Reprezentacija Srema na EURO 2024

Srbija protiv Danske večeras u 21h igra svoj odlučujući meč u okviru C grupe na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Danci su favoriti s obzirom na poslednja tri meča protiv Srbije. To potvrđuju kladionice, te  je kvota na pobedu Danske 2.35, dok se pobeda Srbije kotira na 3.35. Za nerešen rezultat iznosi 3.40. Prenos meča Srbije i Danske biće na RTS-u i Areni 1.

A kako vam zvuči zamišljena reprezentacija Srema i da li bi se ona mogla suprotstaviti Danskoj?

Dok uzbuđenje raste, mi smo se malo zaigrali. Valjda kako bismo skinuli tremu koju svaki pravi navijač oseća, bar koliko i fudbaleri. Pomislili kako bi izgledala reprezentacija Srbije koju bi činili samo igrači rođeni na geografskoj teritoriji Srema.

Računali smo igrače koji su u vreme kada je Srbija postala samostalna država 2006. bili aktivni, pa sve do danas. Držaćemo se Piksijeve taktike sa tri odbrambena igrača pozadi. Za svaku liniju (golmani, odbrana, sredina i napad) dodaćemo po jednog rezervnog igrača.

Reprezentacija Srema – Sastav

Golmani

Odlučili smo se za samo dvojicu, s obzirom da nećemo imati rezervne igrače, već navodimo samo prvu postavu.

Aleksandar Kirovski

Kira. Pravi Zemunac, gde je i počeo karijeru. U srpskoligaškoj konkurenciji dobrim odbranama skrenuo pažnju na sebe. Usledio je poziv Crvene zvezde, za koju je potpisao u junu 2011. godine. Tokom dve sezone u crveno-belom dresu bio je rezerva Bobanu Bajkoviću i odigrao je samo sedam utakmica (dve u prvenstvu i pet u kupu). Bio je deo tima koji je osvojio Kup Srbije 2012. godine.

Nakon Zvezde se vratio u Zemun gde je ponovo bio standardan. Po izboru novinara Sportskog žurnala bio je najbolji golman Prve lige Srbije u sezoni 2016/17. U junu 2017. godine prelazi u ekipu Čukaričkog, gde je odigrao 20 utakmica u Superligi Srbije, da bi u junu 2018. na poziv Darka Pančeva otišao u Vardar, gde ipak nije dobio priliku da debituje tokom prvog dela sezone 2018/19.

U februaru 2019. godine prelazi u Budućnost iz Dobanovaca. Nakon polusezone u ekipi iz Dobanovaca, u julu 2019. prelazi u Žarkovo. ALi, karijeru, kao pravi Sremac, završava u Dobanovcima usled učestalih problema sa povredama i operacije kičmenog stuba, okončao je profesionalnu karijeru u proleće 2020.

Sigurni smo da bi u svojim najboljim godinama začarao gol i frustrirao Dance. On bi nam na golu bio prvi izbor u ovom sastavu.

Izmena: Radovan Radaković

Zemunac (samim tim i Sremac), rodio se 6. februara 1971. godine. Branio je mreže Zemuna, Obilića, BSK-a iz Batajnice, čačanskog Borca, Standarda iz Liježa i FK Liježa (Belgija), kragujevačkog Radničkog, beogradskog Partizana, austrijskog Šturma, Voždovca i lazarevačke Kolubare.

Najbolje trenutke karijere doživeo je u dresu Partizana.

Sa „crno-belima“ je dva puta bio šampion (2002, 2003) i jednom pobednik Kupa Jugoslavije (2001). Od 2004. je bio prvotimac austrijskog Šturma iz Graca, da bi se 2006. vratio u domovinu i ponovo obukao dres FK Zemun, a kasnije je branio i za FK Voždovac i Kolubaru iz Lazarevca.

Branio je za Jugoslaviju u vreme kada su veliki rezultati i dalje bili u bliskoj prošlosti. Dva puta je bio na golu reprezentacije Jugoslavije (2001), oba puta u kvalifikacijama za SP 2002. – protiv Rusije u Moskvi (1:1) i protiv Farskih Ostrva (6:0) u Beogradu.

