrvo je prilično pitomo, odnosno prilagođeno posetiocima.

Idealno za porodice sa decom

Srem je pun divnih jezera. Ipak, iako je u pitanju reka, Ko Čang ostrvo je proglašeno za najlepše na celom toku Dunava. Ponos i dika Srema i Sremaca. Ponekad se tu organizuju i žurke. Ipak, za turiste je još prilično nepoznato, mada ga iz godine u godinu sve više njih „otkriva“.

Sremci koji žive u okolini ovde dolaze čamcima i brodićima. Za one koji nemaju plovilo postoji organizovan prevoz iz Sremskih Karlovaca. Ostrvo je ušuškano između Dunavca i Koviljskog rita, a labudovi će vam poželeti dobrodošlicu.

srpski-ko-cang
Srpski Ko Čang

Dok se približavate ostrvu sa severne strane, videćete da mnogi kampuju, uživaju u netaknutoj prirodi, spremaju roštilj… Plaža je peščana i obala je veoma plitka, ali ipak treba imati na umu da je ovo divlja plaža gde nema spasilaca niti hitne službe, pa sami odgovarate za svoju bezbednost tokom kupanja i boravka.

Takođe, na plaži nema hlada, pa je suncobran neizostavan. Zbog čiste i plitke vode, kao i mekog peska, idealno je za porodice sa malom decom, kao kućne ljubimce.

Koh-Chang
Koh-Chang

Dobro i za mlade

Na srpskom Ko-Čangu možete popiti kafu, pivo, uživati u palačnikama ili mekikama, a domaćini ostrva imaju samo jedno molbu – da poštujete vodu, vodite računa o svojoj bezbednosti i za sobom ne ostavlajte đubre i prljavštinu. Svake noći tokom leta ima barem dvadesetak njih koji prespavaju u svojim kampovima.

letnji-bar-ko-cang
Letnji bar na ostrvu

Čest je slučaj da se ovde organizuju i elektronske žurke. Upravo je jedan takav trans festival pre desetak godina „otkrio“ ovo mesto ljudima. Nije retkost da ljubitelji ovog mesta sebi na ostrvu prirede i svadbeno veselje.

tajlandsko-ostrvo-dunav
Ko Čang, jun 2024/Jelena D

Ko Čang ostrvo – kako doći?

Lokalci primećuju da sa pojavom voza Soko porastao je i broj Beograđana na ovom ostrvu, jer voz staje kod skele i tu ih već čekaju čamdžije da ih prebace preko. Prevoz do ovog ostrva je omogućen isključivo čamcem.

Ljudi koji prevoze vas čekaju pored hotela „Dunav“ u Sremskim Karlovcima. Vožnja traje oko 10 minuta, a cena prevoza je između 150 i 200 dinara. Ukoliko ste raspoloženi za kampovanje, mesto za šator košta 100 dinara tokom radnih dana, ili 200 dinara tokom vikenda, po osobi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @scenery__hunter

Plaćanje kamp mesta uključuje korišćenje: kamp mesta za šator, sudopere sa tehničkom vodom, tuš kabine, upotrebu toaleta, punjenje lap-topa i(li) telefona. Vodite računa da ne zakasnite na poslednji polazak, jer je povratak do hotela „Dunav“ oko 20 časova.

Prevoznici će vam ostaviti brojeve telefona, pa ih na vreme kontaktirajte. Takođe, ako ste se automobilom uputili ka Sremskim Karlovcima, kod pomenutog hotela čeka vas parking koji košta 200 dinara.

ko-cang-ostrvo-kod-sremskih-karlovaca
Ko Čang ostrvo kod Sremskih Karlovaca

Deca mogu da hrane labudove

Na ovom delu toka Dunava, u blizini kote 1247, koja označava razdaljinu od ušća Dunava u Crno more, voda je izuzetno čista, prozirna i plitka. Morate se pošteno potruditi da biste došli do pristojne dubine za plivanje.

