Za uzgoj povrća nije potrebna velika bašta. Dovoljni su balkon, terasa, prozor sa dosta svetla ili manji deo dvorišta. Mnoge vrste povrća mogu uspešno da rastu u saksijama, pod uslovom da imaju dovoljno zemlje, vode i sunca.
Za početak su potrebne saksije odgovarajuće veličine, kvalitetna zemlja, rasad ili seme, tacne za višak vode i osnovni alat za sadnju. Žardinjere za terasu su odličan izbor za zelenu salatu, mladi luk, začinsko bilje i druge biljke sa plićim korenom.
Uzgoj povrća u posudama je jednostavan kada se biljke biraju prema prostoru i uslovima. Početnici ne treba da sade veliki broj različitih vrsta odjednom. Bolje je početi sa nekoliko biljaka koje se lako održavaju i brzo daju prve rezultate.
Koje povrće najbolje uspeva u saksijama?
Nisu sve biljke jednako pogodne za uzgoj u posudama. Najbolje prolaze vrste koje nemaju previše dubok koren ili mogu da se prilagode ograničenom prostoru.
Za početnike su dobar izbor sledeće biljke:
- zelena salata
- mladi luk
- rotkvice
- čeri paradajz
- paprika
- blitva
- rukola
- peršun
- bosiljak
- krastavac nižeg rasta
Salata, rukola i rotkvice brzo rastu i ne traže mnogo prostora. Paradajz i paprika zahtevaju veće saksije, više sunca i redovno zalivanje. Krastavac može uspevati u posudi ako ima oslonac uz koji će se penjati.
Kako izabrati odgovarajuću saksiju?
Veličina saksije direktno utiče na razvoj biljke. Mala posuda ograničava koren, brzo se suši i otežava pravilno zalivanje. Veća saksija zadržava vlagu duže i pruža više prostora za rast.
Za salatu, rukolu i rotkvice dovoljne su posude dubine oko 15 do 20 centimetara. Paprika traži saksiju od najmanje 20 do 30 litara. Paradajzu je potrebna još veća posuda, naročito kod sorti koje rastu u visinu.
Svaka saksija mora imati otvore na dnu. Voda ne sme da ostane zarobljena oko korena jer može izazvati truljenje. Ispod saksije može se postaviti tacna, ali višak vode treba redovno prosipati.
Koju zemlju koristiti za povrće u saksijama?
Obična baštenska zemlja često je preteška za saksije. Može da se sabije, zadržava previše vode i otežava razvoj korena. Bolji izbor je pripremljen supstrat za povrće ili univerzalna zemlja dobrog kvaliteta.
Zemlja treba da bude rastresita i propusna. U nju se može dodati malo komposta, perlita ili sitnog kokosovog vlakna. Takva mešavina bolje zadržava vlagu, ali istovremeno propušta višak vode.
Na dno saksije nije potrebno stavljati debeo sloj kamenja. Važnije je da posuda ima dovoljno otvora i da zemlja ne bude previše sabijena.
Koliko sunca je potrebno povrću?
Većini povrća potrebno je najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Paradajz, paprika i krastavac najbolje uspevaju na veoma svetlim mestima. Salata, blitva i začinsko bilje mogu podneti i nešto manje sunca.
Balkoni okrenuti ka jugu i zapadu obično dobijaju najviše svetlosti. Tokom veoma toplih dana biljke mogu trpeti zbog prejakog popodnevnog sunca. U takvim uslovima saksije treba pomeriti u delimičnu senku ili postaviti laganu zaštitu.
Biljke koje dobijaju premalo svetlosti često postaju tanke, izdužene i slabo rađaju. Pre sadnje treba pratiti koliko dugo sunce zaista pada na planirano mesto.
Sadnja semena i rasada
Povrće se može uzgajati direktno iz semena ili iz kupljenog rasada. Rasad je jednostavniji za početnike jer skraćuje vreme do berbe i smanjuje rizik od neuspešnog klijanja.
Salata, rotkvice, rukola i mladi luk mogu se sejati direktno u saksiju. Paradajz, paprika i krastavac lakše se uzgajaju iz gotovog rasada.
Prilikom sadnje koren treba pažljivo rasporediti, a zemlju blago pritisnuti oko biljke. Posle sadnje saksiju treba dobro zaliti. Biljka zatim nekoliko dana treba da bude zaštićena od jakog vetra i najjačeg sunca.
Kako pravilno zalivati povrće u saksijama?