Karijeru je završio 2008. godine u Voždovcu. Englezima ne bi bilo lako da je ovaj momak svoje najbolje godine i formu prelio u 2024. godinu. Među stativama bi bio rezervni golman u ovom odabiru.

Nažalost, premlad je preminuo je od raka stomaka, 25. septembra 2022. godine.

Odbrana

Odbrana Srema, po našem skromnom mišljenju, bolja je nego trenutna prva odbrambena postava Srbije. Tri igrača pozadi za koje smo se odlučili ostavili su dubok trag u fudbalu. a jedan od njih je bio najbolji bek sveta!

Aleksandar Kolarov

Iz Vojke, sela kod Stare Pazove. Strelac spektakularnog gola protiv Kostarike 2018. godine na svetskom prvenstvu. Kao klinac vežbao je na seoskim terenima, gde je podešavao svoju levicu. Pokrivao je poziciju levog beka, kao i centralnog u kasnijem delu karijere. Mogao je da pokriva i levo krilo. Bio je standardni reprezentativac Srbije od 2008. do 2020. i u tom periodu je igrao na dva Svetska prvenstva. Ukupno 94 utakmice za nacionalni tim.

Započeo je profesionalnu fudbalsku karijeru u Čukaričkom, gde je igrao od 2004. do 2006. godine. Nakon toga, prešao je u OFK Beograd, gde je nastavio da impresionira svojom igrom. Godine 2007, Kolarov se preselio u Italiju, i tri godine igrao za Lacio. Osvojio je tada kup i Superkup. Njegova naredna destinacija bila je engleska Premier liga, gde je 2010. godine potpisao za Manchester City, s kojim je osvojio nekoliko titula, uključujući dve titule prvaka Engleske.

Karijeru je nastavio u Italiji, prvo u Romi od 2017. do 2020. godine, a potom u Interu, gde je završio svoju profesionalnu karijeru 2021. godine. Igrač kakav je Sremu protiv Engleza i te kako potreban.

Da li ste znali da je Kolarov talentovani gitarista. Često svira svojim prijateljima u slobodno vreme.

Izmena: Milivoje Ćirković

Rođen 14. aprila 1977. godine u Novoj Pazovi. Odbrambenog igrača, veoma brz u svoje vreme.

Karijeru je počeo u Radničkom iz Nove Pazove, a zatim je igrao za Budućnost Valjevo i Milicionar. 1999. godine je prešao u Partizan, gde je proveo najveći deo svoje karijere. Sa Partizanom je osvojio tri titule prvaka Prve lige Srbije i Crne Gore (2001/02, 2002/03, 2004/05) i jedan Kup Jugoslavije (2000/01).

Ćirković je bio poznat po svom herojskom golu sa penala protiv Njukazla u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2003/04., koji je Partizanu doneo pobedu i plasman u grupnu fazu takmičenja. Bio je poznat po borbenom duhu i hrabroj igri, ali ga je karijera često kočila povrede.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je četiri utakmice, a za reprezentaciju Srbije i Crne Gore pet utakmica. Karijeru je završio 2010. godine u Partizanu.

Bane Ivanović

Pravi Sremac, iz Morovića. Legenda Čelzija. Rođen je 22. februara 1984. godine u Sremskoj Mitrovici. Karijeru je započeo u Sremu, a potom je prešao u OFK Beograd, gde je pokazao izvanredan talenat. Nakon toga, 2006. godine, Ivanović je potpisao za Lokomotivu iz Moskve, gde se istakao kao jedan od najboljih defanzivaca. Godine 2008. prelazi u Čelsi i ubrzo postaje ključni igrač. Osvojio je tri Premijer lige i Ligu šampiona 2012. godine.

Tokom osam godina provedenih u Čelsiju, bio je poznat po svojoj snazi, odbrambenim sposobnostima i važnim golovima. Jedno vreme važio je za najboljeg beka sveta. Godine 2017. Ivanović se vratio u Rusiju, i sa Zenitom osvojiio nekoliko titula. Reprezentativnu karijeru je započeo 2005. godine, a igrao je na dva Svetska prvenstva. Upamćen je kao jedan od najboljih srpskih fudbalera svoje generacije.

