Srpska pravoslavna crkva u subotu 12. oktobra 2024. obeležava Miholjdan, dan kada se slavi Sveti Kirijak Otšelnik. Iako manje zastupljen od Svetog Nikole ili Đurđevdana, ovaj dan je na radost mnogim pravoslavnim vernicima.
Ko je bio Sveti Kirijak Otšelnik?
Prepodobni Kirijak, rođen devetom veku u Korintu, sina prezvitera Jovana, od malih nogu pokazivao je predanost Bogu, posvetivši se čitanju Svetog Pisma.
U mlađim danima, on se odlučio da otputuje u Jerusalim kako bi služio Bogu, odajući se monaškom životu. U Jerusalimu, po uputstvu episkopa Anastasija, upoznaje monaha Evstorgija, koji ga usmerava na monaški put. Kirijak razvija duhovnost i usvaja striktne monaške discipline.
Nakon nekog vremena, Kirijak odlazi u lavru Svetog Jevtimija, gde dobija shimu i upoznaje Svetog Gerasima. Za vreme boravka u manastiru, Kirijak se posvećuje molitvi i službi, a posle smrti Jevtimija vraća se u lavru. U Sukijskom manastiru, gde postaje kanonar, pokazuje veliku posvećenost i dobrotu prema svima.
Kada su na kraju uočene nestašice hrane, Kirijak, navodeći svoje verovanje u Božju providnost, hranio se gorkim zeljem, koje je Bog činio slatkim. Kada su mu prinosili bolesnike, isceljivao ih je molitvom. Nakon nekoliko godina, odlazi u pustinju Susakim, gde provodi vreme u potpunom usamljeništvu i molitvi.
U tom periodu, Sveti Kirijak se borio protiv jeresi Origena, koristeći molitvu i razgovore da bi usmeravao druge ka pravoslavlju. Njegova dobra dela i molitvena postojanost privlačili su mnoge, a on je ostajao skroman, izbegavajući slavu.
Pošto se povukao u pustinju, proveo je tamo osam godina, činio čudesa i nastavljao svoj anđelski život, ostvarujući vezu s Bogom kroz molitvu i podvižništvo. Iako su mnogi dolazili k njemu, Kirijak je ostajao veran svojoj usamljeničkoj prirodi. Kada su oci manastira upitali za njegovo prisustvo, verovali su da će im on doneti blagoslov i odbranu od opasnosti.
Na kraju, život Svetog Kirijaka koji je doživeo čak 109 godina obeležen je dubokom verom, služenjem Bogu i životom u usamljeništvu, što ga je učinilo uglednim podvižnikom u pravoslavnoj tradiciji.
Kako se slavi Miholjdan?
Pravoslavni vernici koji slave Svetog Kirijaka, iliti Miholjdan, obavezno mese slavsku pogaču (ili kako se kod nas kaže kolač), kuvaju žito i pripreme vino i sveću.
Kod nas u Sremu, običaj je da svešetnik dođe u dom da osvešta kuću. Tom prilikom se lomi kolač koji se kasnije služi gostima. Sveća se ne gasi dok poslednji gost ne ode.
Nakon Velike Gospojine u avgustu, Miholjdanom se započinje sezona jesenjih slava. Za njom sledi Sveta Petka, Sveti Luka, a onda i Sveti Arhanđel, Sveti Nikola od čestih slava, a tu su i Tomindan, Srđevdan, Đurđic…
Šta se sprema?
Gosti se dočekuju sa vinom i žitom. Tradicinalno se služi predjelo, domaća supa ili čorba, sarma, pečenje, i na kraju kolači. U nas Srba, preterivanje u hrani je skoro pa podrazumevano, pa se na slavskim trpezama nalaze razna predjela, salate (bez ruske salate nema slave), mnogo vrsta kolača i torte.
U Sremu, u selima, još uvek postoje lokalni romski orkestri koji tačno znaju koja kuća slavi kog sveca, pa dođu uveče da sviraju i zabave goste.
Narodna verovanja vezana za Miholjdan
Za Miholjdan se veruje da označava pravi početak jeseni, i da se svi poslovi van kuće koji ne mogu čekati zimu, moraju završiti ovog dana. Veruje se da su glodari osuđeni na propast ako su zakasnili sa pripremama za zimu.
Ne valja raditi nikakve kućne poslove, poput čišćenja i pranja na ovaj dan, ali se zimnica treba spremati, ako to već niste obavili.
Ako ste rođeni na ovaj dan, veruje se veoma talentovani i nadareni, i da ćete imati srećan život.
U narodu se često kaže i Mioljdan. Ovoga dana se u Valjevu i okolini odžavaju crkveni sabori i vašari, a mnoga sela imaju Svetog Kirijaka kao seosku slavu.
Šta je to Miholjsko leto?
Toplo vreme oko 12. oktobra poznato je i kao Miholjsko leto. Ovo podrazumeva da su vremenske prilike sličnije proleću nego jeseni, što ih čini neobičnim za ovo doba godine. Meteorolozi najavljuju da nas i ove godine očekuje pravo Miholjsko leto, čemu već sada svedočimo.
