Bamija ─ Recept, cena i gde kupiti

Bamija je jednogodišnja zeljasta biljka – mahunarka, iz porodice Abelmoschus esculentus. Poreklom je iz tropskih krajeva istočne hemisfere i uzgaja se u tropskim i suptropskim predelima zapadne hemisfere.

Svrstava se u porodice sleza zajedno sa pamukom, borovinom i hibiskusom.

Poreklom iz Etiopije, bamiju su u Severnu Ameriku, u 17. veku prenosili doseljenici kako su pristizali.

Ova hranljiva biljka najbolje uspeva u vlažnim i tropskim klimama. Vodeće zemlje koje prednjače u uzgajanju su Indija, Nigerija, Sudan, Pakistan, Gana, Egipat, republika Benin, Kamerun i Saudijska Arabija. Takođe se uzgaja na Floridi, Meksiku i drugim jugoistočnim državama u Americi.

U literaturi je srećemo i pod nazivom “okra, ili popularnije “ženski prst” zbog svog dugačkog, vitkog cevastog oblika. Možemo je pronaći u dve boje – crvenoj i zelenoj. Obe sorte imaju gotovo isti ukus, dok crvena sorta kuvanjem postaje zelena.

Hranljivost i nutritivne vrednosti redovne upotrebe

Iako nije jedna od najčešćih namirnica na našoj trpezi, ova biljka je prepuna nutritivno bogatih i hranljivinh sastojaka.

U tabeli dajemo prikaz hranljivih vrednosti na 100gr sirove bamije.

Kalorije	31 gr
Ugljeni hidrati	7 gr
Proteini	2 gr
Masti	0 gr
Vlakna	3 gr
Magnezijum	14 % dnevne vrednosti
Folat	15 % dnevne vrednosti
Vitamin A	14 % dnevne vrednosti
Vitamin C	26 % dnevne vrednosti
Vitamin K	26 % dnevne vrednosti
Vitamin B6	14 % dnevne vrednosti

Bogata je dakle, magnezijumom, vlaknima, folatom, vitaminom K1 i B (najviše B1, B2 i B6) i antioksidansima (vitaminima C i A, polifenolima, uključujući izokvercetin i flavonoide).

Pomaže u održavanju zdravlja srca i u održavanja zdrave trudnoće, te se kao takva savetuje osobama koje pate od malokrvnosti. Potpomaže i održavanje normalnog nivoa holesterola u krvi i uspostavlja dobro varenje.

Poznato je da su visoke vrednosti holesterola povezane sa povećanim rizikom od srčanih bolesti. Kako je bamija bogata gustom želatinastom masom koja se ispušta prilikom njenog zagrevanja, ima sposobnost sakupljanja masnoća iz digestivnog trakta, te se na taj način pospešuje izlučivanje masnoće umesto njene apsorpcije u organizmu.

Četvorogodišnja studija rađena je na uzorku od 1100 ljudi, pokazala je da su ljudi, koji su u svojoj ishrani koristili polifenole, imali primetno niže upalne markere povezane sa srčanim oboljenjima. Uporiše u ovoj tvrdnji možemo pronaći u literaturi Nacionalne medicinske biblioteke američkog Centra za biotehnološke informacije.

Antikancerogena svojstva bamije

Poznato je da bamija sadrži protein lektin, koji prema brojnim istraživanjima američkog Centra za biotehnološke informacije, sprečava ili potpomaže zaustavljanje rasta ćelija raka.

Ovde moramo napomenuti samo da su istraživanja rađena na ekstraktovanim i koncentrisanim sastojcima bamije. Rađene su dve studije nad ćelijama raka kod miševa, iz čega možemo zaključiti da je za ljudsku upotrebu ipak potrebno više temeljnih istraživanja.

Prema prvoj studiji rađenoj na ćelijama raka dojke, zaključak je da čak do 63% lektin pomaže u sprečavanju porasta ćelija raka. Druga studija je rađena na metastaziranim ćelijama melanoma, gde se tom prilikom došlo do otkrića da je ekstrakt bamije uzrokovao smrt ćelija raka.

Hemijski sastav ove biljke podstiče lučenje insulina, pa je kao takva izuzetna za dijabetičare, jer snižava povišene vrednosti šećera u krvi.

Bamija ima sposobnost da podmlađuje kožu i pospešuje regeneraciju njenih tkiva.

Cena i gde kupiti bamiju

Ako pričamo o ceni, bitno je napomenuti da li tražite seme za sadnju ili plod bamije, a mesta gde je kod nas moguće pronaći, svakako su, obilazak lokalnih pijaca, prodavnica prehrambenih proizvoda ili naručivanje putem interneta.