Zemlja u saksijama suši se brže nego zemlja u bašti. Tokom leta zalivanje može biti potrebno svakog dana, a ponekad i dva puta dnevno kod manjih posuda.
Voda se sipa direktno na zemlju, polako i ravnomerno. Zalivanje je dovoljno kada voda počne da izlazi kroz otvore na dnu posude. Sledeće zalivanje treba obaviti kada se gornji sloj zemlje blago osuši.
Previše vode može biti jednako štetno kao i premalo. Stalno mokra zemlja ostavlja koren bez vazduha. Uvenuli listovi ne znače uvek da biljci nedostaje voda. Ponekad su znak prekomernog zalivanja.
Najbolje vreme za zalivanje
Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru. Zemlja tada može da upije vodu pre nego što nastupi najveća vrućina. Zalivanje uveče je moguće, ali listovi ne treba da ostanu mokri tokom noći.
Prihrana povrća u saksijama
Biljke u saksijama imaju ograničenu količinu zemlje. Hranljive materije se vremenom troše i ispiraju zalivanjem. Zbog toga je povremena prihrana važna.
Tečno đubrivo za povrće može se koristiti prema uputstvu proizvođača. Paradajz i paprika traže više hranljivih materija kada počnu da formiraju cvetove i plodove. Salata i začinsko bilje traže blažu prihranu.
Previše đubriva može oštetiti koren i izazvati preteran rast listova bez dovoljno plodova. Preporučena količina ne treba da se povećava u nadi da će biljka brže rasti.
Kako gajiti paradajz u saksiji?
Paradajz je jedna od najpopularnijih biljaka za terasu. Za početnike su najpraktičnije čeri i niske sorte. Potrebna im je velika saksija, sunčano mesto i oslonac.
Jedna biljka paradajza sadi se u jednu veću posudu. Previše biljaka u istoj saksiji dovodi do borbe za vodu i hranljive materije. Visoke sorte treba vezivati za štap ili odgovarajuću mrežu.
Paradajz treba zalivati ravnomerno. Velike promene između suve i potpuno natopljene zemlje mogu izazvati pucanje plodova. Donje listove koji dodiruju zemlju treba ukloniti.
Kako gajiti papriku u saksiji?
Paprika voli toplotu i mnogo svetlosti. Potrebna joj je posuda sa dovoljno prostora za koren. Jedna biljka se obično sadi u jednu saksiju.
Zemlja treba da ostane blago vlažna, ali ne mokra. Paprika sporije raste od salate i rotkvica, pa zahteva više strpljenja. Tokom cvetanja i formiranja plodova korisna je redovna, umerena prihrana.
Na vetrovitim terasama biljci može biti potreban oslonac. Teži plodovi mogu saviti ili polomiti tanke grane.
Kako gajiti salatu i rukolu?
Salata i rukola pogodne su za plitke saksije i duže žardinjere. Mogu se sejati u više navrata kako bi sveži listovi bili dostupni tokom dužeg perioda.
Seme ne treba sejati previše gusto. Kada biljke niknu, slabije primerke treba prorediti. Tako preostale biljke dobijaju više prostora i vazduha.
Listovi se mogu brati postepeno. Spoljašnji listovi se seku prvi, a sredina biljke ostaje da nastavi rast. Tokom velikih vrućina salata brže odlazi u cvet, pa joj više odgovara proleće ili rana jesen.
Zaštita biljaka od vetra i jakog sunca
Terase na višim spratovima često su izložene jakom vetru. Vetar brzo isušuje zemlju, lomi stabljike i može prevrnuti lake saksije.
Veće posude treba postaviti uz zid ili ogradu. Visoke biljke treba vezati. Lakše saksije mogu se smestiti u stabilnije spoljne posude.
Tokom toplotnog talasa crne i tamne saksije mogu se veoma zagrejati. Koren tada trpi visoku temperaturu. Svetlije posude, zaštitne obloge i privremena senka mogu pomoći.
Mala terasa može dati dobar rod
Uzgoj povrća u saksijama ne zahteva veliko iskustvo. Dobar početak čine odgovarajuća posuda, kvalitetna zemlja, dovoljno svetla i redovno zalivanje.
Najbolje je početi sa salatom, začinskim biljem, čeri paradajzom ili paprikom. Posle prve uspešne sezone lako se mogu dodati nove biljke i veći broj saksija.
I mali balkon može postati koristan prostor za proizvodnju svežeg povrća. Važno je pratiti biljke, reagovati na promene i prilagoditi negu vremenskim uslovima.
