Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina, praznik je poznat i poštovan širom hrišćanskog sveta, pa i kod nas. Ubraja se u jedan od najvećih praznika posvećen Bogorodici – spada u red Bogorodičinih praznika.
Posvećen je uspomeni na njenu smrt i vaznesenje na nebo. Sam praznik Velika Gospojina praznuje se 15. avgusta po julijanskom, a 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru.
Prethoduje mu dvonedeljni post, koji spada u jedan od najkraćih, ali najstrožijih postova. Od ponedeljka do petka se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se jede samo na Preobraženje Gospodnje. Post se završava na sam dan praznika, sa razlikom ove godine, jer Uspenje Presvete Bogorodice pada u sredu, pa se posti na ribi.
Istorijski i duhovni značaj Velike Gospojine
Prema predanju, Presveta Bogorodica je živela dosta dugo nakon Vaznesenja svog Sina, Isusa Hrista. Tokom svog zemaljskog života koji je provela na Sionu u Jerusalimu, u domu Sv. Jovana Bogoslova, pomagala je apostolima u širenju Božje reči.
Provodila je svoje dane u molitvi i obilaženju mesta koja su je podsećala na događaje i velika dela svoga Sina – Golgotu, Vitlajem… Posebno na Jeleonskoj Gori, gde je molila Boga da je uzme k’ sebi.
Za njenog života posetila je Ignjatija Bogonosca, Lazara Četvorodnevnog i Svetu Goru koju je blagoslovila.
Ova molitvena posvećenost i predanost Bogu, učinila je Bogorodicu uzorom i duhovnom majkom svim vernicima.
Na dan njenog upokojenja, Bogorodici se javio arhangel Gavrilo, najavljujući joj da će kroz tri dana biti uznesena na nebo, i dao joj je palminu granu, koja će se nositi na njenom sprovodu.
Njen poslednji trenutak bio je ispunjen radošću i željom da još jednom vidi sve apostole. Gospod joj je ispunio tu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, sabrali su se u domu Jovanovom na Sionu. Ona ih je utešila i ohrabrila, i bez muke i bola, predala svoj duh Bogu.
Nakon njenog upokojenja, telo su joj preneli apostoli, na rukama, u Getsimanski vrt, u grobnicu njenih roditelja, Svetih Joakima i Ane. Prilikom sahrane, dogodila su se brojna čuda, uključujući i isceljenje jevrejskog sveštenika.
Sveštenik je pokušao da prevrne kovčeg Presvete bogorodice i anđeo Gospodnji mu odseče ruke. Poverovao je u Gospoda Isusa Hrista, i bi izlečen uz apostolsku pomoć.
Proslava Velike Gospojine
U mnogim delovima Srbije, Velika Gospojina se proslavlja kao slava mnogih crkava i manastira. Praznik okuplja vernike na liturgijama i molitvama, a posle dvonedeljnog posta mnogi se pričešćuju.
Jedan od najpoznatijih običaja je organizovanje narodnih sabora i vašara, koji imaju dugu tradiciju. U Beogradu, manastir Rakovica je poznat po svojoj proslavi Velike Gospojine, dok gradovi kao što su Pirot i Barajevo slave ovaj dan kao svoju slavu.
Takođe po svojoj proslavi poznat je manastir Krupa u Hrvatskoj, koji na ovaj dan okuplja vernike koji dođu čak iz inostranstva, da uznesu zajedno svoje molitve i proslave praznik.
Čudo u Kefaloniji – Bogorodičine zmije
U južnoj Kefaloniji, u Grčkoj, u selu Markopoulo svake godine dešava se čudesan događaj. U Uspenskoj crkvi pojavljuju se zmije od 6. do 15. avgusta.
Bogorodičine zmije koje su sive i tanke, baršunaste kože, sa krstićem na glavi i na vrhu jezika, su bezopasne i mirne, puze po crkvi, koja ih bude puna, posebno oko Bogorodičine ikone. Ljudi ih uzimaju u ruke kao blagoslov i svedoče o tome da su toplokrvne.
Ne zna se odakle se stvore, niti odakle izađu, ali odlaze 15. avgusta. Njihov dolazak stanovnici su povezali sa Bogorodičinom čudesnom ikonom.
Hram Uspenja Presvete Bogorodice je izgrađen tako što su posle plamena u kojem je izgorelo drvo do dna, na njenom korenu, meštani koji su potrčali da gase šumu, pronašli Ikonu Presvete Bogorodice koju nije vatra ni dodirnula.