Semenska bamija se prodaje na grame ili veliko pakovanje od po kilogram. Cena manjih pakovanja se kreće od oko 150 dinara za 30gr, odnosno 250 dinara za 60gr, što je sasvim dovoljno za kućni uzgoj.

Cena semenske bamije za komercijalnu proizvodnju kreće se oko 4.500,00 dinara po kilogramu. Uz optimalne uslove, prinos koji se beleži, okvirno je oko 20 tona po hektaru. Možemo stoga zaključiti da je isplativa za ovu vrstu prizvodnje, obzirom da se cena po kilogramu sveže bamije kreće oko 1.100,00 dinara.

Problem uzgoja kod nas, još uvek može predstavljati potražnja za ovom biljkom kod nas, bez obzira na sve benefite koje nam daje.

Istražujući naše tržište, pronašli smo različite proizvode dobijene obradom bamije. Neki od njih su:

• kafa od bamije, pakovana u tegle od po 100gr po ceni od 250,00 dinara,
• pasterizovana bamija u turšiji, pakovana u tegle od po 720ml po ceni od 1.100,00 dinara,
• bamija u prahu, u pakovanju od po 200gr po ceni od 1.800,00 dinara
• pasterizovane klice semena bamije, pakovane u tegle od 720ml,
• gel od bamije za topikalnu primenu,
• sapun od bamije,
• ulje od bamije,
• čaj od bamije.

Kako se bamija sadi?

Sadnja obuhvata period od proleća do sredine leta. Kod nas se sadi krajem aprila ili početkom maja. Sadi se na otvorenom, sa razmakom od nekih 20-30cm. Dužina vegetacije je nekih 35-45 dana od momenta nicanja semena.

Sama biljka raste od nekih 60-100cm visine, a cvetanje kreće 6-8 nedelja nakon setve, u zavisnosti od vremenskih prilika. Interesantno je da se cvet bamije otvara samo jednom ujutru i žute boje je. Plod se bere mlad i nedozreo, jer propuštanjem ovog perioda, kasnije dobija na žilavosti.

Mlade duguljaste mahune se najčešće beru 5 dana nakon cvetanja. Berba počinje krajem maja ili početkom juna, a traje do kraja septembra, eventualno do početka oktobra.

Kako kuvati sa bamijom

Bamija se može pripremiti na različite načine, uključujući prženje, kuvanje, kuvanje na pari i kiseljenje. Da bi smanjili ovu sluzavost, neki kuvari više vole da malo preprže mahune, pre nego što ih dodaju u recepte. Neki opet preporučuju da pre pripreme namočite u sirćetnu kiselinu i dobro je osušite.

Svetlozelene mahune se kuvaju cele ili isečene, tako da je priprema izuzetno laka.

Odabirom odgovarajuće metode kuvanja, kao što je prženje, pečenje na roštilju, dinstanje i pečenje u tiganju, može se smanjiti ili sprečiti da postane sluzava.

Obično oni koji je ne vole, razlog za to nalaze u načinu na koji bamija postaje sluzava i svilenkasta kada je kuvana, međutim drugi baš iz tog razloga vole bamiju.

Bamija se najčešće koristi u supama i čorbama. Sadrži sluz, supstancu koja deluje kao prirodni zgušnjivač kada se zagreje. U nekim karipskim regionima, bamija se pohuje i prži, dok se u drugim kuhinjama kiseli, što je jedan od načina da se smanji njena sluzava konzistencija.

Način na koji je sečete može da varira od jednog domaćinstva do drugog, da ne spominjemo od jednog dela sveta do drugog. Bamija se može seći na krugove, po dužini ili dijagonalno. Naravno, uvek možete odlučiti da je ostavite celu, kao prilog nekima od naših tradicionalnih jela.

Bamija ─ recepti

Kod nas je gotovo neizostavni deo poznate Begove čorbe. Neki od predloga za recepte koje možete pripremiti sa ovom čudotvornom biljkom su:

• paprikaš,
• đuveč,
• bamija na tavče,
• plakija,
• čorbe,
• janija od bamije i paradajza i drugi.

Da zaključimo…

Bamija je svestrano i hranljivo voće u službi povrtnog priloga jelu, koje može poboljšati razna jela, što je čini vrednim dodatkom uravnoteženoj ishrani. Uključujući bamiju u svoje obroke, možete uživati u njenim zdravstvenim prednostima dok kombinujete sopstvene ideje za kuvanje.

Njen niskokalorični sadržaj i visok sadržaj vlakana čine je odličnim izborom za one koji žele da održe zdravu težinu.