Ako mene pitate, dobra rakija se u Vojvodini ne traži – njoj se polako ide u susret: preko salaša, uz voćnjake, do podruma gde se ćuti i radi, a govori samo miris u čaši.
Ovaj vodič spremili smo baš u tom, „vojvođanskom“ ritmu.
Izdvojili smo pet brendova sa severa zemlje koji drže standard i imaju karakter: Baraba (Podrum Palić), Hubert 1924 iz Banata, Manastir Kovilj, DiBonis iz Subotice i Quzmyn iz Kuzmina.
Pre nego što zaronimo u priče, jedan praktičan savet: voćne rakije najlepše mirišu rashlađene na 12-16 °C u tulipan čaši, dok odležana šljiva voli koji stepen više i malo vremena „na vazduhu“.
Nije greh ni par kockica sušenog voća ili blagi sir uz prvu zdravicu – u pravoj meri to samo naglasi aromu.
Top 5 autentičnih brendova – za svakoga po nešto
1. Rakija Baraba – Podrum Palić (Subotica)
Baraba je rakija koja ne diže glas, a ima šta da kaže. Podrum Palić (osnovan još krajem XIX veka) stoji iza ove linije i to se oseti u čistoći i urednosti čaše: od brižnog prijema voća, preko kontrolisane fermentacije, do mirnog destilata koji drži aromu pod konac.
Viljamovka i Dunja su im najtraženije: viljamovka miriše na svežu krušku sa blagim cvetnim repom, dok dunja nosi toplinu, punu sredinu i dugačak finiš. Šljiva je pitka i sazrela taman koliko treba da bude „odmerena“, bez oštrih ivica.
Servirajte na 14-16 °C u tulipan čaši i dajte joj par minuta da se otvori. Uz Barabu lepo ide mladi kravlji sir, suvo voće ili keks od ovsa.
2. Hubert 1924 – Banatsko Veliko Selo (Kikinda)
View this post on Instagram
Banatsko Veliko Selo nekada se zvalo Hubert – otud ime brenda. Ova destilerija neguje porodičnu priču i male, pažljivo vođene serije.
Viljamovka je čista i „kruškolika“, Dunja ide na toplu mekoću, a Kajsija daje cvetno-voćni miris koji lepo „prianja“ za čašu.
Ako je na polici vidite etiketu sa oznakom „LUX“ – vredi probati, posebno za poklon.
3. Manastir Kovilj – mir, red i „po knjizi“
Kad zatreba kontinuitet i tradicija, Kovilj nikad ne omane. Šljiva im je oslonac – često blago odležana u hrastu, pa uz čvršći zalogaj daje ozbiljan, zaokružen utisak.
Dunja i Kajsija su mirne, uredne i vrlo čitljive u aromi, bez prenaglašenih tonova. Medovača je prijatna, naročito posle ručka kad se poželi nešto toplo i pitko.
4. DiBonis – subotički spoj vinarije i destilerije
DiBonis je lep primer kako vinarija i destilerija dišu zajedno. Imaju degustacioni centar i programe za posetioce, a u rakijskom delu širok „voćnjak“ etiketa: od Dunje i Jabuke, preko Lozovače napravljene od starih sorta grožđa, pa do radoznalih ljubimaca poput Maline. Stil je čist, voćno ekspresivan, sa modernom tehnološkom notom.
5. Destilerija Quzmyn – Kuzmin
Kad kročiš u destileriju Quzmyn na Fruškoj gori, odmah osetiš koliko pažnje i ljubavi ide u svaku flašu.
Imaju raznih rakija – šljivovicu koja te grli kao stari prijatelj, kajsiju što miriše na leto, dunja koja se smatra lekovitim voćem… ali mene je oduvek osvajala rakija od breskve.
Tri godine odležana, napravljena od ručno brane breskve iz berbe 2021, destilovana u bakarnom kazanu i odležana u inox barelu, prava je priča u flaši.
Kada je sipaš, osetiš sočnost voćnjaka, prirodnu boju i glatkoću koja te podseća na sunčane dane na Fruškoj gori.
Čista, bez dodataka, 40% alkohola – ali pije se lako, baš kao da sa svakom kapljicom deliš priču sa komšijom na terasi.
Kako probati – kratki „degustacioni protokol“
Degustacija u 5 koraka:
- Pogled: bistrina i boja (mlade voćne rakije su bezbojne, odležane dobiju zlatnu nijansu).
- Miris: zavrtite čašu kratko, pa dva kraća udisaja umesto jednog dubokog.
- Prvi gutljaj: samo ovlažiti usta; „pravi“ utisak daje drugi gutljaj.
- Tekstura: meka, uljasta ili oštrija? Obratite pažnju na sredinu i finiš.
- Usklađivanje: kajsija/dunja vole blage sireve i suvo voće; šljiva trpi jači zalogaj.
Temperatura, čaše i uz šta poslužiti
„Rakijska ruta“ po Vojvodini
Za vikend izlet složili smo tri jednostavne mini-rute. Vozite opušteno, planirajte unapred i držite se pravila: vozač ne pije.
- Severna Bačka: DiBonis (Subotica) → Baraba / Podrum Palić – ručak na salašu.
- Novi Sad i okolina: Manastir Kovilj → Sremski Karlovci (Živanović) – šetnja i kolač s medom.
- Banat: Hubert 1924 (Banatsko Veliko Selo) – obilazak Kikinde i okoline.
Checklista za kupovinu
- Proverite poreklo voća i način fermentacije (čista fermentacija = čist miris).
- Pitajte za seriju/šaržu i godinu (ako je naznačeno) – praktično za poklon.
- Za „voćniji“ profil birajte kajsiju/dunju; za klasičan, „ozbiljniji“ utisak – šljivu.
- Ako možete, probajte u destileriji pre kupovine.
Zaključak – pet čaša koje lepo predstavljaju ravnicu
Ova naša ponuda je odličan temelj za prave ljubitelje rakije.
Baraba se izdvaja urednom voćnošću i stilskim mirom, Hubert 1924 nosi onaj pravi banatski šmek i male, pažljivo vođene serije, Manastir Kovilj čuva tradiciju i rakije prave „po knjizi“, dok DiBonis oduševljava širinom ponude i lepim doživljajem degustacije.
I naravno, Quzmyn, sa svojim rakijama od jagode i breskve, donosi pravi voćni zagrljaj u svaku čašu.
Sve ove rakije traže polako ispijanje, razgovor i meru – baš onako kako to rade kod nas u Sremu, kad sunce lagano zalazi, a priča teče mirno i dugo.
Tako se čuva i zdravlje i običaj, a svaka sledeća čaša ima smisla.
Živeli i lagano, na vojvođanski način.
