Zmije u Sremu
izvor: SremOnline

Zmije otrovnice u Srbiji ─ Poskok, šarka i šargan ─ Od ujeda do toga šta znači ako sanjate zmiju

Blaga zima i neobično visoke temperature za ovo doba godine izmamile su zmije, koje su obično izlazile iz svojih zimskih skrovišta od druge polovine aprila pa do početka maja. Čim temperatura vazduha pređe 15 stepeni ovi gmizavci postaju aktivni i možemo češće da ih viđamo. U potrazi za hranom često se susreću sa ljudima. U poslednje dve nedelje, kako je baš upekla zvezda, zmije su neizostavni stanovnici na livadama, njivama i putevima u Srbiji. Posebno treba biti oprezan jer su među njima i zmije otrovnice.

Tri najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok, šarka i šargan. Šarka živi u Sremu, kao i celoj Vojvodini, dok se poskok retko sretao samo u jugoistočnom Banatu (Karaš-Nera), mada neki izvori pominju i ravnice kao mesto gde se mogu sretati, pa oprez nije na odmet. Što se tiče severa zemlje, naravno.

Pored ove tri otrovnice, u Srbiji postoji i sedam neotrovnih zmija: belouška, ribarica, smukulja, smuk, stepski smuk, prugasti smuk i šilac, koji živi samo u Pčinjskom kraju (ima vitko telo i nastanjuje kamenjare i polja).

Poskok pun otrova u ovo doba godine

zmije otrovnice - poskok
izvor: alo.rs
Na Torlaku je dokazano da poskok ima dovoljnu količinu otrova da može da ubije odraslu osobu tešku 100 kg.  

Poskok (Vipera ammodytes) je naša najveća otrovnica. Najsmrtonosnija je. Prepoznaćete ga po malom rogu na vrhu glave, koji je zapravo izraslina kože i tkiva. Živi na području od juga Švajcarske, preko Balkana, pa sve do Kavkaza.

Voli osunčana staništa, kao što su kamenjari, otvorene osunčane šume, žbunje i slično. Ima ga i na njivama. Često se nalazi u neposrednoj blizini naseljâ. Lovi tako da ubija plen otrovom i zatim ga guta celog.

Prva, takozvana najezda zmija je u martu, kada one izlaze iz zimovnika. Početkom maja i do kraja juna poskoci su puni otrova i jako su ljuti jer je tad period njihovog parenja. Tih meseci možemo naleteti na onaj čuveni splet zmija, u kom se ustavri nalazi jedna ženka a ostalo su mužjaci.

  Da li ste znali da mužijaci izlaze nekoliko nedelja iz zimskog sna pre ženki kako bi im brže sazreli spermatozoidi?  

Oplođava je onaj koji je najsposobniji, ona zatim polaže jaja na skriveno mesto i odlazi ne osvrćući se na potomke. Upravo iz razloga što su otavljeni bez majke, mladunčad zmija vrlo teško opstaju i preživljavaju. Oni kad se izlegu prepušteni su sami sebi, pa zato vrlo teško doživljavaju polnu zrelost.

Poskok pri napadu ubrizgavaju jak otrov koji napada krv.

Da li ste znali da su zmije vrlo inteligentna bića, imaju začetak sive mase, te znaju šta je plen, a koga treba samo oterati.  

Čuvajte se tri razorna sastojka iz otrova poskoka

ujed zmije i reakcija otrova
izvor: SremOnline

Smrtnost od ujeda zmija u Srbiji je oko 2 posto, ali ukoliko ne dođe do smrtnog ishoda, onaj koga zmija ujede može imati zdravstvene posledice za ceo život.  

Efekti ugriza ovog gmizavca su razarajući. Pokreću lavinu reakcija koje ugrožavaju funkciju organa. U prirodi, poskok svoj otrov koristi kako bi paralisao i savladao plen. On je kombinacija enzima, peptida i proteina, pri čemu svaki ima specifičnu ulogu u narušavanju ravnoteže ljudskog tela.

Među ovim otrovnim komponentama nalaze se:

  • metaloproteinaze – izazivaju oštećenje tkiva
  • serinske proteinaze – utiču na zgrušavanje krvi
  • fosfolipaze – napadaju ćelijske membrane.