Ikonu su u par navrata prenosili u seosku crkvu, ali je nekim čudom uvek završavala kod drveta. Posmatrajući dešavanja, poverovali su i odlučili da tu sagrade crkvu, jer je to bilo po Bogorodičinoj želji.
Sagrađen je kasnije ženski manastir, čije su se monahinje brinule o ikoni.
Prilikom napada gusara na selo u nameri da opljačkaju manastir, monahinje su molile Bogorodicu za zaštitu. Ostrvo je bilo prepuno zmija što je gusare sprečilo.
Od tada se zmije pojavljuju svake godine sa izuzetkom 1940. godine kad je bio Drugi svetski rat i 1953. god kada je bio zemljotres. Veruje se da kad se zmije ne pojave da će se desiti nesto loše.
Ikona Velike Gospojine
Ikonografija Velike Gospojine predstavlja Presvetu Bogorodicu na odru sa prekrštenim rukama, okruženu apostolima i hrišćanskim piscima Sv. Dionisijem Areopagitom, Timotejem i Irotejem.
Uz Bogorodičine noge nalaze se Sv.Petar, sa kadionicom, a uz glavu Sv. Apostoli Pavle i Jovan. Ostali Apostoli su uz odar.
Iznad nje, Isus Hristos drži njenu dušu u vidu deteta, okružen svetlom i anđelima. Ova ikona simbolizuje Hristovo prihvatanje duše svoje majke na nebo i njeno uzdizanje u večnu slavu.
Tropar (glas 1):
„V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati sušči života, i molitvami tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.“
Molitva Presvetoj Bogorodici
„Carice moja Predobra, Nado moja Bogorodice, Pribežište sirotih, Zaštitnice stranih i nevoljnih, Pokroviteljko uvređenih – vidiš moju bedu, vidiš moju muku, pomozi mi kao nejakom, nahrani me kao stranca: greh moj znaš, oprosti ga po volji Tvojoj, jer nemam druge pomoći osim Tebe, ni druge Zaštitnice, ni bolje Utešiteljke osim Tebe, o Bogomati, da me sačuvaš i zaštitiš u sve vekove. Amin.“
Velika Gospojina običaji i narodna verovanja
Kao i za ostale crkvene praznike kod Srba, poput Preobraženja Gospodnjeg, narodna verovanja i običaji igraju važnu ulogu u očuvanju ovog prazničnog dana. Praznik Velike Gospojine slavi sa ljubavlju i velikim poštovanjem.
- Jedno od najpoznatijih verovanja je da biljke i trave ubrane na ovaj dan imaju posebna lekovita svojstva.
- Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.
- Bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom, posebno je važan. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
- Običaji vezani za vodu takođe su prisutni na ovaj dan. Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
- Takođe se veruje da jaja prikupljena u ovom periodu imaju izuzetnu svežinu i kvalitet, te se dugo mogu čuvati.
Verovanje kaže da u periodu između Velike i Male Gospojine, koja se proslavlja 21. septembra, treba obaviti neka svečanost zahvalnosti Bogorodici, za koju smatraju da je zaštitnica žena tj. majki, i dece. Zahvalnost za rađanje dece, plodnost i rodnost zemlje, kao i stoke.
Period između dve Gospojine naziva se Međudnevnica, Međugospojinci ili period prelaza.
Praznik za jačanje vere i duhovno osnaženje
Velika Gospojina je praznik koji ima duboko duhovno značenje za sve pravoslavne vernike. Ona nas podseća na važnost molitve, ljubavi i predanosti Bogu.
Berbe lekovitih trava kao i upotreba bosiljka, za koji se veruje da je Božija biljka na ovaj dan, naglašavaju značaj Bogorodičine zaštite i čine je posrednicom između ljudi i Boga.
Svaki praznik, pa i Velika Gospojina je divna prilika da se okupe porodica i prijatelji, i da zajedno prelome slavski kolač, blagodareći Bogu na svemu, proslave radosno ovaj dan i prime blagoslove koje im donosi.
Bez obzira što se na ovaj dan podsećamo na smrt Presvete Bogorodice, njen prelazak u carstvo nebesko i samo njeno mesto u hrišćanskoj veri, pruža nama vernicima nadu i utehu.
Vernici jačaju svoju veru i duhovnu vezu sa Bogom kroz molitve upućene Presvetoj Bogorodici, za njeno zastupništvo.
Uspenje Presvete Bogorodice je dan, praznik, kroz koji osetimo večnu ljubav, milost i zastupništvo Bogorodice koja je za nas uvek tu, da nas štiti i vodi na našem duhovnom putu.
Čuvajmo našu veru i tradiciju, osnažujmo zajednicu i povežimo se sa Bogom molitvama, svetim njegovim.
Amin!
