Koliko naša Fruška Gora krije bisera, a da toga nisam bila svesna, shvatila sam tek kada sam sa društvom krenula u obilazak ove planine. Fruška Gora je bogata sa 17 aktivnih manastira, sa velikom istorijskom pozadinom iza njih. Šuma i viševekovne istorijske priče – sve se to nalazi na ovom mestu.
Između ostalih mesta koje sam zajedno sa društvom obišla u okviru vikend izleta, na našem putovanju se našla velika svetinja – Manastir Krušedol.
Kako je nastao manastir Krušedol?
Na putu za Irig, iz sela Maradik, u južnom delu Fruške Gore, u 15. veku započela je izgradnja manastira Krušedol. Ovu svetinju je izgradila porodica Branković, poslednja srpska despotina u Sremu.
Graditelj iliti ktitor manastira je sam despot Đorođe Branković, koji je uz pomoć Angeline Krušedolske i vlaškog vojvode Jovana Njagoja izgradio ovu svetinju. Manastirska crkva je izgrađena u samoj sredini, dok se oko nje nalaze konaci.
- godine, Turci nakon poraza u Petrovaradinu u svom begu namerno pale manastirske konake, crkvu i mošti Brankovića.
- godine kreće ponovna izgradnja manastira. U toku ove izgradnje gradi se visoki zvonik u zapadnom delu konaka, a nakon njega, između 1743-1750. godine kreće i obnova manastirske crkve.
Iako se još uvek ne zna ko je izgradio manastirski ikonostas, znamo da je napravljen od ikona iz ćetiri ista perioda. Na ikonostasu su rađene 36 ikone, a jedne od starijih i značajnijih ikona je upravo ikona apostola sa Hristom, Bogorodicom i svetim Jovanom Krstiteljem. Kada se okrenemo ka zapadnoj strani crkve, na fasadi možemo videti fresku koja predstavlja strašni sud, i koja je freskopisana krajem 17. veka.
Ktitor manastira, despot Đorđe Branković odlučuje da svoj život posveti Bogu, te se zamonašuje i dobija ime Maksim. Par godina kasnije, monah Maksim se rukopolaže u vladiku.
Mošti u manastiru Krušedol
Kada uđemo u manastirsku crkvu, prvo što nas dočekuje jeste miomiris moštiju svetitelja koji se nalaze u samoj manastirskoj crkvi.
Ispod ikonostasa, nalaze se ostatci moštiju vladike Maksima (despota Đorđa Brankovića) i njegovih roditelja, Angeline i Stefana Brankovića. Osim ovih moštiju, u manastiru su sahranjeni i patrijarh Arsenije III Čarnojević, patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta, vojvoda Stevan Šupiljkac, knjeginja Ljubica Obrenović, kralj Milan Obrenović i mitropolit Isaija Đaković.
Crkva manastira Krušedol
Manastirska crkva posvećena je prazniku Blagovesti. Praznik blagovesti jeste znak sećanja na događaj kada je Arhangel Gavrilo rekao Bogorodici da će začeti i roditi Sina Božijeg. Ovaj praznik se proslavlja 7. aprila.
Manastir Krušedol je sada ženski manastir.
Da li ste znali?
Svi znate za ljubav Laze Kostića i Lenke Dunđerski, ali ne znam koliko ste upućeni u Lazarev beg baš u ovaj manastir Krušedol.
Laza Kostić, kada bi bežao od sveta u kom živi i prevelike ljubavi prema Lenki koja nikako nije mogla biti ostvarena, povlačio se u konake baš ovog manastira i tu pisao svoja veoma poznata dela. Ne zna se koliko je Laza ostajao u ovom manastiru, ali znamo da se u njega vraćao kada mu baš nije bilo do boravka u realnom svetu.
Kako doći do manastira Krušedol?
U zavisnosti iz kog dela Srbije idete, zavisi naravno i kako ćete doći do manastira.
Ako putujete iz Beograda, idite starim putem Beograd- Novi Sad, isključujete se na selo Maradik. Idite ka centru, a kada stignete do njega skrećete desno, vozite još pet kilometara i stižete u selo Krušedol. Odatle možete pratiti oznake na putu za manastir. Nemojte brinuti, do manastira vas vodi asfaltni put.
Ako putujete iz Novog Sada, moj predlog je da idete ka Iriškom vencu, jer su od njega jasno prikazane smernice do manastira.
Ovo je samo jedna od svetinja kojoj sam se posvetila pisajući ovaj članak, koji se nadam da vam se dopao i da vam je poslužio da saznate nešto novo. Moje putešestivije se neće završiti samo na ovom manastiru, ostavaljam vam i članak o manastiru Vranjaš o kom sam već pisala.