Posle uspešne karijere u Zenitu, 2020. godine se vratio u Englesku, gde je kratko igrao za VBA pre nego što je završio karijeru. Teren u Sremskoj Mitrovici danas nosi njegovo ime, u čast njegovih postignuća i doprinosa fudbalu.

Igor Đurić

Iz Inđije je. Igrao je za mlađe kategorije FK Inđije i FK Sremske Mitrovice, kao i Partizana, pre nego što je otišao u Vojvodinu. Dobrim igrama u Voši, dobio poziv za reprezentaciju kod Radomira Antića. Nakon toga prelazi u Herenven.

Igrao je kao centralni bek igrao za mlađe kategorije FK Inđije, a karijeru je nastavio prvom timu tog kluba, kao i u Partizanu. Kao senior karijeru je započeo u FK Sremu. Kasnije je igrao za Vojvodinu, holandski Herenven, te za klubove u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Turskoj.

Najveći deo svoje karijere proveo je u Vojvodini, gde je igrao u dva navrata. Igrao je i za reprezentaciju Srbije kod Radomira Antića, zabeleživši četiri nastupa između 2008. i 2009. godine. Tokom karijere, Đurić je osvojio drugo mesto u Kupu Srbije sa Vojvodinom i bio vicešampion u Johan Cruyff Shield-u sa Herenvenom.

Nakon završetka igračke karijere, Đurić je bio asistent trenera u FK Cement Beočin.

Da je sada 2008. godina, dostojno bi nosio dres reprezentacije Srema u pokušaju da sačuva poslednji bedem od naleta kapitena Harija Kejna. Mi mislimo sa razlogom da je to najkrhkiji deo srpskog tima, i Đurić bi svakako pomogao protiv Danaca.

Vezni red

Sasvim solidna imena, bez velikih zvezda, ali pravi pouzdani igrači. Vredni i požrtvovani. Ako bi se uklopili kao tim, Englezima danas ne bi bilo lako da probiju ove momke. Nađ i Milijaš bi u ovoj postavci bili zadnji vezni, kao ispomoć odbrani i spona sa ofanzivnim delom tima. Krenimo redom.

Albert Nađ

Rođeni Zemunac, doskorašnji šef stručnog štaba FK Partizan. Najiskusniji u ovoj postavi. Za beogradski Partizan je nastupao u dva navrata, od 1992. do 1996, pa posle perioda provedenog u Španiji, vratio se u matični klub 2002. i već 2003. je sa „crno-belima” izborio plasman u Ligu šampiona. Odigrao je ukupno 406 utakmica u crno-belom dresu i postigao 33 gola. Sa Partizanom osvojio je pet titula prvaka i jedan trofej u Kupu Jugoslavije.

Pored Partizana u Srbiji je igrao još za Čukarički, a u inostranstvu je nastupao za španske klubove Real Betis (1996–98), Ovijedo (1998–2002) i Elče (2001), kao i za ruski Rostov (2007). Za reprezentaciju SRJ / SCG je odigrao 45 utakmica i postigao tri gola. Sa nacionalnim timom je igrao na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji kao i na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj.

Nađ je bio poznat kao „radilica“, neko ko je na terenu davao poslednji atom snage. Svojevremeno je i Dejvida Bekama stavio u „džep“.

Poznat po tome što je u mladosti voleo da igra fudbal u podrumu jedne stare zgrade u Zemunu, koju su njegovi prijatelji i on zvali „Zemunica“.

Miloš Jojić

Jednom prilikom Jirgen Klop mi je rekao da je Željko Buvač mozak tima, a on samo stomak.