Kada otrov poskoka dospe u krvotok, počinje da napada mehanizam zgrušavanja u telu. Neki delovi otrova podstiču preterano zgrušavanje krvi, što može dovesti do smrtonosnih blokada u krvnim sudovima. U isto vreme, drugi delovi otrova deluju suprotno, odnosno utiču da telo ne zgrušava krv, zbog čega dolazi do krvarenja.

Takođe, otrov poskoka napada crvene krvne ćelije. Hemolitički toksini prisutni kod određenih vrsta zmija oštećuju ove ključne ćelije, ubrzavajući njihovo razaranje i izazivajući anemiju. Pošto crvene krvne ćelije prenose kiseonik vitalnim organima, otrovom izazvana anemija ugrožava dotok kiseonika, što dalje pogoršava stanje žrtve.

U svetu postoji 3.631 vrsta zmija, a oko 500 vrsta otrovno, od njih je oko 100 potencijalno opasno po ljude.  

Neurotoksične komponente u otrovu određenih zmija mogu izazvati paralizu, slabost mišića i otežano disanje. Pored toga, otrovom izazvana hipotenzija i šok mogu ugroziti prokrvljenost, dovodeći do oštećenja srca, bubrega i drugih vitalnih organa.

Imajte na umu da su kazne za ubijanje zmija od 14.000 do 100.000 dinara.

Dobro bi bilo zapamtiti izgled zmije, te na taj način pomoći u izboru protivotrova! Uspeh izlečenja zavisi od vrste zmije, vremena dolaska do zdravstvene ustanove, kao i intenziteta ugriza.  

Ujed poskoka je sve samo ne bezazlena situacija.

  • Prvo, ranu ne treba zasecati, isisavati, niti stavljati povez. Često se napravi veća šteta zasecanjem, nego ujedom zmije otrovnice
  • Drugo, imobilisati ekstremitete
  • Treće, maksimalno smanjiti fizičko kretanje
  • Četvrto, ujedenome treba dati što više tečnosti (vode)
  • Peto, nikako ne davati lekove jer mogu proširiti krve sudove
  • Šesto, što pre transportovati ujedenog do doma zdravlja

Sugrađanima se preporučuje da budu oprezni, a ako ipak dođe do ugriza neka se što pre jave Službi hitne pomoći gde će dobiti adekvatnu pomoć. Nikako ne paničite ako se ujed desi, jer to samo povećava puls, što vam nije potrebno nipošto u takvom trenutku.

Šarka (Vipera berus)

šarka
izvor: Youtube

Kada vas je zmija samo pečila, to znači da vas je samo zakačila zubima  

Šarka je prisutna u Vojvodini i u ravnicama, a najčešće naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskim, ali i planinskim predelima. Ima trouglastu glavu i mali vrat koji je znatno uži od tela. Prepoznatljive su po romboidnim šarama, a mogu biti različitih boja. Otrov sporo deluje i nije naročito snažan, ali može da usmrti i čoveka.

Imaju karakterističan red belih krljušti uz rub gornje vilice. Otrov ubrizgava ujedom, kroz žljeb otrovnog zuba.

Šarke provode hladni deo godine (od oktobra-novembra do marta-aprila) u mirovanju, tzv. zimskom snu (hibernacija). Mužjaci izlaze prvi, a posle dve do tri nedelje pojavljuju se i ženke, nedugo nakon toga ove zmije kreću i sa parenjem. Šarka je, kao i druge ljutice, živorodna: ne polaže jaja, već rađa potpuno formirane mlade.

Ženke šarke se, barem u visokoplaninskim populacijama, razmnožavaju svake druge godine. Na svet mogu doneti od 3 do 18 mladih zmija dužine od 13 do 15 cm i ne težih od 3 grama.

U Sremu, šarke uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara. Prisutne su u blizini Obedske bare, na Fruškoj gori. Na planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele kao i otvorena staništa iznad šumske granice.

sarka-u-Bosni-Srbiji-i-delu-Balkana
izvor: wikipedia.org

Početkom 20. veka ovih zmija je bilo i na Avali, a ima ih i na Vršačkom bregu. Južno od Save i Dunava balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja: nađena je između ostalog, na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasinskoj visoravni, Šar-planini i Prokletijama.

