Vasina torta, prava srpska poslastica, nastala je početkom 20. veka i nosi jedinstveni karakter, bez uticaja austrougarske ili francuske poslastičarske škole koje su u to vreme bile dominantne. O njenom poreklu ispričana je zanimljiva legenda koja, iako možda neproverena, nosi toplinu i emotivnu vrednost.
Pa, pre nego što pređemo na postupak pravljenja ove delicije, zvane Vasina torta, osvrnućemo se na priču koja prati njen nastanak. Priča nam kaže da recept datira iz 1908. godine i da je nastao kao izraz zahvalnosti jednog srca punog majčinske ljubavi.
Vasina torta ─ recept star samo 120 godina
Uvek elegantan, stasit i naočit gospodin iz Paraćina, Vasa Čokrljan, dugo je odolevao neodoljivim pogledima brojnih udavača toga vremena. Tako bejaše sve do njegove 41. godine.
Ipak, 1908. godine Vasa je odlučio da stavi tačku na svoj momački život. Oženio se gospođicom Jelenom, a kako je ona to kasnije svedočila, postao je “najbolji i najnežniji muž na svetu.”
Gospodin Vasa bio je presrećan kad je saznao da će uskoro postati otac.
Međutim, pri kraju trudnoće, porodični lekar obavestio je mladi par da će sam porođaj predstavljati izuzetan rizik. Tada im saopštava da se beba nalazi u nepravilnom položaju, te da dodatni rizik predstavlja to što je beba prekrupna za krhku građu gospođe Jelene. Tako lekar bračnom paru preporučuje porođaj u jednoj od uglednih klinika toga doba u Beogradu.
Prestrašen i izuzetno zabrinut za život supruge, gospodin Vasa nije žalio novac, te ju je odveo u Beč, kod jednog od najcenjenijih ginekologa toga vremena. Ono što se kasnije pokazalo, jeste da je ta odluka bila presudna. Samo je iskusan lekar mogao spasiti i majku i dete koji su se nalazili u životnoj opasnosti. Beba je rođena uz velike poteškoće i uz pomoć specijalnih klešta.
Vasina tašta pokazala je svoju neizmernu zahvalnost…
Zahvaljujući vrhunskoj nezi, majka i dete brzo su se oporavili i bili spremni za povratak kući. Vasina tašta, neizmerno je bila zahvalna zetu. Naročito, što je svojom odlučnošću i insistiranjem omogućio da porođaj bude obavljen u Beču. Kako je time spasio živote njene kćeri i unučeta, želela je da mu se oduži na poseban način.
U znak zahvalnosti, Jelenina majka je pripremila bogatu trpezu na kojoj se, kao kruna proslave, našla ova jedinstvena torta, nazvana po Vasi.
Vasina i Jelenina starija kći Ružica, kasnije je s’ puno ljubavi prepričavala događaje vezane za njeno rođenje. Ceo ovaj događaj, posredno je doveo do toga da naša srpska kuhinja dobije novu, izuzetno ukusnu tortu, koju svi danas znamo pod nazivom „Vasina torta„.
Iako je nastala u Paraćinu, Vasina torta se ubrzo proširila širom Srbije, postavši deo vojvođanske kuhinje i sinonim za svečane trenutke. Čak je i poznati holandski kuvar Rudolf Van Vin, prilikom posete Srbiji 2020. godine, odabrao Vasinu tortu kao desert koji bi predstavio svetu, ističući njen izuzetan izgled, ukus i simboliku sreće i uživanja.
Ovim rečima je on opisao sada već internacionalno poznat recept:
„Vasina torta je nešto što bih predstavio planeti, ona nije dobra samo po ukusu, već i izgleda sjajno. Ona u sebi ima specifičan karakter. Zašto sam odabrao baš tortu, zato što su one asocijacija i sinonim za uživanje i sreću.„
U nastavku vam donosimo originalni recept za čuvenu Vasinu tortu.
Vasina torta
Oprema
- 1 posuda za mućenje
- 1 kašika za mešanje
- 1 mikser
- 1 okrugli kalup za pečenje
- 1 posuda za kuvanje fila
- 1 menzura za merenje
- 1 vagica
Sastojci
Sastojci za koru
- 5 kom jaja
- 100 gr šećera
- 1 kašika brašna
- 80 gr mlevenih badema
Sastojci za I fil
- 125 ml mleka
- 50 gr šećera
- 200 gr mlevenih oraha
- 4 kom žumanaca
- 125 gr šećera
- 1 kom pomorandže (kora i sok)
- 75 gr čokolade za kuvanje
- 150 gr umućenog putera
- 2 kašike šećera u prahu
Sastojci za drugi fil
- 4 kom belanaca
- 400 gr šećera
- 150 ml vode
Instrukcije
Kora
- Umutiti čvrst sneg od belanaca.
- Umutiti 5 žumanaca sa šećerom.
- U žumanca dodati brašno i mlevene bademe.
- Zatim pomešati žumanca i belanca u jednu smesu.
- Podmazati kalup i posuti brašnom, ili ga obložiti pek papirom.
- Sipati smesu u okrugli kalup prečnika 24 ili 26 cm.
- Koru peći u prethodno zagrejanoj rerni na 175°C oko 30 minuta.
- Ispečenu koru prohladiti.
Fil I
- Prokuvati mleko sa 1 kašikom šećera.
- Dodati orahe i mešati kratko vreme na šporetu.
- Malo prohladiti, pa u toplo dodati naseckanu čokoladu i mešati da se čokolada otopi.
- Dodati sok i narendanu koru pomorandže. Ohladiti.
- Žumanca umutiti sa šećerom, pa kuvati na pari oko 5 minuta da se žumanca pasterizuju, a ne skuvaju (kuvanjem se smatra preko 10 minuta). Ohladiti.
- Puter dobro umutiti sa 2 kašike šećera u prahu.
- U umućen puter dodati kašiku po kašiku fila od žumanaca i sve vreme dobro mutiti.
- Sjediniti oba dela fila i premazati preko ohlađene kore.
Fil II
- Umutiti belanca.
- U manju šerpu sipati šećer i preliti ga vodom.
- Kuvati sirup oko 10 minuta, pa ga u tankom mlazu sipati u posudu sa umućenim belancima i nastaviti mućenje srednjom brzinom.
- Mutiti još nekih 10 minuta dok se smesa ne počne hladiti.
- Sa ovako dobijenim snegom premazati tortu.
- Dekorisati po želji čokoladom ili seckanim orasima.
- Čuvati u frižideru do služenja.
Ovaj specijalitet i danas se priprema u mnogim domaćinstvima širom naše zemlje.