Prve fudbalske korake napravio u Jedinstvu iz Stare Pazove, gde je i zapažen njegov talenat, pa se već sa 11 godina pridružio beogradskom Partizanu. Profesionalni ugovor sa Partizanom je potpisao 24. januara 2012. zajedno sa Milošem Ostojićem. Ostao je na pozajmici u Teleoptiku do kraja sezone 2011/12.
Miloš Jojić je u januaru 2014. potpisao četvoroipogodišnji ugovor sa Borusijom iz Dortmunda, a na svom debiju je postigao najbrži gol u istoriji Bundeslige.

Sa Borusijom je osvojio nemački Superkup 2014. godine. U julu 2015. prešao je u Keln, gde je igrao tri sezone, ali je klub napustio nakon ispadanja u drugu ligu. U julu 2018. potpisao je ugovor sa Istanbul Bašakšehirom, ali nakon kratke pozajmice u austrijski Volfsberger, vratio se u Partizan u oktobru 2020. godine.

Početkom 2023. Jojić je potpisao ugovor sa letonskim klubom Riga. Za Srbiju je odigrao pet utakmica. Pamte ga, inače, po golu Zvezdi u večitom derbiju.

Predrag Kodžo

Ovo ime će iznenaditi samo one koji ne prati dublje srpski fudbal. Slovi za poslednjeg majstora inđijskog fudbala. Svojevremeno kapiten Inđije, sigurno u top 5 najpoznatijih igrač iz Srema, živa fudbalska legenda. Odbio je Zvezdu i Partizan, te celu karijeru proveo u ČSK Čelarevu i u Inđiji. Poznat po svojoj korpulentnoj građi, vrhunskoj tehnici na lopti.

Legenda kaže da je Predrag Kodžo posle jedne utakmice u Inđiji popio 18 piva i u narednom kolu postigao het-trik. Spoljnom je radio šta hoće. Bilo mu je nemoguće uzeti loptu, pravi majstor. Banjac iz Državnog posla (Čvarkov) priča kod Ivana Ivanovića kako je to najbolji igrač kojeg je gledao.

Onima koji su imali tu sreću da ga vide na terenu ili upoznaju privatno, ne treba objašnjavati zbog čega je to tako, a onima koji veličinu i značaj nekog fudbalera sameravaju samo po klubovima u kojima je igrao i gledaju kroz prizmu novca koji je tokom karijere zaradio, fudbal kao najvažnija sporedna stvar na svetu uopšte nije ni jasan.

Nenad Milijaš

Zemunac od čijeg udarca su se bojali i najbolji golmani. Karijeru je počeo u ekipi Zemuna da bi u januaru 2006. prešao u Crvenu zvezdu. Sa crveno-belima je u naredne tri i po sezone osvojio dve duple krune. Od 2009. do 2012. je igrao u engleskoj Premijer ligi za Vulverhempton da bi se 2012. vratio u Crvenu zvezdu.

U svom drugom mandatu u klubu je osvojio još jednu titulu prvaka Srbije. Od 2014. do 2016. je igrao u Turskoj i Kini da bi se onda vratio u Zvezdu i do kraja karijere 2019. godine osvojio još dve titule.

Za reprezentaciju Srbije je igrao od 2008. do 2011. godine i u tom periodu je odigrao 25 utakmica uz četiri postignuta gola. Bio je učesnik Svetskog prvenstva 2010. u Južnoj Africi.

Mihajlo Banjac

Srpski fudbaler i Sremac, rođen 1999. godine. Igra na poziciji ofanzivnog veziste. Karijeru je započeo u FK Inđija, gde je stekao reputaciju kao perspektivan igrač, doprinoseći uspesima kluba u Prvoj ligi Srbije. Nakon toga, pokazao je interesovanje za prelazak u Crvenu zvezdu, ali pregovori nisu bili uspešni.

Banjac je takođe igrao za FK TSC Bačka Topola, gde je nastavio da impresionira svojom igrom i postizanjem golova.

Da li ste znali da je njegov otac, Bojan Banjac, igrao za Lil, a u mlađim kategorijama Monaka trenirao ga je čuveni Arsen Venger?