Sa strane Dunavca situacija je malo drugačija. Iako je dno muljevito i rastresito dubina vode koji metar od obale je “preko glave”.

ko-cang-ostrvo-sremski-karlovci
Ko Čang, jun 2024, viši vodostaj, labudovi/Jelena D.

Zbog blizine Kovljskog rita koji se nalazi sa druge strane Dunavca, ovde je moguće videti različite vrste ptica u veloikom broju. Tu su čaplje, gnjurci, rode, patke, ali najlepši su labudovi, koji u velikim jatima prilaze skoro do samih čamaca u nadi da će im putnici baciti hranu.

Ostrvo Ko Čang kod Sremskih Karlovaca je peščane plaže i svega navedenog definitivno odličan izbor za porodice sa decom ako se pitate gde za vikend.

Reke Srema

Mitske reke Srema ─ Od Rajskog sliva do dvosmerne pritoke Save

Geografija Srema, kao i još nekih regija u Srbiji, može biti prilično zbunjujuća jer se geografska mapa ne poklapa u potpunosti sa upravnim regijama. Tako, Sremski Karlovci pripadaju Južnobačkom okrugu, iako su geografski i etimološki, logično, deo Srema. Mi ćemo se, kao i sve lokal-patriote voditi prirodnim granicama, a one su: reke Srema i planine kao prirodne granice. Dakle, Surčin, Novi Beograd i (moj) Zemun jesu Srem.

Ovaj region se nalazi u Panonskoj niziji, između Dunava na severu i istoku, i reke Save do ušća u Dunav, na jugu. Zapadna granica nije jasno definisana. Prema jednom mišljenju, Srem je na zapadu ograničen rekama Bosutom i Vukom, dok prema drugoj varijanti zapadnu granicu Srema čini zapadna granica današnje Vukovarsko-sremske županije.

Ipak, reke Srema izazivaju posebno divljenje.

„Do podne teče u jednom, a posle podne u drugom smeru“

Verovatno ste svi čuli da je reka Toplica, koja jednim delom protiče i kroz Prokuplje, jedina je reka u Srbiji, ali i u Evropi, koja ima epigenije, što znači da na dva mesta teče u kontra smeru.

Ipak, ovo „jedina“ bi svakom Rimljaninu zasmetalo. Oni su se ponosili rekom Bosut, i često su se hvalili kako u „svom carstvu imaju reku koja do podne teče u jednom, a posle podne u drugom smeru“. Ova uzrečica je zapravo tačna, jer se često desi da kada vetar zaduva, plitke vode krenu da teku u kontra smeru.

Bosut je mirna i pitoma reka, baš kao i beskrajna ravnica koja ga okružuje. Izvire u Hrvatskoj, dok u našu zemlju ulazi kod Batrovaca. Kod sremskog sela Morović, u nju se uliva njena najveća pritoka Studva. Konačno, Bosut se uliva u Savu kod istoimenog sela.

Ušće Bosuta u Savu

Pečat Save

Jedna od specifičnosti ove reke je ta da njegovo korito nisu napravile njene vode, već reka Sava. Naime, njeno korito je bilo jedan od brojnih rukavaca Save. Ovaj rukavac se odvajao od matice nizvodno od ušća reke Bosne u Savu, a potom joj se vraćao nedaleko od ušća Drine.

Kada se gornji kraj tog rukavca zatrpao, usled obilnih nanosa reke Bosne, Turci su mu dali ime Bosut, što na njihovom jeziku znači „Pusta voda“. Ovo ime najbolje oslikava Bosut, jer je njegovo korito isuviše veliko, dok su količine njegovih voda prilično skromne.

Dužina toka iznosi 186 kilometara i teče jugoistočnim delom Slavonije i jugozapadnim Sremom, a kroz Srbiju ima tok od 54 kilometra. Prosečna širina korita kreće se od 90 do 120 metara. Dubina pri normalnim vodostajima iznosi tri do pet metara, dok pri ušću premašuje dubinu od sedam metara.

