Danas 27.10. Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Svete Petke. Sveta Petka je rođena u Epivatu, blizu Carigrada u 10. veku. Roditelji njenih imaše nju i brata Jeftimija, koje vaspitavaše u bogougađanju i vrlinama.
U daljem tekstu pišem vam nešto više o žitiju svete Petke, prenosima njenih moštiju, molitva prepodobne mati Paraskeve i tropar, te bez daljeg duženja uvodim vas u nastavak teksta.
Žitije svete Petke
Nakon smrti svojih roditelja, ova časna svetiteljka odluči da se zamonaši u Carigradu. Pet godina je provela u Iraklijskom predgrađu pri hramu Presvete Bogorodice, dok nije otputovala u Jerusalim da se pokloni svetim mestima i da se nastani u Jordanskoj pustinji.
Četrdeset godina je provela u pustinji sve dok joj se nije javio anđeo Gospodnji na noćnoj molitvi i rekao da se vrati u svoj grad i tamo preda svoj duh Gospodu.
Odmah nakon javljanja, sveta Petka kreće ka Carigradu. Na svom putu svratila je u Vlaherski hram, a zatim nastavi put ka Epivatu gde je se niko nije sećao.
Dve godine nakon vraćanja u Epivat, sveta Petka se podvizavala po brdima i poljima. Nakon dve godine, sveta Petka je usnula u Gospodu i neki ljudi odlučiše da je sahrane kao u jednom polju blizu mora, gde se podvizavala. Njeno usnuće desilo se prve polovine 11. veka.
Kako su pronađene mošti svete Petke?
Blizu mesta na kome je sveta Petka bila sahranjena, podvizavao se jedan stolnik na stubu. Desilo se da se na tom stubu talasima bi izbačeno telo nekog mornara koji se za vreme plovidbe razboleo i preminuo.
Kako se njegov leš osećao na smrad i previše, stolnik odluči da ode do naroda i zapovedi im da ga zakopaju telo njegovo kako ne bi zaudaralo.
Kopajući rupu, ovi ljudi pronalaze telo koje bi netruležno. No, kako nisu bili verujući, oni misliše da je to telo i samo sveto Bog bi ga otkrio preko bilo kakvih čudesa te nastaviše da zatrpavaju ovo netruležno telo i ubaciše leš od mornara.
Kada pade noć, jedan Georgije beše hristoljubiv čovek i moljaše se Bogu uveče. Ne mogavši da spava, a tek zaspavši pred zoru, Georgiju se u snu javlja neka carica gde sedi na presvetlom prestolu sa mnoštvo vojnika.
Videvši to, Georgije se odmah pade na kolena. Za ruku ga uhvati jedan od tih vojnika, podiže ga i pita ga zašto tako omalovaži telo prepodobne Petke i pored nje ubaciše telo onog pokojnika.
Naloži mu da odmah iskopaju telo svete Petke i da je polože na dostojno mesto jer Bog hoće da je proslavi na zemlji.
Tada se i sama carica približi Georgiju te mu reče da izvadi njeno telo jer je i ona čovek i ne može da podnese smrad leša ovog kog ubaciše pored nje. Iste noći ima isto viđenje i jedna blagočestiva žena, po imenu Jevtimija.
Sutradan oni krenuše da pričaju svoja viđenja narodu te svi pohitaše sa svećama i u molitvi ka mestu gde ležaše mošti svete Petke. Svete mošti bivaju položene u hramu svetog Petra i Pavla u Epivatu.
Prenos moštiju svete Petke
Dva veka nakon predstavljanja moštiju svete Petke, Carigrad i ostali delovi bivaju pod zavojevačkom vladavinom krstaša papskih. Bugarski car Jovan Arsen 1238. godine reši da oslobodi svete mošti od ruku tiranske vlasti krstaša.
Kako su se krstaši bojali ovog cara, on im dostavu da mu se daju mošti svete Petke, na šta oni odmah pristaše da daju njene mošti.
Car odmah posla tadašnjeg mitropolita Perejslovog Marka, sa mnogim episkopima i sveštenicima da mošti prenesu u Trnovo. Posle dužeg vremena, turski sultan Bajazit zavlada Trnovom i mnoge crkve tada ostadoše opustošene i ragrabljenje. Tada mošti svete Petke bejahu prebačene u Valahiju.