U našoj zemlji prisutna je Vipera berus bosniensis, a naše nizijske populacije predstvaljaju gornju granicu areala ove podvrste koja je karakteristična samo za Balkansko poluostrvo. Bosanskohercegovačke populacije, takođe, pripadaju podvrsti vipera berus bosniensis.

Planinski šargan

šargan
izvor: espreso.co.rs

Većina zmija obojena je nalik svom staništu kako bi se što bolje uklopila i kretala neprimećeno, a ta pojava naziva se mimikrija. Druge vrste su pribegle strategiji da se upadljivim i upozoravajućim bojama ističu u svom staništu kako bi upozorile predatore na posedovanje otrova, i ta pojava naziva se aposemija.
 

Planinski šargan naseljava visoke planinske pašnjake, iznad 1500 metara nadmorske visine. Nema ga u Sremu, već samo na Prokletijama i na Dinarskom luku. Šargan je najmanja evropska ljutica. Prosečna veličina za adultne jedinke je između 30 i 50 cm, a retko i 60. Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braonkasta u zavisnosti od pola, i sa jasno izraženom cik-cak šarom koja je obično tamno braon ili sivkaste boje.

Bočno duž dela se nalaze braon ili crne tufne. Ventralna strana tela je obično bele ili sive boje. Na glavi postoje tri krupne krljušti, glava je ovalna. Leđne krljušti šarke imaju greben. Kao i kod ostalih ljutica, rep šargana je kratak u odnosu na telo; mužjaci imaju duži rep u odnosu na ženke. Kao i kod drugih ljutica, zenica je vertikalna.

Šargan je, kao i druge ljutice, živorodna: ne polaže jaja, već rađa potpuno formirane mlade. Hrane se zrikavcima i skakavcima, a ređe glodarima i gušterima.

Otrov šargana je slabog inteziteta i nije opasan po čoveka, i reakcija mesta ujeda je slična ubodu pčele ili ose.

Kako prepoznati ujed otrovnica?

Da li ste znali da zmije otrovnice ne ispuštaju otrov pri svakom ugrizu?  

Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od 6 do 10 mm, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije ponekad nanesu i tzv. suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi).

Takav ujed služi samo da zastraši napadača. Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na kojem je ujed: izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, te ako je ujed lociran na glavi ili vratu.

Od simptoma se javlјaju: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlјa oteklina, utrnulost i crvenilo.

Kako razlikovati zmije otrovnice od neotrovnih?

Zanimljivo ponašanje pokazale su ribarice (Natrix tessellata) kada su uhvaćene. Pretvaraju se da su mrtve, što je propraćeno i ispuštanjem neprijatnog mirisa, u nadi da će predator odustati u nameri da ih pojede, dok je to ponašanje poznatije pod nazivom tanatoza ili prividna smrt.

Neotrovnice se razlikuju od svojih otrovnih srodnika po tome što nemaju izraženu trouglastu glavu, oble fizionomije su i nemaju uočljiv vrat.

Otrovnice zbog otrovnih žlezdi na bočnim stranama glave imaju trouglast izgled glave uz uočljiv vrat.

Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. Te zmije su nam zapravo najbolji i jedini prirodni saveznici u borbi protiv glodara, koji šire zaraze. Sve zmije, ističu, mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji i po kućama. Rastu čak i do dva metra, ali su potpuno bezazlene.

Povrh svega, smatra se da nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani.

Da li ste znali da je crna mamba jedina zmija koja planski napada ljude ako se oseti ugroženom? Ne beži, ne boji se čoveka! Zvanično je najinteligentnija zmija i proglašena je za najopasnije živo biće na planeti. Napadaju u paru mužjak i ženka. Ako čovek krene da beži dočekuje ga druga crna mamba i ujeda 10, 15 puta. Do smrti.
 

U odnosu na neotrovnice, otrovnice su kraće, (do 70cm, retko 90cm), ali su deblje, tromije i imaju karakterističnu romboidnu šaru ( poskok) ili cik-cak (šarka i planinski šargan). Naše otrovnice imaju vertikalno postavljene zenice.

Preventiva – da ne dođe do susreta

Da li ste znali da od uboda medonosnih pčela premine više ljudi nego od ujeda zmija.  