Nedaleko od ušća u Savu, sagrađena je prevodnica za brodove. Međutim ona nije odavno u funkciji, jer se od Drugog svetskog rata rekom ne plovi. Zapravo, Bosutom mogu da plove samo manji brodovi (do 40 kilometara od njegovog ušća).

Sočivica preti reci

Socivica u reci
Source: sr.wikipedia.org

Visok vodostaj Bosuta još uvek sprečava pomor ribe, a ustava Bosut je podignuta jer bi ispuštanjem vode sočivica stigla čak do Beograda i Makiša, kao što je to bio slučaj prethodne godine.

Sočivica, sitna brzorastuća biljčica, koja stiže iz Hrvatske, često prekriva reku, otežavajući protočnost, gušeći reku. Mehaničko čišćenje ne daje velike rezultate. Uprkos tome, pripadaju živom svetu voda, pošto ih ribe a naročito barske ptice rado jedu, a imaju i ulogu u čišćenju voda, pošto dobro vezuju nitrite i nitrate zagađenja.

Jedan od osnovnih problema reci prave vode s oranica donoseći velike količine azota od veštačkih đubriva. Azot utiče na ubrzanu vegetaciju sočivice koja troši velike količine kiseonika iz vode, što onda dovodi do pomora ribe i mnogih drugih poremećaja u flori i fauni.

Studva

Studva predstavlja graničnu reku Srbije (zapadni Srem) i Hrvatske. To je spora, 37 km duga reka, koja izvire u blizini sela Gunje i protiče pored Đurića, Drenovaca, Soljana i Vrbanje, a utiče u reku Bosut u selu Morović u Vojvodini. Bogata je štukom, šaranom, deverikom, babuškom i crvenperkom. Jednim delom čini i granicu između Hrvatske i Srbije.

U selu Morović, u opštini Šid, nalazi se ušće Studve u Bosut. Lokalitet je poznat po svojoj izuzetnoj prirodnoj lepoti. Ušće je okruženo predivnim šumama, a ako ste ljubitelj dugih šetnji ili sporta – ovo je idealno mesto za vas.

Sava

Reka Sava kod sremske Mitrovice slikana sa mosta na Savi

Sava je omiljena reka nautičara, jer je u celom toku kroz Srbiju mirna, ravničarska reka i već godinama se ne ledi. Bogata vodom i kvalitetnom rečnom ribom a priobalje gustim šumama, koje kriju obilje divljači, sve više je izazov i motivacija za ljubitelje reke, plovidbe, ribolova i boravka u prirodi. Na svom toku kroz Srbiju, od 207+800km, prema ušću u Dunav, kod Beograda (0 km), duž sremske strane, na levoj obali nižu se pogranična naselja: Jamena i Sremska Rača, pa carska Sremska Mitrovica sa Sirmijumom i Zasavicom.

Razlog za pristajanje postoji i kod Jarka i Klenka, a kod Obreža i Kupinova i razlog više, odatle se obilazi Obedska bara. Sledeći pristani su na 47km, kod Progara i Boljevaca. Sve su to mesta gde vas čeka zanimljiv i uzbudljiv boravak i brojni spomenici kulture.

„Širok Dunav, ravan Srem“

Najveća reka Srema je, naravno, Dunav. „Rajska“ reka kroz Srbiju protiče u dužini od oko 588 kilometara, od čega je oko 85 kilometara svojim veličanstvenim tokom počastio Srem. Od granice sa Hrvatskom kod Batine do ušća Save u Dunav kod Beograda.

Dunav je, prema Prvoj knjizi Mojsija, koja se zove Postanje, rajska reka (drugi naziv bio je Fison). Tekao je iz Edena, koji se nalazio u današnjem Podunavlju. Izveštak dalje kaže da pored njega “ima zlata”, te da je “zlato ove zemlje vrlo dobro”. Reč je, pretpostavljamo na osnovu mišljenja relevantnih stručnih izvora, o rudnicima zlata u Boru i Majdanpeku.