A kad Turci osvojiše i Vlahiju 1396. godine, na zauzimanje srpske carice Milice kod sultana Bajazita, mošti svete Petke bivaju prebačene u Srbiju u Beograd. U Beorgadu je odmah po dolasku moštiju biva podignuta crkva svetoj Petki koja je i danas tu. Crkva na Kalemegdanskoj tvrđavi u kojoj se nalazi izvor sa čudotvornom vodom.
Kada 1512. godine sultan Sulejman II zauze Beograd, zapleni mošti svete Petke i prene se ih u Carigrad i postavi ih u svojim palatama. I tu se dešavaše mnoga čuda te nad moštima svete Petke te i muslimani proslavljaše svetu Petku kao svetiteljku.
No muslimani kada vide da se ova čuda dešavaju i da se kreće širiti pravoslavna vera sve više, odlučiše se da predaju mošti svete Petke carigradskim hrišćanima, a oni ih časno položiše u Patrijaršijsku crkvu.
Sveta Velikomučenica Petka Rimljanka (Trnova) i sveta Petka
Ove svetiteljke koje su poštovane u narodu, isti narod veoma često i meša misleći da su to ista svetiteljka koja se praznuje različitog datuma, ali to baš i nije tako. Razlika između ove dve svetiteljke za početak je skoro hiljadu godina istorije.
Sveta velikomučenica Petka Rimljanka praznuje se 8. avgusta a njeno žitije ukratko je to da je rođena u hrišćanskoj porodici u Rimu. Kada su njeni roditelji preminuli ona se odluči da razdeli svoje imanje i da se zamonaši. Iako je živela u vremenu progona hrišćana, sveta Petka Rimljanka se nije plašila da da svoj život Gospodu.
Prema optužbama Jevreja izvedena je pred tadašnjeg cara Antonina koji je pokušao sa laskavim komentarima da je pokoleba u veri. No kad vidi da ništa ne uspeva odluči da joj stavi usijani šlem, ali kako predanja kažu ova svetiteljka je preživela i napustila Rim.
U dva grada je bila izvođena i mučena ali ova velikomučenica pretrpi svaku i brzo se oporavi nakon iste. Svoj ovozemaljski život je skončala u 2. veku kada ju je izvesni Tarasije ubio mačem.
Molitva svetoj Petki – prepodobnoj mati Paraskevi
O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice! Pomozi nama grešnima i malaksalima u ovom sadašnjem životu.
Umoli Gospoda Boga da nam podari oproštaj svih naših grehova, koje smo u ovom životu počinili delom, rečju, promišlju i svim osećanjima našim. A na ishodu duše naše pomozi nam nedostojnim da se da se izbavimo od mitarstava vazdušnih i večitih muka. Da veličajući tvoje milosrdno zastupništvo uvek proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Tropar svetoj Petki
Zavolevši miran pustinjski život i pošavši dobrovoljno za Hristom, tvojim Ženikom, uzela si od svoje mladosti Njegov laki jaram. Naoružavši se znamenjem Krsta protiv duhovnih neprijatelja.
Isposničkim podvizima, postom, molitvama i suznim kapima, ugasila si uglevlje strasti. Paraskevo, dostojna pohvale, koja i sada sa mudrim devojkama stojiš pred Hristom u nebeskom dvorcu. Moli se za nas koji poštujemo tvoju časnu uspomenu.
Kondak svetoj Petki
Proslavimo svi pobožno najčasniju Paraskevu, svetu zaštitnicu u nevoljama, jer ona ostavivši propadljivi život, primi večni nepropadljivi. Zbog toga, po Božjoj zapovesti, nađe slavu i blagodat da čini čuda.
Za kraj
U crkvi na praznik svete Petke, vernici se okupljaju u molitvi, pokazujući zajedništvo i snagu vere koja nas ujedinjuje. Žitije ove svetiteljke svedoči o njenoj nepokolebljivosti u veri, kao i o čudesima koja su pratila njen život i nakon smrti.
Sveta Petka, kao zaštitnica mnogih vernika, postaje izvor snage i utehe za sve one koji se suočavaju s izazovima. Mnogi vernici i danas se mole ovoj svetiteljki koja uslišuje molitve onih koji dolaze čistog srca i vape za pomoći. Hvala vam što ste pročitali ovaj tekst do kraja, a do nekog sledećeg, ostajte mi u molitvi!