Naš narod kaže bolje sprečiti nego lečiti. Kada su zmije u pitanju, posebno otrovnice, ovo nije samo metafora, već realnost. Zato je važno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se susret sa ovim, priznaćemo korisnim ali nimalo prijatnim stvorenjima, ne bi dogodio. Što se kaže, neka svako ide svojim putem.

Saveti:

  • U prirodi nosite duboku obuću, debele čarape i duge pantalone, izbegavajte šorts
  • Lupkate nekim štapom kako bi zmija osetila vibracije i pobegla pre nego što naiđete na nju
  • Kada ostavljate odeću ili obuću na mestima koja su dostupna zmijama, pre nego što se obučete dobro pregledajte garderobu kako bi bili sigurni da se zmija nije negde uvukla

Dejan Bisenić (53), Čačanin koji „razgovara“ sa gujama

Dejan-Bisenic-zmije
izvor: blic.rs

Nije retka situacija da se opasni gmizavci osim u prirodi pojavljuju i u kućama i stanovima, a zmije se u nekim gradovima Srbije sreću i u zgradama u centru grada. Kada su dežurne službe bile nemoćne, u pomoć uplašenim građanima izlazi je Dejan Bisenić, koji već dve decenije na sebi svojstven način komunicira sa ovim životinjama i tako spasava na stotine života.

– Primam pozive i u dva sata po noći, i ja ustanem i krenem. Nikad mi nije teško, jer sam svestan da većina ljudi ima patološki strah i pri samoj pomisli na njih, a ne kad ih vide u svojoj kući. Svima prvo savetujem da se udalje od zmije i ni po koju cenu je ne diraju. One nikada ne napadaju prve već samo ako su ugrožene. Ne nosim alat, već na meni poznat način, kažem šta im kažem, one se pojave, ja ih pokupim golim rukama i vratim u njihovo prirodno stanište. Tada su svi bezbedni – otkriva Dejan.

Ovom Čačaninu za dvadeset godina pripisivali su čudne nadimke – šaptač, zmijar i mnoge druge, ali ipak Dejan ne mari za to, već pušta da njegova dela govore o njemu.

– Pre mene, majke su taj „jezik“ zmija, prenosile na ćerku, ali moja baba je posle jednog sna odlučila da ga prenese meni. U početku me je bilo i sramota i strah, ali kada sam se i sam sa prijateljima našao u neprijatnoj situaciji, uvideo sam da mogu da pomognem… Tako je počelo – objasnio je Dejan.

Zmije u narodnom predanju

Zmije mogu da namirišu svoju okolinu, ali ne nosem kao ljudi, već organom koji se zove Jakobsonov ili vomeronazalni organ.

Veliki broj božanstava koji uzima obličje zmije javlja se i u Japanu, najpoznatija, a možda i najstrašnija, jeste Yamata- no- Orochi koja je prema predanju posedovala 8 glava i 8 repova. Ni nordijska mitologija ne zaostaje, te tako postoji mit o jednom od Lokijeve dece- Jormungandr koja je poznata po svojoj veličini- bila je tako duga da je mogla obuhvatiti Zemlju i dohvatiti sopstveni rep.

Zmije imaju veliki značaj i u slovenskoj mitologiji, a najpoznatija je zmija čuvarkuća koja predstavlja kult predaka, živeći ispod praga ili pored ognjišta i predstavlja zaštitnika kuće i ukućana.

Slovenska mitologija

Kult predaka čuva i narodno (slovenska mitologija) verovanje u vezi sa zmijom kao totemskom životinjom. Naime, verovalo se da svaka kuća ima svoju zmiju čuvarkuću. Obično živi u temeljima kuće ili u ognjištu.

Retko kad se pojavljivala, a kada bi se to desilo, značilo bi značila da će se odigrati neki događaj loš po ukućane. U ovom smislu zmija čuvarkuća je imala ulogu da upozori ukućane na neki loš događaj. Ukoliko neko tu zmiju ubije, to je katastrofa za tu porodicu i skoro siguran smrtni slučaj, zato ne ubijajte zmije, jer se ne zna iz čijeg doma je ona izašla.

Veruje se da zmija čuvarkuća predstavlja ili rodonačelnika porodice, odnosno prvog pretka koji je formirao tu porodicu, ili u nekim krajevima je to predak koji je bio najzaslužniji i koji se po nečemu istakao.