  • Širina Reke: U ovom delu, Dunav je poznat po svojoj širini koja varira od 500 do 2000 metara, što ga čini jednim od najširih delova reke na njenom celom toku.
  • Prirodni Resursi: Obale su bogate raznovrsnim ekosistemima, uključujući močvare i aluvijalne ravnice koje pružaju dom mnogim vrstama ptica, riba i drugih životinja.
  • Vodostaj: Prosečni vodostaj Dunava u ovom delu je oko 3 do 4 metra, ali može značajno varirati zavisno od godišnjeg doba i padavina. Maksimalni vodostaj može dostići i preko 8 metara u slučaju velikih poplava.

Dunav u Sremu prebogat ribom Ribolov. U okolini Sremskih Karlovaca ima najviše šarana, štuke, meleza, bandara i bele ribe. Ovaj deo Dunava povezan je sa Koviljskim i Petrovaradinskim ritom što doprinosi da poribljenost bude dobra. U blizini Rume se nalazi Borkovačko jezero, veštačka akumulacija, koja obiluje somom, smuđom, šaranom i u manjoj meri babuškom, amurom i belom ribom.

Šaran

Da li ste znali da 2022. godine je na 36 kilometara južno od najjužnije tačke Srema (Obedske bare) upecan najveći šaran na svetu? Imao je skoro 40 kilograma i oko 60 godina!

Izvor: bistrobih.ba

Smuđ

Smuđ je najrasprostreniji u Evroazijskom delu, gde je i nastao kao vrsta, u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja Panonskog mora ka današnjem Crnom moru. U narodu je je odomaćen naziv baron, a zbog specifične građe oka koje odbija svetlost slično mačijem oku u narodu ga često nazivaju i staklnooki.

Ima ga i u sremskom delu Dunava. A da li ste znali da je sportski ribolovac Miodrag Tadić iz Omoljice kod Pančeva, na 35 kilometara od najbliže tačke Srema (Zemun), upecao je na Dunavu smuđa od čak 16,8 kilograma i 92 centimetara. Nezvanično, ovo je najveći ulovljeni smuđ u Evropi.

– Smuđa sam uhvatio na mestu gde stalno pecam. Oko pola pet ujutru sam nahvatao kedere i sat vremena kasnije, odmah pošto sam zabacio štapove i gde ga stalno čekam udario je… Kako je vukao pomislio sam da je som. Borba je trajala 20 minuta – ispričao je Tadić o svom kapitalnom ulovu u mestu Ivanovo. Ovo je inače omiljeno mesto decenijama unazad za mnoge sportske ribolovce iz Kragujevca.

Smuđ će biti prepariran i ostavljen za uspomenu. Njegovu težinu i dužinu potvrdila su i ribolovačka udruženja iz Omoljice i Pančeva. Pored ove dve ribe, kapitalci soma su lovljeni više puta u Sremu i okolini.

Zaista, reke Srema ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim.

Ostrvo koje je postalo planina

Zanimljiva priča, a koja ima veze sa vodama Srema jeste Fruška gora, ostrvska planina u Srbiji, u okviru koje se nalazi nacionalni park. A kako ostrvska? Ova planina je do pre pet miliona godina bila okružena slanom vodom Panonskog mora. Usled sve toplije klime u tom periodu, došlo je do isušivanja. Tako je ostrvo postala planina.

Nestanak Panonskog mora

Najveći deo Fruške gore se nalazi u severnom delu Srbije, u Sremu, delu autonomne pokrajine Vojvodine, dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku, u Vukovarsko-srijemsku županiju.

Fruška gora se prostire dužinom od oko 78 km i širinom od 12 do 15 km i zahvata površinu od 255 km². Deo Fruške gore je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom, i time je postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m).

Možemo beskrajno pisati o adama, jezerima, rezervatima, opštinama, populaciji, ali za sada ćemo se teška srca zadržati na temi „reke Srema“.