Miralem Sulejmani

Odrastao u Batajnici. Igrao je na poziciji krila, a bio je poznat po izvanrednoj brzini i tehnici. Počeo je u Partizanu, a 2008. prelazi u Herenven, gde postaje jedan od najboljih igrača lige. Godinu dana kasnije, potpisao je za Ajaks za tada rekordnu sumu za holandski fudbal – 16 miliona evra, postavši najskuplji igrač u istoriji kluba.

Sulejmani je takođe igrao za Benfiku u Portugalu, gde je bio deo tima koji je osvojio više titula.

Da li ste znali da je Sulejmani prvi srpski igrač koji je u Ligi šampiona nastupao sa 4 različita kluba?

Tokom svoje karijere, osvojio je više od deset nacionalnih i međunarodnih trofeja. Navijači su ga voleli zbog spektaluranih golova iz daljine.

Izmena: Miloš Bosančić

Rođen 22. maja 1988. godine u Rumi. Pouzdan vezni igrač. Karijeru je započeo je u omladinskom timu Partizana, gde je brzo pokazao svoj talenat. Debitovao je za Teleoptik u seniorskom fudbalu. Igrao je za više domaćih i inostranih klubova, uključujući Crvenu zvezdu, OFK Beograd, i češki Slovan Liberec, gde je osvojio titulu prvaka Češke.

Takođe je igrao egzotičnim destinacijama, poput Tajlanda, kao i u Azerbejdžanu i Kini. Bosančić se vratio u Srbiju 2019. godine, kada je potpisao za Voždovac, a kasnije je igrao za Rad.

Tokom 2020. godine prešao je Kačer iz Belanovice. U julu 2023. godine potpisao je za Hajduk iz Beške, člana Vojvođanske lige Jug. Odigrao je 12 utakmica za selekciju SCG do 17 godina, 11 za Srbiju do 19 godina, i 10 za Srbiju do 21 godine

Napad

Jedan jedini, najbolji. Smiren, staložen, agresivan, spreman da „pogine“ za Srbiju, i reprezentaciju Srema. Dušan Vlahović!

Dušan Vlahović

Trenutno uzdanica Juventusa i Srbije. Možda naš najbolji napadač u 21. veku. Fudbalom je počeo da se bavi u školi fudbala Altina iz Zemuna. Kasnije je proveo tri meseca u OFK Beogradu, a jednu utakmicu je odigrao i za pionire Crvene zvezde. Tokom 2014. godine dolazi u Partizan, gde je postao najmlađi seniorski igrač u istoriji kluba koji je postigao prvi gol. Istakao se kao talentovan napadač, što je privuklo pažnju evropskih klubova.

Godine 2018. prešao je u Fiorentinu, gde je brzo postao ključni igrač, zaluđujući navijače svojim golovima i nastupima u Seriji A. Juventus ga je u januaru 2022. godine ugrabio ispred brojnih veliih klubova koji su ga želeli.

Na reprezentativnom nivou, Vlahović je debitovao za Srbiju u oktobru 2020. godine i od tada glavni napad Srbije (uz neizostavnog Aleksandra Mitrovića), učestvujući u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i Svetsko prvenstvo. Za Srbiju je do sada na 25 utakmica postigao 13 golova.

Izmena: Brana Ilić

Iz Golubinaca. Rođen je 1985. godine i svoju profesionalnu karijeru započeo je u FK Zemun, gde je brzo pokazao svoj talent. Igrao je za brojne klubove, uključujući Partizan i Vojvodinu, a okušao se i u inostranstvu, nastupajući za ekipe iz Grčke i Kazahstana. Poznat je po energičnoj igri i velikoj borbenosti.

Za reprezentaciju Srbije debitovao 3. juna 2011. na prijateljskom susretu protiv Južne Koreje (1:2) u Seulu. To mu je bio jedini meč za Srbiju.
U rezervni sastav ušao bi Dejan Dražić (odrastao u Sremu, prve fudbalske korake napravio u Teleoptiku), Darko Lemajić, Brana Ilić, Bojan Kovačević, Vladan Milosavljev, Dejan Georgijević, Bojan Dubajić, Milan Bubalo…

Sigurni smo da bi ova reprezentacija Srema bila veoma težak ispit za Dance. Šta vi kažete?