Vojvođanski bećarac – kulturni fenomen Vojvodine

Bećarac predstavlja jednu od najautentičnijih formi narodne pesme specifične za područje Vojvodine, Slavonije i južne Mađarske.

Osim što nosi humoristični ton, bećarac se duboko ukorenio u društveni i kulturni život ovih zajednica. A ova pesnička forma 2011. godine upisana je na UNESCO-ovu listu nematerijalne kulturne baštine.

Istorija bećarca

Prema podacima sa sajta Ravnoplov, najraniji pisani podaci o bećarcu potiču još iz 18. veka, a zapisani su u poznatom „Erlangenskom rukopisu“.

Ovi stihovi prvobitno imali su samo jednostavne rime koje su pratili svakodnevni posao koji se vršio u ruralnoj sredini. Ali brzo su postali kompleksniji oblik poetičkog izražavanja koji je dinamično ustanovljiva satiru, humor i socijalne kritike.

Kasnije se razvijao u narodnu pesmu koju su pevali mladići – „bećari“. Ovi mladići su često bili neženje, a pesme su odražavale njihovu slobodu i bezbrižnost, kao i njihovu sklonost ka piću, ženama i veselju.

Baš stoga su bećarci postali simbol slobodoumnog duha i životne radosti. Ova tradicija nastavila se i u 19. i 20. veku, kad su bećarci pevali na svadbama, vašarima i lokalnim proslavama, prateći tamburaške orkestre.

Mladen Leskovac, istoričar književnosti, u svojoj knjizi „Antologija bećarca“ (1958) napisao je detaljnu analizu ovog pesničkog oblika. On opisuje bećarac kao pesnički oblik koji „zrači vedrinom i đavolastom notom„.

Kao što i kaže, bećarci imaju jednostavnu, ali efektnu strukturu koja omogućava lako improvizovanje što je jedan od razloga zašto su postali toliko popularni na proslavama i okupljanjima.

Struktura bećarca

Bećarac se sastoji od dva deseterca, gde prvi stih postavlja uvodnu temu ili situaciju, dok drugi stih često donosi humorističan obrt ili ironičan odgovor.

Ova jednostavna struktura omogućava improvizaciju na licu mesta, što je čini savršenom za društvene događaje. Često se prvi stih ponavlja, dok se drugi stih menja kako bi izazvao smeh ili refleksiju kod publike.

U bećarcima su često prisutni elementi flerta, ljubavi, ali i satire prema društvenim normama.

Mladi momci i devojke koriste ovu formu pesme kao sredstvo za međusobno udvaranje. Ove pesme služe kao kanal za izražavanje dubljih poruka koje društveno okruženje može da prihvati kroz humor.

Bećarci i tamburica

Tamburica je neizostavan deo izvođenja bećaraca. Pesma se tradicionalno izvodi uz pratnju tamburaškog orkestra, a melodija bećarca je jednostavna i ponavljajuća, što omogućava pevačima da improvizuju stihove na licu mesta.

Tamburaške večeri, koje su česte u Vojvodini, Slavoniji i Mađarskoj, mesto su gde bećarci igraju ključnu ulogu u zabavi i društvenom okupljanju. Pevač započinje prvi stih, dok ostatak društva ponavlja drugi stih, čime se stvara interaktivna i dinamična atmosfera.

Ovaj vid izvođenja omogućava da se bećarci neprestano prilagođavaju trenutnim prilikama, što je deo njihove trajne popularnosti.

Povezanost sa lokalnim običajima

Tekstovi ovih pesama su povezani sa životom u ruralnim sredinama, gde su momci bili poznati po svojoj bezbrižnosti, ljubavi prema slobodnom životu, zabavi i često po tome što su odlagali ženidbu. Bećarci su reflektovali slobodu kroz vedre stihove, često ispunjene ljubavnim aluzijama i društvenim kritikama.

Jedan od poznatih bećaraca koji opisuje život bećara je:

„Alaj smo se sastali bećari,
pa ni jedan za kuću ne mari;

Rodi majko još jednog bećara,
kad lumpujem da imam drugara!

Ženiću se i ja ove zime.
nek’ se nana ima svađat s kime.“

Ovi stihovi govore o slobodi i nezavisnosti mladića, koji se ponosi svojim bećarskim statusom i slobodnim životom.

Savremeni konktekst

fotografije preuzete sa sajta adria.fun

Iako je bećarac nastao u ruralnim sredinama, njegova popularnost je prešla granice sela i postala deo šireg kulturnog identiteta.

Danas se bećarci i dalje pevaju na svadbama, vašarima i lokalnim manifestacijama.

Moderne interpretacije često donose nove teme i stihove, koji su prilagođeni savremenim društvenim prilikama.

Na koncertima i proslavama, bećarci se improvizuju na licu mesta, prilagođeni situaciji i publici, što omogućava da se duh bećarca i dalje prenosi sa generacije na generaciju.

Najpoznatije pesme

Ovo su neki od najpoznatijih izvođača bećaraca, predstavljajući različite delove Vojvodine i njihove lokalne tradicije kroz pesmu:

„Bećarac“ – Zvonko Bogdan

Zvonko Bogdan, jedan od najpoznatijih vojvođanskih izvođača, izvodi mnoge bećarce kao deo svog repertoara. Njegove pesme neretko za temu imaju vojvođanski duh.

Ova pesma je jedan od primera kako Zvonko Bogdan interpretira bećarac uz tamburašku pratnju.

„Somborski bećarac“ – Anđelka Govedarović

Sombor važi za jedno od najinspirativnijih mesta u Vojvodini, tako nije zaostao kao i inspiracija za bećarac.

Anđelka Govedarović iz mesta Karlovčić kod Pećinaca je poznata po izvođenju upravo ovog bećarca. Među njenim najpoznatijim pesmama se izdvajaju „Sremačko je selo malo“, „Veli meni moj komšija Steva“ i „Banaćansko kolo“.

„Sremski bećarac“ – Sava Ludajić

Sava Ludajić je jedan od najpoznatijih tamburaški izvođač iz Srema.

Među njegovim najpoznatijim pesama, pored pesme „Sremski bećarac“, koji je usmeren na sremske običaje i svakodnevni život, poznate su i pesme „Šta će meni konji vrani“ i „Kopa cura vinograd“.

Zaključak

Bećarac je prepoznatljiv po vedroj melodiji i šaljivom tonu, a u mnogim slučajevima koristi humor i ironiju kako bi preneo poruku o ljubavi, međuljudskim odnosima ili životnim izazovima.

I dan danas, ovaj kulturni fenomen spaja muziku, humor i mentalitet. A živi kroz kulturne manifestacije i proslave, tamburaške orkestre i vojvođanske pesme.