Taj predak je umro regularnom smrću, a ne poput rusalki, vodenjaka i sličnih demona, koji predstavljaju duše ljudi umrlih neregularnom smrću. Samim tim one se ne smatraju opasnim demonima, sve dok se ne bi uvredile na neki način. Ona se pozivala na večeru ukoliko bi porodica bila u nekoj nevolji.

Zmija čuvarkuća je najčešće bila bele boje, ali se u nekim krajevima su je zamišljali crne boje.

Sta znaci ako sanjate zmije?

Sanjam zmije
izvor: freepik.com

Snovi o zmijama mogu ukazivati na nešto nepredvidivo ili neukroćeno u vašem životu. One mogu predstavljati transformaciju, promenu i moć prevazilaženja prepreka u našim životima. Zmije se ubrajaju među prvih 3-5 životinja koje se pojavljuju u snovima.

Duhovno značenje

Snovi o zmijama mogu predstavljati transformaciju, ponovno rođenje ili odbacivanje zastarelih navika i verovanja. Ovo takođe može biti znak da bi nešto opasno moglo ući u vaš život.

Dve zmije u snu?

Sanjati dve zmije obično predstavlja ravnotežu između suprotstavljenih sila u vašem životu. To takođe može značiti i da treba da se pomirite sa dualnošću onoga ko ste i šta želite.

U nekim slučajevima, odgovor na pitanje sta znaci sanjati zmije kada ih je dve može predstavljati iskušenje ili sukobljene želje, što je slika unutrašnjeg sukoba i previranja. Bes, previranje, zbunjenost. Takođe, ovakav san može predstavljati i moćnu energiju koja je kreativna i destruktivna po prirodi.

Više zmija u snu može ukazivati na toksičnost u vašem životu. Ali morate da primetite šta zmija radi, gde se nalazi, pa čak i koja vrsta zmije je u pitanju. Što je zmija veća, to je i veći problem ili pretnja koju ova toksična osoba predstavlja.

Šta znači sanjati zmiju koja pokušava da vas ugrize?

Ako vas u snu proganja zmija, to može da predstavlja nešto što vas juri u životu dok ste budni, kao što je nerešen problem ili određeni emocionalni teret. Strah ili nesigurnost koja vas sprečava da donesete neophodnu odluku ili da krenete napred.

Ako vas zmija ugrize u snu, to može da simbolizuje osećaj ranjivosti ili bespomoćnosti. To takođe, može ukazivati na osećanja izdaje, krivice, srama ili žaljenja zbog nečega što se dogodilo u prošlosti.

Šta znači ako sanjate boju zmije?

Crna zmija u snu simbolizuje opasnost, strah i nepoznato. To može predstavljati znak upozorenja da će nešto opasno uskoro ući u vaš život ili može predstavljati potisnutu emociju ili skrivenu moć u vama. Bela zmija je znak lečenja i transformacije.

Šta znači ako sanjate zmiju koja se obavija oko vas?

Ponašanje zmije u vašem snu vam može otkriti skrivene poruke iz vaše podsvesti. Ukoliko je agresivna ili vas napada, to može biti znak anksioznosti i straha. Sa druge strane, ukoliko je zmija miroljubiva i ne suprotstavlja vam se, to može značiti obnovu i isceljenje.

No, ako vas obavija, to znači da ste možda preopterećeni. Moguće je da ste preplavljeni nekim ili nečim u vašem životu. To sa druge strane može da simbolizuje strast i želju ili može da označava strah i anksioznost oko događaja koji vas se sprema.

Zmija u snu odlazi od vas?

Sanjati zmiju koja se udaljava od vas može značiti da pokušavate da izbegnete nešto ili nekoga. Ovo takođe može značiti strah od promene ili neizvesnosti oko predstojećeg dogažaja. Pored toga, može predstavljati potisnute emocije ili prošla iskustva koja se ponovo pojavljuju.

Zapišite svoje misli. Bitno je da vrlo pažljivo analizirate vaše snove, da istražite simboliku koju smo vam ovde ugrubo naveli, da porazgovarate sa nekim duhovnikom ili potražite odgovor u relevantnoj literaturi.

Autor teksta:

Ostavite komentar

Jedan odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

  +  44  =  50

Oznake: