Srem kroz znane i neznane priče

Davno sam rešio životnu dilemu,
Svoju sreću naš´o sam u Sremu...

Preko Fruške Gore, uz reke Dunav, Savu i Bosut, preko
plodnih polja i vinograda nalazi se biser Vojvodine, divni Srem.

supa sa knedlama i rezancima

Čuvamo srcem recepte naših baka, redovno ih se setimo punih stomaka.

Hrabri Sremci boje se samo jednog neprijatelja, a to je glad. Od fruštuka, ručka pa do večere,
valja se privatiti nečeg.

Posle ručka zna se šta sledi, predkućom da se malo posedi...

Odkako je sveta, običaj je da se posle ručka u ladovini predkućom sedi sa ukućanima i komšijama i divani. O čemu? Pa vid’te dole…
bakice na klupi

Moj babo taljige za put sprema,
videću lepote moga Srema...

Ne treba se 'aljine od nošnje stideti, lepoj snaši ćeš se i taki svideti...

Tradiciju treba čuvati, igre igrati i pesme pevati da ne odu u zaborav.

nošnja sremačka

Ja ne mogu zamisliti Srem,
bez grožđa i vina u njem'...